Насилна удушења — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
{{рут}}
'''Удушење, асфиктична повреда''' ''(лат. аsphyxia violenta)''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.lekarinfo.com/pojmovi-na-u/udusenje/|title=UDUŠENJE • LekarInfo|date=2019-08-24|language=sr-RS|access-date=2023-07-13}}</ref> медицински је израз који се користи у [[Судска медицина|судској медицини]], медицинском праву и праву да означи насилни поремећај функције дисања који зависно од врсте насилног агенса може бити механичког, физичког и хемијског порекла.<ref name=":3">Branislav BUDAKOV ''ASFIKTIČNE POVREDE'' U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad str.81-104</ref>
'''Удушење, асфиктична повреда''' ''(лат. аsphyxia violenta)''<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.lekarinfo.com/pojmovi-na-u/udusenje/|title=UDUŠENJE • LekarInfo|date=2019-08-24|language=sr-RS|access-date=2023-07-13}}</ref> медицински је израз који се користи у [[Судска медицина|судској медицини]], медицинском праву и праву да означи насилни поремећај функције дисања који зависно од врсте насилног агенса може бити механичког, физичког и хемијског порекла.<ref name=":3">Branislav BUDAKOV ''ASFIKTIČNE POVREDE'' U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad str.81-104</ref>

== Епидемиологија ==
Према расположивим подацима удушње или насилна асфиксија прилично јеест узрок смрти у пракси форензичких патолога – међу свим обдукцијама. Тако је утврђено фда је 2010. године свакашеста жртва била жртва удушења. Негативни исходи су у већини случајева услед развоја критичне исхемије мозга, а смртни случајеви су уследили након неколико дана проведених на јединицама интензивне неге.<ref>{{Cite journal|last=Trnka|first=J.|last2=Gesicki|first2=M.|last3=Suslo|first3=R.|last4=Siuta|first4=J.|last5=Drobnik|first5=J.|last6=Pirogowicz|first6=I.|date=2013|title=Death as a result of violent asphyxia in autopsy reports|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23836006/|journal=Advances in Experimental Medicine and Biology|volume=788|pages=413–416|doi=10.1007/978-94-007-6627-3_56|issn=0065-2598|pmid=23836006}}</ref>

Није забележена веза са полом или годинама преминулог.


== Врсте ==
== Врсте ==

Верзија на датум 13. јул 2023. у 20:25

Удушење, асфиктична повреда (лат. аsphyxia violenta)[1] медицински је израз који се користи у судској медицини, медицинском праву и праву да означи насилни поремећај функције дисања који зависно од врсте насилног агенса може бити механичког, физичког и хемијског порекла.[2]

Епидемиологија

Према расположивим подацима удушње или насилна асфиксија прилично јеест узрок смрти у пракси форензичких патолога – међу свим обдукцијама. Тако је утврђено фда је 2010. године свакашеста жртва била жртва удушења. Негативни исходи су у већини случајева услед развоја критичне исхемије мозга, а смртни случајеви су уследили након неколико дана проведених на јединицама интензивне неге.[3]

Није забележена веза са полом или годинама преминулог.

Врсте

Удушење или насилни респираторни поремећаји (лат. Asphyxia violenta)[1] у зависности од врсте насилног агенса, могу бити механички, физички или хемијског порекла.

Насилно механичко удушење

Насилно механичко удушење које може настати дејством механичке оруђа на органе за дисање По механизму настанка ове повред се у судској медицини дела на следеће групе:[4]

Насилна механичка удушења запушењем

Насилна механичка удушења може настати као последица: (лат. suffocatio):[5]

  • запушења носа и уста (лат. occlusio nasi et oris), као облик акутног насилног механичког удушења узроковано је истовременим затварањем отвара носа и уста. Затварање ових отвора може се реализовати на три начина; ручно, неким за ваздух епропусним материјалом и/или предметом и одупирање отвора уста и носа о подлогу.
  • запушења грла и гркљана (лат. obturatio pharyngolaryngis),
  • запушења душника и душнице (лат. obturatio tracheobronchiorum),
  • утопљењa (лат. submersio) или дављењa, узроковано је зачепљењем малих бронхија и алвеола течношћу, обично водом.
Насилно механичко удушење стезањем

Насилно механичко удушење које настаје стезањем органа за дисање

  • загушење (лат.strangulatio manualis),
  • задављење (лат stragulatio funalis),,
  • вешање (лат. suspensio).[6]
Позиционо удушење
У Сједињеним Америчким Државама описано је неколико позиционих удушења која су се завршила смрћу код ухапшених лица због грубе интервенције полиције као на овој слици.[7]

Позиционо удушење може бити:

  • Насилно механичко удушење услед притиска на грудни кош
  • Насилно механичко удушење због изнуђеног и неадекватног положаја тела
Удушење електричном струјом настаје услед парализа респираторних мишића или центра за контролу дисања

У оба случаја ради се о насилном механичком удушењу (лат. аsphyxia violenta)[1] због притиска на грудни кош или изнуђеног и неадекватног положаја тела у коме онo спречава особу да адекватно дише.[1] Од последица овог удушења људи могу умрети, случајно, када су уста и нос зачепљени, или када се груди можда нису могле у потпуности проширити и омогућити нормнално дисање. Позиционо удушење може бити последица бруталности од стране полиције, војних затворских чувара или јатрогено уудушење због неадекватног рада медицинског особља. Позиционо удушње такође је чест узрок смрти код новорођенчади, чије тело још увек није довољно развијено да безбедно преузме основне функције као што је спавање у положају који није хоризонталан.[8]

Насилно физичко удушење

Насилно физичко удушење настаје акцијом физичких агенаса нпр. електричне струје када парализа респираторних мишића или центра за контролу дисања може бити водећи механизам смрти услед удушења у случају струјног удара.

Насилно хемијско удушење

Насилно хемијско удушење изазивају неки хемијски агенси – отрови:

  • угљен-моноксид који спречава пренос кисеоника због компетитивног везивања за хемоглобин,
  • цијанова једињења која блокирају ћелијске ензиме дисања,
  • хемијске супстанце (барбитурати, алкохол), узете у превеликим количинама, које између осталог делују депресивно на центре за дисање.

Обдукциони налази

Општи обдукциони налаз

Општи обдукционим налаз има код удушења уочава се на лешу код фаталног акутног насилног механичког удушења као релативно карактеристичан, због:

  • деоксигенисане крви у ткивима,
  • напорних и отежаних покрета дисања,
  • повећаног капиларног притиска
  • отежаних контракција респираторних мишића у фази конвулзија, са последичним морфолошким променама на кожи и видљивим слузокожама.

Спољашњи налаз

Мртвачке мрље код удушења су сивољубичасте боје

На лешу је изражена плавичастост коже и видљивих слузокожа, а мртвачке мрље су израженије, јављају се раније и тамније су сивољубичасте боје.

На кожи и видљивим слузокожама (лице, врат, горњи део груди, капци) постоје тачкаста и мрљаста крварења.

Унутрашњи налаз

Сви органи су препуњени крвљу, крв је течна, тамноцрвене боје, а на органским и зидним мембранама (плућа, пупчана врпца) уочавају се тачкаста или мрљаста крварења.

Плућа су акутно напрегнута, а на њиховим деловима се често примећују тачкаста крварења, узроковано присилним и напорним удахом--експираторним покретима и акутним повећање капиларног притиска.

У фази конвулзија може се наћи и крварење у скелетним мишићима, као резултат кидања мишићних влакана и снопова током неконтролисаних и изненадних контракције мишића.

Извори

  1. ^ а б в г „UDUŠENJE • LekarInfo” (на језику: српски). 2019-08-24. Приступљено 2023-07-13. 
  2. ^ Branislav BUDAKOV ASFIKTIČNE POVREDE U: Miloš Tasić, Sudska medicina, Zmaj Novi Sad str.81-104
  3. ^ Trnka, J.; Gesicki, M.; Suslo, R.; Siuta, J.; Drobnik, J.; Pirogowicz, I. (2013). „Death as a result of violent asphyxia in autopsy reports”. Advances in Experimental Medicine and Biology. 788: 413—416. ISSN 0065-2598. PMID 23836006. doi:10.1007/978-94-007-6627-3_56. 
  4. ^ „MEHANIČKO UDUŠENJE • LekarInfo” (на језику: српски). 2019-06-01. Приступљено 2023-07-13. 
  5. ^ Thach, Bradley (February 2008). "Tragic and sudden death. Potential and proven mechanisms causing sudden infant death syndrome". EMBO Reports. 9 (2): 114–118.
  6. ^ Jack Shuler, The Thirteenth Turn: A History of the Noose. New York: Public Affairs, 2014
  7. ^ Parkes, John; Thake, Doug; Price, Mike (July 2011). "Effect of seated restraint and body size on lung function". Medicine, Science, and the Law. 51 (3): 177–181.
  8. ^ Brinkmann B. Compression of the neck and arterial obstruction. Z Rechsmed 1981; 87:59–73

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Насилна_удушења&oldid=25982013”