Херпетиформни дерматитис — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Alter: doi. Add: doi-access, s2cid, page, pmc, pmid, pages, issue, volume, journal, year, title, authors 1-30. Upgrade ISBN10 to 13. | Use this tool. Report bugs. | #UCB_Gadget
Ред 28: Ред 28:
Херпетиформни дерматитис је ретка болест од које болују углавном млађе одрасле особе. Болест је учесталија код мушкараца у у односу на жене, са мушко : женским односом 1,5 — 1.9 : 1.<ref name=":0" />
Херпетиформни дерматитис је ретка болест од које болују углавном млађе одрасле особе. Болест је учесталија код мушкараца у у односу на жене, са мушко : женским односом 1,5 — 1.9 : 1.<ref name=":0" />


Као и код целијакије, и код болесника с херпетиформним дерматитисом уочена је висока преваленција HLA-DQ2 (90%) и HLA-DQ8 (5%) хаплотипова.<ref>Al-Toma A, Volta U, Auricchio R, Castillejo G, Sanders D, Cellier C, Mulder CJ, Lundin KAE. European Society for the Study of Coeliac Disease (ESsCD) guideline for coeliac disease and other gluten-related disorders. ''United European Gastroenterol J''. 2019. Doi: 10.1177/2050640619844125.</ref><ref>Paek SY, Steinberg SM, Katz SI. Remission in dermatitis herpetiformis: a cohort study. ''Archives of Dermatology.'' 2011;147(3):301–305.</ref><ref name="5." >Sapone A, Bai JC, Ciacci C, Dolinsek J, Green PH, Hadjivassiliou M i sur. Spectrum of gluten-related disorders: consensus on new nomenclature and classification. BMC Med. 2012;10:13. {{cite journal|doi=10.1186/1741-7015-10-13}}.</ref>
Као и код целијакије, и код болесника с херпетиформним дерматитисом уочена је висока преваленција HLA-DQ2 (90%) и HLA-DQ8 (5%) хаплотипова.<ref>{{cite journal|doi=10.1177/2050640619844125 |title=European Society for the Study of Coeliac Disease (ESsCD) guideline for coeliac disease and other gluten‐related disorders |year=2019 |last1=Al-Toma |first1=Abdulbaqi |last2=Volta |first2=Umberto |last3=Auricchio |first3=Renata |last4=Castillejo |first4=Gemma |last5=Sanders |first5=David S. |last6=Cellier |first6=Christophe |last7=Mulder |first7=Chris J. |last8=Lundin |first8=Knut E A. |journal=United European Gastroenterology Journal |volume=7 |issue=5 |pages=583–613 |pmid=31210940 |pmc=6545713 }}.</ref><ref>Paek SY, Steinberg SM, Katz SI. Remission in dermatitis herpetiformis: a cohort study. ''Archives of Dermatology.'' 2011;147(3):301–305.</ref><ref name="5." >{{cite journal|doi=10.1186/1741-7015-10-13 |title=Spectrum of gluten-related disorders: Consensus on new nomenclature and classification |year=2012 |last1=Sapone |first1=Anna |last2=Bai |first2=Julio C. |last3=Ciacci |first3=Carolina |last4=Dolinsek |first4=Jernej |last5=Green |first5=Peter HR |last6=Hadjivassiliou |first6=Marios |last7=Kaukinen |first7=Katri |last8=Rostami |first8=Kamran |last9=Sanders |first9=David S. |last10=Schumann |first10=Michael |last11=Ullrich |first11=Reiner |last12=Villalta |first12=Danilo |last13=Volta |first13=Umberto |last14=Catassi |first14=Carlo |last15=Fasano |first15=Alessio |journal=BMC Medicine |volume=10 |page=13 |pmid=22313950 |pmc=3292448 }}.</ref>
[[Датотека:Cross-reactivity hypothesis for the onset of dermatitis herpetiformis in patients with celiac disease.tif|мини|600px|центар|Хипотеза унакрсне реактивности одговорне за почетак херпетиформног дерматитиса код људи са целијакијом]]
[[Датотека:Cross-reactivity hypothesis for the onset of dermatitis herpetiformis in patients with celiac disease.tif|мини|600px|центар|Хипотеза унакрсне реактивности одговорне за почетак херпетиформног дерматитиса код људи са целијакијом]]


Ред 40: Ред 40:


</ref>
</ref>
Променама су најчешће захваћене екстензорне регије тела: предњи део бедара, колена, лактови, задњица и сакрална регија, с тим да подручје рамена, лопатице и скалпа такође може бити захваћено.<ref name="23.">Mendes FB, Hissa-Elian A, Abreu MA, Gonçalves VS. Review: dermatitis herpetiformis. An Bras Dermatol. 2013;88(4):594-9. {{cite journal|doi=10.1590/abd1806-}} 4841.20131775.</ref>
Променама су најчешће захваћене екстензорне регије тела: предњи део бедара, колена, лактови, задњица и сакрална регија, с тим да подручје рамена, лопатице и скалпа такође може бити захваћено.<ref name="23.">{{cite journal|doi=10.1590/abd1806-4841.20131775 |title=Review: Dermatitis herpetiformis |year=2013 |last1=Mendes |first1=Fernanda Berti Rocha |last2=Hissa-Elian |first2=Adaucto |last3=Abreu |first3=Marilda Aparecida Milanez Morgado de |last4=Gonçalves |first4=Virgínica Scaff |journal=Anais Brasileiros de Dermatologia |volume=88 |issue=4 |pages=594–599 |pmid=24068131 |pmc=3760935 }}.</ref>


Иако само 10% пацијената има тегобе од стране дигестивног система, оштећење слузокоже танкога црева може се дијагностиковати код 65 — 75% болесника.<ref>{{Cite web|url=https://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/what-is-dermatitis-herpetiformis|title=Do I Have Eczema? Does It Normally Blister?|website=WebMD|language=en|access-date=2021-02-04}}</ref> Чак се и у пацијената с привидно нормалним налазом биопсије могу наћи суптилне промене слузокоже попут повећаног броја интраепителних лимфоцита које иду у прилог глутенској преосјетљивости. Ови пацијенти по правилу имају позитивну CD-специфичну серологију, а такође су под повећаним ризиком за настанак компликација повезаних с целијакијом попут аутоимуних болести, анемије, остеопорозе и сл.<ref name="5." />
Иако само 10% пацијената има тегобе од стране дигестивног система, оштећење слузокоже танкога црева може се дијагностиковати код 65 — 75% болесника.<ref>{{Cite web|url=https://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/what-is-dermatitis-herpetiformis|title=Do I Have Eczema? Does It Normally Blister?|website=WebMD|language=en|access-date=2021-02-04}}</ref> Чак се и у пацијената с привидно нормалним налазом биопсије могу наћи суптилне промене слузокоже попут повећаног броја интраепителних лимфоцита које иду у прилог глутенској преосјетљивости. Ови пацијенти по правилу имају позитивну CD-специфичну серологију, а такође су под повећаним ризиком за настанак компликација повезаних с целијакијом попут аутоимуних болести, анемије, остеопорозе и сл.<ref name="5." />
Ред 62: Ред 62:
Дијагноза се најпоузаније поставља на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита на врху дермалне папиле у подручју субламине денсе базалне мембране, а присутни су и у болесној и у здравој кожи.<ref>{{Cite web|url=https://www.merckmanuals.com/professional/dermatologic-disorders/bullous-diseases/dermatitis-herpetiformis|title=Dermatitis Herpetiformis - Dermatologic Disorders|website=Merck Manuals Professional Edition|language=en-US|access-date=2021-02-04}}</ref><ref name=":1" /><ref name="23." />
Дијагноза се најпоузаније поставља на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита на врху дермалне папиле у подручју субламине денсе базалне мембране, а присутни су и у болесној и у здравој кожи.<ref>{{Cite web|url=https://www.merckmanuals.com/professional/dermatologic-disorders/bullous-diseases/dermatitis-herpetiformis|title=Dermatitis Herpetiformis - Dermatologic Disorders|website=Merck Manuals Professional Edition|language=en-US|access-date=2021-02-04}}</ref><ref name=":1" /><ref name="23." />


Златни стандард за дијагнозу ДХ је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија. Анти-тТг се користе за дијагнозу, али и за процену пацијентовог поштовања безглутенске исхране и за процену оштећења цревне слузокоже.<ref>Rose C, Armbruster FP, Ruppert J, Igl B-W, Zillikens D, Shimanovich I. Autoantibodies against epidermal transglutaminase are a sensitive diagnostic marker in patients with dermatitis herpetiformis on a normal or gluten-free diet. ''Journal of the American Academy of Dermatology.'' 2009;61(1):39–43.</ref> Откривена су антитела против епидермалне трансглутаминазе (анти-еТг), ензима за који се сматра да је главни аутоантиген код ДХ јер има 64%-тну хомологност с ткивном трансглутаминазом. Поједини аутоори сматрају да је 20% анти-тТг негативних пацијената по својој суштини анти-еТг позитивно.<ref name=":2" /><ref name=":1">Jaskowski TD, Hamblin T, Wilson AR, Hill HR, Book LS, Meyer LJ i sur. IgA anti-epidermal transglutaminase antibodies in dermatitis herpetiformis and pediatric celiac disease. J Invest Dermatol. 2009;129(11):2728-30. {{cite journal|doi=10.1038/jid.2009.142}}.</ref>
Златни стандард за дијагнозу ДХ је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија. Анти-тТг се користе за дијагнозу, али и за процену пацијентовог поштовања безглутенске исхране и за процену оштећења цревне слузокоже.<ref>Rose C, Armbruster FP, Ruppert J, Igl B-W, Zillikens D, Shimanovich I. Autoantibodies against epidermal transglutaminase are a sensitive diagnostic marker in patients with dermatitis herpetiformis on a normal or gluten-free diet. ''Journal of the American Academy of Dermatology.'' 2009;61(1):39–43.</ref> Откривена су антитела против епидермалне трансглутаминазе (анти-еТг), ензима за који се сматра да је главни аутоантиген код ДХ јер има 64%-тну хомологност с ткивном трансглутаминазом. Поједини аутоори сматрају да је 20% анти-тТг негативних пацијената по својој суштини анти-еТг позитивно.<ref name=":2" /><ref name=":1">{{cite journal|doi=10.1038/jid.2009.142 |title=IgA Anti-Epidermal Transglutaminase Antibodies in Dermatitis Herpetiformis and Pediatric Celiac Disease |year=2009 |last1=Jaskowski |first1=Troy D. |last2=Hamblin |first2=Tracy |last3=Wilson |first3=Andrew R. |last4=Hill |first4=Harry R. |last5=Book |first5=Linda S. |last6=Meyer |first6=Laurence J. |last7=Zone |first7=John J. |last8=Hull |first8=Christopher M. |journal=Journal of Investigative Dermatology |volume=129 |issue=11 |pages=2728–2730 |pmid=19516268 }}.</ref>
[[Датотека:Micrograph of dermatitis herpetiformis.jpg|450px|мини|центар|Микрографија дерматитиса херпетиформиса: субепидермални везикули, са микроапцесом папиларних неутрофила, са неутрофилним, еозинофилним и лимфоцитним инфилтратима у површинском дермису.]]
[[Датотека:Micrograph of dermatitis herpetiformis.jpg|450px|мини|центар|Микрографија дерматитиса херпетиформиса: субепидермални везикули, са микроапцесом папиларних неутрофила, са неутрофилним, еозинофилним и лимфоцитним инфилтратима у површинском дермису.]]
Како је ова болест кожна манифестација целијакије, доказану дијагнозу ДХ-а би требало узети као индиректан доказ оштећења слузокоже и сматрати да није потребна дуоденална биопсија.<ref>.Caproni M, Antiga E, Melani L, Fabbri P; Italian Group for Cutaneous Immunopathology. Guidelines for the diagnosis and treatment of dermatitis herpetiformis. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2009;23(6):633-8. {{cite journal|doi=10.1111/j.1468-3083.2009.03188.x}}.</ref>
Како је ова болест кожна манифестација целијакије, доказану дијагнозу ДХ-а би требало узети као индиректан доказ оштећења слузокоже и сматрати да није потребна дуоденална биопсија.<ref>{{cite journal|doi=10.1111/j.1468-3083.2009.03188.x |title=Guidelines for the diagnosis and treatment of dermatitis herpetiformis |year=2009 |last1=Caproni |first1=M. |last2=Antiga |first2=E. |last3=Melani |first3=L. |last4=Fabbri |first4=P. |journal=Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology |volume=23 |issue=6 |pages=633–638 |pmid=19470076 |s2cid=7906559 }}.</ref>


== Терапија ==
== Терапија ==
Ред 86: Ред 86:
* {{cite journal|doi=|pmid=24369326 |year=2013 |last1=Nijeboer |first1=P. |last2=Bontkes |first2=H. J. |last3=Mulder |first3=C. J. |last4=Bouma |first4=G. |title=Non-celiac gluten sensitivity. Is it in the gluten or the grain? |journal=Journal of Gastrointestinal and Liver Diseases : JGLD |volume=22 |issue=4 |pages=435–440 }}
* {{cite journal|doi=|pmid=24369326 |year=2013 |last1=Nijeboer |first1=P. |last2=Bontkes |first2=H. J. |last3=Mulder |first3=C. J. |last4=Bouma |first4=G. |title=Non-celiac gluten sensitivity. Is it in the gluten or the grain? |journal=Journal of Gastrointestinal and Liver Diseases : JGLD |volume=22 |issue=4 |pages=435–440 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.bpg.2015.04.006|pmid=26060112 |year=2015 |last1=Volta |first1=U. |last2=Caio |first2=G. |last3=De Giorgio |first3=R. |last4=Henriksen |first4=C. |last5=Skodje |first5=G. |last6=Lundin |first6=K. E. |title=Non-celiac gluten sensitivity: A work-in-progress entity in the spectrum of wheat-related disorders |journal=Best Practice & Research. Clinical Gastroenterology |volume=29 |issue=3 |pages=477–491 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.bpg.2015.04.006|pmid=26060112 |year=2015 |last1=Volta |first1=U. |last2=Caio |first2=G. |last3=De Giorgio |first3=R. |last4=Henriksen |first4=C. |last5=Skodje |first5=G. |last6=Lundin |first6=K. E. |title=Non-celiac gluten sensitivity: A work-in-progress entity in the spectrum of wheat-related disorders |journal=Best Practice & Research. Clinical Gastroenterology |volume=29 |issue=3 |pages=477–491 }}
* Ellis, A.; Linaker, B.D. Non-coeliac gluten sensitivity? Lancet 1978, 1, 1358–1359. {{cite journal|doi=|pmid=78118}}
* {{cite journal|doi=10.1016/s0140-6736(78)92427-3|pmid=78118 |year=1978 |last1=Ellis |first1=A. |last2=Linaker |first2=B. D. |title=Non-coeliac gluten sensitivity? |journal=Lancet (London, England) |volume=1 |issue=8078 |pages=1358–1359 |s2cid=53267087 }}
* {{cite journal|doi=10.3748/wjg.v21.i23.7110|pmid=26109797 |year=2015 |last1=Elli |first1=L. |last2=Branchi |first2=F. |last3=Tomba |first3=C. |last4=Villalta |first4=D. |last5=Norsa |first5=L. |last6=Ferretti |first6=F. |last7=Roncoroni |first7=L. |last8=Bardella |first8=M. T. |title=Diagnosis of gluten related disorders: Celiac disease, wheat allergy and non-celiac gluten sensitivity |journal=World Journal of Gastroenterology |volume=21 |issue=23 |pages=7110–7119 |pmc=4476872 }}
* {{cite journal|doi=10.3748/wjg.v21.i23.7110|pmid=26109797 |year=2015 |last1=Elli |first1=L. |last2=Branchi |first2=F. |last3=Tomba |first3=C. |last4=Villalta |first4=D. |last5=Norsa |first5=L. |last6=Ferretti |first6=F. |last7=Roncoroni |first7=L. |last8=Bardella |first8=M. T. |title=Diagnosis of gluten related disorders: Celiac disease, wheat allergy and non-celiac gluten sensitivity |journal=World Journal of Gastroenterology |volume=21 |issue=23 |pages=7110–7119 |pmc=4476872 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.jpeds.2013.10.007|pmid=24252792 |year=2014 |last1=Francavilla |first1=R. |last2=Cristofori |first2=F. |last3=Castellaneta |first3=S. |last4=Polloni |first4=C. |last5=Albano |first5=V. |last6=Dellatte |first6=S. |last7=Indrio |first7=F. |last8=Cavallo |first8=L. |last9=Catassi |first9=C. |title=Clinical, serologic, and histologic features of gluten sensitivity in children |journal=The Journal of Pediatrics |volume=164 |issue=3 |pages=463–7.e1 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.jpeds.2013.10.007|pmid=24252792 |year=2014 |last1=Francavilla |first1=R. |last2=Cristofori |first2=F. |last3=Castellaneta |first3=S. |last4=Polloni |first4=C. |last5=Albano |first5=V. |last6=Dellatte |first6=S. |last7=Indrio |first7=F. |last8=Cavallo |first8=L. |last9=Catassi |first9=C. |title=Clinical, serologic, and histologic features of gluten sensitivity in children |journal=The Journal of Pediatrics |volume=164 |issue=3 |pages=463–7.e1 }}
Ред 98: Ред 98:
* {{cite journal|doi=10.1038/nrgastro.2012.15|pmid=22371218 |year=2012 |last1=Volta |first1=U. |last2=De Giorgio |first2=R. |title=New understanding of gluten sensitivity |journal=Nature Reviews. Gastroenterology & Hepatology |volume=9 |issue=5 |pages=295–299 |s2cid=205487297 }}
* {{cite journal|doi=10.1038/nrgastro.2012.15|pmid=22371218 |year=2012 |last1=Volta |first1=U. |last2=De Giorgio |first2=R. |title=New understanding of gluten sensitivity |journal=Nature Reviews. Gastroenterology & Hepatology |volume=9 |issue=5 |pages=295–299 |s2cid=205487297 }}
* {{cite journal|doi=10.1159/000260087|pmid=19940509 |year=2010 |last1=Sapone |first1=A. |last2=Lammers |first2=K. M. |last3=Mazzarella |first3=G. |last4=Mikhailenko |first4=I. |last5=Cartenì |first5=M. |last6=Casolaro |first6=V. |last7=Fasano |first7=A. |title=Differential mucosal IL-17 expression in two gliadin-induced disorders: Gluten sensitivity and the autoimmune enteropathy celiac disease |journal=International Archives of Allergy and Immunology |volume=152 |issue=1 |pages=75–80 |pmc=2956008 }}
* {{cite journal|doi=10.1159/000260087|pmid=19940509 |year=2010 |last1=Sapone |first1=A. |last2=Lammers |first2=K. M. |last3=Mazzarella |first3=G. |last4=Mikhailenko |first4=I. |last5=Cartenì |first5=M. |last6=Casolaro |first6=V. |last7=Fasano |first7=A. |title=Differential mucosal IL-17 expression in two gliadin-induced disorders: Gluten sensitivity and the autoimmune enteropathy celiac disease |journal=International Archives of Allergy and Immunology |volume=152 |issue=1 |pages=75–80 |pmc=2956008 }}
* {{cite journal|doi=10.3390/nu7064966 |doi-access=free |title=Diagnosis of Non-Celiac Gluten Sensitivity (NCGS): The Salerno Experts' Criteria |year=2015 |last1=Catassi |first1=Carlo |last2=Elli |first2=Luca |last3=Bonaz |first3=Bruno |last4=Bouma |first4=Gerd |last5=Carroccio |first5=Antonio |last6=Castillejo |first6=Gemma |last7=Cellier |first7=Christophe |last8=Cristofori |first8=Fernanda |last9=De Magistris |first9=Laura |last10=Dolinsek |first10=Jernej |last11=Dieterich |first11=Walburga |last12=Francavilla |first12=Ruggiero |last13=Hadjivassiliou |first13=Marios |last14=Holtmeier |first14=Wolfgang |last15=Körner |first15=Ute |last16=Leffler |first16=Dan |last17=Lundin |first17=Knut |last18=Mazzarella |first18=Giuseppe |last19=Mulder |first19=Chris |last20=Pellegrini |first20=Nicoletta |last21=Rostami |first21=Kamran |last22=Sanders |first22=David |last23=Skodje |first23=Gry |last24=Schuppan |first24=Detlef |last25=Ullrich |first25=Reiner |last26=Volta |first26=Umberto |last27=Williams |first27=Marianne |last28=Zevallos |first28=Victor |last29=Zopf |first29=Yurdagül |last30=Fasano |first30=Alessio |journal=Nutrients |volume=7 |issue=6 |pages=4966–4977 |pmid=26096570 |pmc=4488826 }}
* Catassi C, Elli L, Bonaz B, et al.Diagnosis of Non-Celiac Gluten Sensitivity (NCGS): The Salerno Experts’ Criteria. Nutrients 2015;7(6):4966-77. {{cite journal|doi=10.3390/nu7064966}} {{cite journal|doi=|pmid=26096570}}
* {{cite journal|doi=10.1177/2050640615578388|pmid=25922675 |year=2015 |last1=Biesiekierski |first1=J. R. |last2=Iven |first2=J. |title=Non-coeliac gluten sensitivity: Piecing the puzzle together |journal=United European Gastroenterology Journal |volume=3 |issue=2 |pages=160–165 |pmc=4406911 }}
* {{cite journal|doi=10.1177/2050640615578388|pmid=25922675 |year=2015 |last1=Biesiekierski |first1=J. R. |last2=Iven |first2=J. |title=Non-coeliac gluten sensitivity: Piecing the puzzle together |journal=United European Gastroenterology Journal |volume=3 |issue=2 |pages=160–165 |pmc=4406911 }}
* Mišak Z. Gluten u prehrani: uzrok celijakije ili nešto više. Paediatr Croat 2014;58 (1): 175-9.
* Mišak Z. Gluten u prehrani: uzrok celijakije ili nešto više. Paediatr Croat 2014;58 (1): 175-9.
* {{cite journal|doi=10.1016/j.seizure.2014.04.005|pmid=24813861 |year=2014 |last1=Bruni |first1=O. |last2=Dosi |first2=C. |last3=Luchetti |first3=A. |last4=Della Corte |first4=M. |last5=Riccioni |first5=A. |last6=Battaglia |first6=D. |last7=Ferri |first7=R. |title=An unusual case of drug-resistant epilepsy in a child with non-celiac gluten sensitivity |journal=Seizure |volume=23 |issue=8 |pages=674–676 |s2cid=36756660 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.seizure.2014.04.005|pmid=24813861 |year=2014 |last1=Bruni |first1=O. |last2=Dosi |first2=C. |last3=Luchetti |first3=A. |last4=Della Corte |first4=M. |last5=Riccioni |first5=A. |last6=Battaglia |first6=D. |last7=Ferri |first7=R. |title=An unusual case of drug-resistant epilepsy in a child with non-celiac gluten sensitivity |journal=Seizure |volume=23 |issue=8 |pages=674–676 |s2cid=36756660 }}
* {{cite journal|doi=10.3390/nu7075235|pmid=26184290 |year=2015 |last1=Lionetti |first1=E. |last2=Leonardi |first2=S. |last3=Franzonello |first3=C. |last4=Mancardi |first4=M. |last5=Ruggieri |first5=M. |last6=Catassi |first6=C. |title=Gluten Psychosis: Confirmation of a New Clinical Entity |journal=Nutrients |volume=7 |issue=7 |pages=5532–5539 |pmc=4517012 |doi-access=free }}
* {{cite journal|doi=10.3390/nu7075235|pmid=26184290 |year=2015 |last1=Lionetti |first1=E. |last2=Leonardi |first2=S. |last3=Franzonello |first3=C. |last4=Mancardi |first4=M. |last5=Ruggieri |first5=M. |last6=Catassi |first6=C. |title=Gluten Psychosis: Confirmation of a New Clinical Entity |journal=Nutrients |volume=7 |issue=7 |pages=5532–5539 |pmc=4517012 |doi-access=free }}
* Leccioli V, Oliveri M, Romeo M, et al. A New Proposal for the Pathogenic Mechanism of Non-Coeliac/Non-Allergic Gluten/Wheat Sensitivity: Piecing Together the Puzzle of Recent Scientific Evidence. Nutrients. 2017; 2;9(11). pii: E1203 {{cite journal|doi=10.3390/nu9111203}} {{cite journal|doi=|pmid=29099090}}
* {{cite journal|doi=10.3390/nu9111203 |doi-access=free |title=A New Proposal for the Pathogenic Mechanism of Non-Coeliac/Non-Allergic Gluten/Wheat Sensitivity: Piecing Together the Puzzle of Recent Scientific Evidence |year=2017 |last1=Leccioli |first1=Valentina |last2=Oliveri |first2=Mara |last3=Romeo |first3=Marcello |last4=Berretta |first4=Massimiliano |last5=Rossi |first5=Paola |journal=Nutrients |volume=9 |issue=11 |page=1203 |pmid=29099090 |pmc=5707675 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.jpeds.2012.02.049|pmid=22484356 |year=2012 |last1=Tanpowpong |first1=P. |last2=Broder-Fingert |first2=S. |last3=Katz |first3=A. J. |last4=Camargo Jr |first4=C. A. |title=Predictors of gluten avoidance and implementation of a gluten-free diet in children and adolescents without confirmed celiac disease |journal=The Journal of Pediatrics |volume=161 |issue=3 |pages=471–475 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.jpeds.2012.02.049|pmid=22484356 |year=2012 |last1=Tanpowpong |first1=P. |last2=Broder-Fingert |first2=S. |last3=Katz |first3=A. J. |last4=Camargo Jr |first4=C. A. |title=Predictors of gluten avoidance and implementation of a gluten-free diet in children and adolescents without confirmed celiac disease |journal=The Journal of Pediatrics |volume=161 |issue=3 |pages=471–475 }}
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 14. јул 2023. у 17:48

Херпетиформни дерматитис
СинонимиDuhring's disease[1][2]
Карактеристичан осим код херпетиформног дерматитиса
Специјалностидерматологија

Херпетиформни дерматитис (Dermatitis herpetiformis (DH)) је хронична рекурентна болест из групе поремећаја изазваних уносом и преосетљивошћу на глутен.[3] Њена главна клиничка манифестација је појава папуловезикуларне оспе са пратећим сврабом.[4] Златни стандард за дијагнозу болести је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија.[5] Примарни начин лечења је безглутенска дијета.

Етиологија

Херпетиформни дерматитис је ретка болест од које болују углавном млађе одрасле особе. Болест је учесталија код мушкараца у у односу на жене, са мушко : женским односом 1,5 — 1.9 : 1.[3]

Као и код целијакије, и код болесника с херпетиформним дерматитисом уочена је висока преваленција HLA-DQ2 (90%) и HLA-DQ8 (5%) хаплотипова.[6][7][8]

Хипотеза унакрсне реактивности одговорне за почетак херпетиформног дерматитиса код људи са целијакијом

Клиничка слика

Клиничком сликом доминирају кожне промене у облику еритематозних папула и уртикаријалних плакова

Клиничком сликом доминирају кожне промене у облику:[9][10][3]

  • Еритематозних папула и уртикаријалних плакова, који су груписани у везикуле и напете мехурићи с центрифугалним растом, серознога или хеморагијског садржаја, са симетричном дистрибуцијом.
  • Снажног осећаја жарења и сврбежа.
  • Огољених подручја егзулцерисане коже и круста, које настају након пуцања була
  • Хипопигментације или хиперпигментације, коже на местима након повлачња круста.[11]

Променама су најчешће захваћене екстензорне регије тела: предњи део бедара, колена, лактови, задњица и сакрална регија, с тим да подручје рамена, лопатице и скалпа такође може бити захваћено.[12]

Иако само 10% пацијената има тегобе од стране дигестивног система, оштећење слузокоже танкога црева може се дијагностиковати код 65 — 75% болесника.[13] Чак се и у пацијената с привидно нормалним налазом биопсије могу наћи суптилне промене слузокоже попут повећаног броја интраепителних лимфоцита које иду у прилог глутенској преосјетљивости. Ови пацијенти по правилу имају позитивну CD-специфичну серологију, а такође су под повећаним ризиком за настанак компликација повезаних с целијакијом попут аутоимуних болести, анемије, остеопорозе и сл.[8]

Дијагноза

Дијагноза се најпоузаније поставља имунофлуоресценцијом коже на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита

Дијагноза се најпоузаније поставља на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита на врху дермалне папиле у подручју субламине денсе базалне мембране, а присутни су и у болесној и у здравој кожи.[14][15][12]

Златни стандард за дијагнозу ДХ је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија. Анти-тТг се користе за дијагнозу, али и за процену пацијентовог поштовања безглутенске исхране и за процену оштећења цревне слузокоже.[16] Откривена су антитела против епидермалне трансглутаминазе (анти-еТг), ензима за који се сматра да је главни аутоантиген код ДХ јер има 64%-тну хомологност с ткивном трансглутаминазом. Поједини аутоори сматрају да је 20% анти-тТг негативних пацијената по својој суштини анти-еТг позитивно.[5][15]

Микрографија дерматитиса херпетиформиса: субепидермални везикули, са микроапцесом папиларних неутрофила, са неутрофилним, еозинофилним и лимфоцитним инфилтратима у површинском дермису.

Како је ова болест кожна манифестација целијакије, доказану дијагнозу ДХ-а би требало узети као индиректан доказ оштећења слузокоже и сматрати да није потребна дуоденална биопсија.[17]

Терапија

Дијета

Болесницима са постављаном дијагнозом херпетиформним дерматитисом саветује се безглутенска исхран, чак и када није доказана ентеропатија, с обзиром на то да се ради о оспи која је осјетљив на глутен. тиме се избегавају могуће компликације.[18] Избегавање уноса глутенских производа током исхране смањује се осећај жарења и печења везико-еритематозних папула, и тиме доводи до побољшања патохистолошког налаза, који се утврђује биопсијом дуоденума.[5]

Симптоматска терапија

За симптоматско лечење сврбежа и регресију кожних промена може се прописати дапсон, али при његовој примени треба узети у обзир тешке нуспојаве попут хемолитичке анемије, агранулоцитозе, метхемоглобинемије и периферне неуропатије.[19]

Важно је напоменути да фармакотерапија нема резултата на ентеропатију, већ се опоравак слузокоже танкога црева може постићи само увођењем безглутенске исхране.[4]

Види још

Извори

  1. ^ Freedberg, et al. (2003). Fitzpatrick's Dermatology in General Medicine. (6th ed.). . McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-138076-8. .
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  3. ^ а б в „Dermatitis herpetiformis | DermNet NZ”. dermnetnz.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  4. ^ а б Clarindo MV, Possebon AT, Soligo EM, Uyeda H, Ruaro RT, Empinotti JC. Dermatitis herpetiformis: pathophysiology, clinical presentation, diagnosis and treatment. An Bras Dermatol. 2014;89(6):865-75; quiz 876-7.
  5. ^ а б в „Dermatitis Herpetiformis”. Celiac Disease Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ Al-Toma, Abdulbaqi; Volta, Umberto; Auricchio, Renata; Castillejo, Gemma; Sanders, David S.; Cellier, Christophe; Mulder, Chris J.; Lundin, Knut E A. (2019). „European Society for the Study of Coeliac Disease (ESsCD) guideline for coeliac disease and other gluten‐related disorders”. United European Gastroenterology Journal. 7 (5): 583—613. PMC 6545713 Слободан приступ. PMID 31210940. doi:10.1177/2050640619844125. .
  7. ^ Paek SY, Steinberg SM, Katz SI. Remission in dermatitis herpetiformis: a cohort study. Archives of Dermatology. 2011;147(3):301–305.
  8. ^ а б Sapone, Anna; Bai, Julio C.; Ciacci, Carolina; Dolinsek, Jernej; Green, Peter HR; Hadjivassiliou, Marios; Kaukinen, Katri; Rostami, Kamran; Sanders, David S.; Schumann, Michael; Ullrich, Reiner; Villalta, Danilo; Volta, Umberto; Catassi, Carlo; Fasano, Alessio (2012). „Spectrum of gluten-related disorders: Consensus on new nomenclature and classification”. BMC Medicine. 10: 13. PMC 3292448 Слободан приступ. PMID 22313950. doi:10.1186/1741-7015-10-13. .
  9. ^ „Dermatitis Herpetiformis (DH): Definition, Causes & Treatment”. Cleveland Clinic. Приступљено 2021-02-04. 
  10. ^ Alonzo-Llamazares J, Gibson LE, Rogers RS. Clinical, pathologic, and immunopathologic features of dermatitis herpetiformis: review of the Mayo Clinic experience. International Journal of Dermatology. 2007;46(9):910–919.
  11. ^ Bolotin D, Petronic-Rosic V. Dermatitis herpetiformis: part II. Diagnosis, management, and prognosis. Journal of the American Academy of Dermatology. 2011;64(6):1027–1033.
  12. ^ а б Mendes, Fernanda Berti Rocha; Hissa-Elian, Adaucto; Abreu, Marilda Aparecida Milanez Morgado de; Gonçalves, Virgínica Scaff (2013). „Review: Dermatitis herpetiformis”. Anais Brasileiros de Dermatologia. 88 (4): 594—599. PMC 3760935 Слободан приступ. PMID 24068131. doi:10.1590/abd1806-4841.20131775. .
  13. ^ „Do I Have Eczema? Does It Normally Blister?”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  14. ^ „Dermatitis Herpetiformis - Dermatologic Disorders”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  15. ^ а б Jaskowski, Troy D.; Hamblin, Tracy; Wilson, Andrew R.; Hill, Harry R.; Book, Linda S.; Meyer, Laurence J.; Zone, John J.; Hull, Christopher M. (2009). „IgA Anti-Epidermal Transglutaminase Antibodies in Dermatitis Herpetiformis and Pediatric Celiac Disease”. Journal of Investigative Dermatology. 129 (11): 2728—2730. PMID 19516268. doi:10.1038/jid.2009.142. .
  16. ^ Rose C, Armbruster FP, Ruppert J, Igl B-W, Zillikens D, Shimanovich I. Autoantibodies against epidermal transglutaminase are a sensitive diagnostic marker in patients with dermatitis herpetiformis on a normal or gluten-free diet. Journal of the American Academy of Dermatology. 2009;61(1):39–43.
  17. ^ Caproni, M.; Antiga, E.; Melani, L.; Fabbri, P. (2009). „Guidelines for the diagnosis and treatment of dermatitis herpetiformis”. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 23 (6): 633—638. PMID 19470076. S2CID 7906559. doi:10.1111/j.1468-3083.2009.03188.x. .
  18. ^ „Dermatitis herpetiformis Duhring”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2021-02-04. 
  19. ^ Reunala, Timo; Salmi, Teea T.; Hervonen, Kaisa; Kaukinen, Katri; Collin, Pekka (2018). „Dermatitis Herpetiformis: A Common Extraintestinal Manifestation of Coeliac Disease”. Nutrients (на језику: енглески). 10 (5): 602. PMC 5986482 Слободан приступ. PMID 29757210. doi:10.3390/nu10050602 Слободан приступ. 

Литература

Спољашње везе

Херпетиформни дерматитис на Викимедијиној остави.
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херпетиформни_дерматитис&oldid=25983938”