Биоматеријал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. септембар 2023. у 12:43

Биоматеријал је супстанца која је конструисана за интеракцију са биолошким системима. Биоматеријали се примењују у компонентама које се уграђују у људско тело, било у циљу терапије (замене озлеђеног или болесног дела тела или замену ткива у телу) или дијагностичке сврхе. У ту сврху као биоматеријали користе се све врсте материјала: метали, керамике, полимери, композити и полупроводници, ако су нетоксични, не кородирају, нити на други начин реагују с околним ткивом.^[1]

Како се биоматеријал разликује од биолошког материјала, као што је кост, који производи биолошки систем, треба их дефинисати као биокомпатибилна средства, пошто имају специфичне карактеристике за примену. Међутим биоматеријал који је биокомпатибилан или погодан за једну примену можда неће бити биокомпатибилан за неку другу примену.^[1]

Наука о биоматеријалима

Област науке, која се зове наука о биоматеријалима или инжењерство биоматеријала, стара је више од пет деценија. Током своје историје пролазила је кроз стабилан и снажан раст, захваљујући чињениици да су многе компаније улагале велике суме новца у развој нових производа.

Наука о биоматеријалима обухвата неколико области: медицине, биологије, хемије, инжењерства ткива и науке о материјалима.

Историја

Употреба биоматеријала датира још из античких времена. Вештачке очи, уши, зуби итд. пронађени су на египатским мумијама, док су Кинези и Индијци користили разне воскове, лепкове и марамице за реконструкцију недостајућиј или оштећени делови тела.

Данашњи ниво развоја вештачких материјали, оперативне технике и методе стерилизације омогућавају употребу биоматеријала за широк спектар намена. Биоматеријали у облику имплантанта (вештачке кости и зглобови, лигаменти, срчани залисци, очна сочива, зубни импланти, итд.) и медицински уређаји (пејсмејкери, биосензори, вештачка срца итд.) често се користе за замену и/или надокнаду функције оштечених или дегенерисаних ткива или органа, ради побољшања функције, корекције абнормалности или побољшања квалитета живота пацијената.^[2]

Лоше стране металних биоматеријала

Поред добрих својстава, која се огледају у високој чврстоћи, жилавости и отпорности на хабање, метални биоматеријали имају и ове недостатке:^[3]

низак степен биокомпатибилности,

подложност корозији,

висока густина и ослобађање металних јона који потенцијално изазивају алергијске реакције ткива.

превелика чврстоћа метала (у поређењу са живим ткивом) може да води до појаве атрофија костију.

У том смислу требало би имати у виду да иако добро изведена операција мора да обезбеди жељено биомеханичко понашање с једне стране, она не сме да доведе до додатне трауме ткива или поремећеног крвотока у области примене. Увек треба да имате на уму чињеницу да су имплантанти у највећем броју случајева присутни само привремено, а по правилу се што је могуће раније уклањају из тела након излечења.

Извори

^ ^а ^б Schmalz, G.; Arenholdt-Bindslev, D. (2008). „Chapter 1: Basic Aspects”. Biocompatibility of Dental Materials. Berlin: Springer-Verlag. стр. 1—12. ISBN 9783540777823. Архивирано из оригинала 9. 12. 2017. г. Приступљено 29. 2. 2016.
^ Ramakrishna, S; Mayer, J; Wintermantel, E; Leong, Kam W (2001). „Biomedical applications of polymer-composite materials: a review”. Composites Science and Technology. 61 (9): 1189—1224. ISSN 0266-3538. doi:10.1016/s0266-3538(00)00241-4.
^ Black, Jonathan; Hastings, Garth, ур. (1998). „Handbook of Biomaterial Properties”. doi:10.1007/978-1-4615-5801-9.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Биоматеријал на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[SchmalzBio08-1] а ^б Schmalz, G.; Arenholdt-Bindslev, D. (2008). „Chapter 1: Basic Aspects”. Biocompatibility of Dental Materials. Berlin: Springer-Verlag. стр. 1—12. ISBN 9783540777823. Архивирано из оригинала 9. 12. 2017. г. Приступљено 29. 2. 2016.

[2] Ramakrishna, S; Mayer, J; Wintermantel, E; Leong, Kam W (2001). „Biomedical applications of polymer-composite materials: a review”. Composites Science and Technology. 61 (9): 1189—1224. ISSN 0266-3538. doi:10.1016/s0266-3538(00)00241-4.

[3] Black, Jonathan; Hastings, Garth, ур. (1998). „Handbook of Biomaterial Properties”. doi:10.1007/978-1-4615-5801-9.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 8: / Ред 8: @@
 Наука о биоматеријалима обухвата  неколико области: медицине, биологије, хемије, инжењерства ткива и науке о материјалима.
+== Историја ==
+Употреба биоматеријала датира још из античких времена. Вештачке очи, уши, зуби итд. пронађени су на египатским мумијама, док су Кинези и Индијци користили разне воскове, лепкове и марамице за реконструкцију недостајућиј или оштећени делови тела.
+Данашњи ниво развоја вештачких материјали, оперативне технике и методе стерилизације омогућавају употребу биоматеријала за широк спектар намена. Биоматеријали у облику имплантанта (вештачке кости и зглобови, лигаменти, срчани залисци, очна сочива, зубни импланти, итд.) и медицински уређаји (пејсмејкери, биосензори, вештачка срца итд.)  често се користе за замену и/или надокнаду  функције оштечених  или дегенерисаних ткива или органа, ради побољшања функције, корекције абнормалности или побољшања квалитета живота пацијената.<ref>{{Cite journal|last=Ramakrishna|first=S|last2=Mayer|first2=J|last3=Wintermantel|first3=E|last4=Leong|first4=Kam W|date=2001.|title=Biomedical applications of polymer-composite materials: a review|url=http://dx.doi.org/10.1016/s0266-3538(00)00241-4|journal=Composites Science and Technology|volume=61|issue=9|pages=1189–1224|doi=10.1016/s0266-3538(00)00241-4|issn=0266-3538}}</ref>
+== Лоше стране металних биоматеријала ==
+Поред добрих својстава, која се огледају у високој чврстоћи, жилавости и отпорности на хабање, метални биоматеријали имају и ове недостатке:<ref>{{Cite journal|date=1998|editor-last=Black|editor-first=Jonathan|editor2-last=Hastings|editor2-first=Garth|title=Handbook of Biomaterial Properties|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4615-5801-9|doi=10.1007/978-1-4615-5801-9}}</ref>
+* низак степен биокомпатибилности,
+* подложност корозији,
+* висока густина и ослобађање металних јона који потенцијално изазивају алергијске реакције ткива.
+* превелика чврстоћа метала (у поређењу са живим ткивом) може да води до појаве  атрофија костију.
+У том смислу требало би имати у виду да иако  добро изведена операција мора да обезбеди жељено биомеханичко понашање с једне стране, она не сме да доведе до додатне трауме ткива или поремећеног крвотока у области примене. Увек треба да имате на уму чињеницу да су имплантанти у највећем броју случајева присутни само привремено, а по правилу се што је могуће раније уклањају из тела након излечења.
 == Извори ==

Нормативна контрола
Државне	Јапан
Остале	Енциклопедија Британика