Нацрт:Atlantska šuma — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Literatura i fotografije
(нема разлике)

Верзија на датум 21. септембар 2023. у 00:39

Planinski venac u priobalju Atlantskog okeana
Siera do Mar

Atlantska šuma (portugalski Mata Atlântica) je područje tropske i suptropske kišne šume, tropske suve šume, tropskih savana, mangrovih šuma i grmlja (restingas) koje se pružaju duž atlantske obale Brazila, od brazilske savezne države Rio Grande do Norte na severu, do države Rio Grande do Sul na jugu (u državama Bahia i Espírito Santo), i na zapadu sve do Paragvaja i argentinske pokrajine Misiones. Odlikuje se bogatim biodiverzitetom sa velikim brojem endemskih vrsta[1] .

Predeo je dobio naziv Obala Otkrica (Costa do Descobrimento)

jer su se na tom mestu portugalski kolonisti prvi put iskrcali na teritoriju Brazila 1500 god. Za razliku od povrsine od 1,5 miliona km2 koju je Atlantska suma[2]zauzimala u vreme otkrica, danas zauzima svega 7,3 % tadasnje povrsine tj. 95.000 km² i to uglavnom u Brazilu i manjim delom u Paragvaju i Argentini.

Na ovom području se nalazi nekoliko rezervata prirode (Linhares), bioloških rezervata (Sooretamai, Una, PAU Brazil CEPLAC, Veracruz) i nacionalnih parkova (Discovery), ukupne površine od oko 1119.3 km².

Posmatrano po broju biljnih vrsta, koji ovde iznosi oko 450 vrsta po hektaru, priobalni deo Atlantskog okeana odlikuje se izuzetno bogatim biodiverzitetom i velikim brojem endemskih vrsta koje ukazuju na tragove evolucije. 1999. godine Atlantska suma je upisana u UNESCO listu svetske bastine "usamljeni ostaci nekad širokih šuma koji su nezamjenjiva svjetska šumska baština"

Preko 85% prvobitne površine je iskrčeno, što predstavlja pretnju izumiranju mnogim biljnim i životinjskim vrstama.[3][4]

Odlike

Biom ukljucuje nekoliko razlicitih vrsta ekosistema:

Priobalno podrucje je bogato ybunastim yelenilom i niskim travama.
  • Sezonske tropske vlazne sume mogu dobiti više od 2000mm kiše godišnje (to uključuje tropske vlažne nizijske sume, sume u podnožju i planinske šume). [5]
  • Tabuleiro[6][7] šume se nalaze na veoma vlažnim glinovitim zemljištima, a savane Tabuleiro se javljaju na peskovitim zemljištima koja se brže dreniraju. Ovo su vlažna područja koja se oslanjaju na vodenu paru iz okeana.
  • Dalje u unutrašnjosti su atlantske suve šume, koje čine prelaz između sušne Caatinge na severoistoku i savana Cerrado na istoku. Ove šume su nižeg rasta; otvorenije, sa velikim obiljem listopadnog drveća i manjim diverzitetom u poređenju sa tropskim vlažnim šumama. Ove šume imaju između 700–1600 mm padavina godišnje sa izrazitom sušnom sezonom. Ovo uključuje listopadne i sezonske polulistopadne šume, svaka sa svojim ravničarskim i planinskim regionima.
  • Planinske šume su vlažne šume veće nadmorske visine preko planina i visoravni južnog Brazila. Takođe se zovu Araucaria vlažne šume.
  • Šume Musununga se nalaze u južnoj Bahiji i severnim državama Espirito Santo. Ekosistem Mussununga se kreće od travnjaka do šuma povezanih sa peščanim spodosolima. Reč Mussununga je američki Tupi-Guarani što znači meki i vlažni beli pesak.[8]
  • Žbunaste planinske savane se javljaju na najvišim nadmorskim visinama, koje se nazivaju i Campo rupestre.[9]

Padavine

Atlantska šuma je neobična po tome što se prostire kao prava tropska kišna šuma do geografskih širina do 28°J. To je zato što pasati proizvode padavine tokom cele južne zime. U stvari, severna Zona da Mata severoistočnog Brazila dobija mnogo više padavina između maja i avgusta nego tokom južnog leta. Geografski opseg Atlantske šume varira u zavisnosti od autora ili institucije koja ih je objavila.

Geografija

Geografski ovaj prostor uglavnom pokriva regione istočnog Brazila (92% ukupne površine), ali takođe dostiže istočni Paragvaj (6%) i severoistočnu Argentinu (2%)

Istorija

Tokom glacijalnih perioda u pleistocenu, poznato je da se Atlantska šuma smanjila do izuzetno malih fragmentovanih refugija u visoko zaštićenim jarugama, odvojenim područjima suvih šuma ili polupustinja poznatih kao caatingas.[6] Neke mape čak sugerišu da je šuma zapravo preživela u vlažnim džepovima daleko od obale gde su se njene endemične vrste prašume mešale sa vrstama iz mnogo hladnijih klimatskih zona.

Biodiverzitet

https://www.facebook.com/GrandeReservaMataAtlantica/photos/a.2221322384814310/2836624343284108/?type=3

Uprkos tome što je preostalo samo 28% autohtonog vegetacionog pokrivača,[10]Atlantska šuma je i dalje izuzetno bogata biodiverzitetom i endemskim vrstama, od kojih mnogima preti izumiranje. Otprilike 40 procenata njegovih vaskularnih biljaka i do 60 procenata kičmenjaka su endemske vrste, što znači da ih nema nigde drugde u svetu.[10]Zvanična lista ugroženih vrsta Brazila sadrži preko 140 vrsta kopnenih sisara pronađenih u Atlantskoj šumi. U Paragvaju postoji 35 vrsta koje su navedene kao ugrožene, a 22 vrste su navedene kao ugrožene u unutrašnjem delu Atlantske šume u Argentini. Skoro 250 vrsta vodozemaca, ptica i sisara je izumrlo usled ljudske aktivnosti u poslednjih 400 godina. Preko 11.000 vrsta biljaka i životinja danas se smatra ugroženim u Atlantskoj šumi.[6] Preko 52% vrsta drveća i 92% vodozemaca je endemsko za ovo područje. U šumi se nalazi oko 20.000 vrsta biljaka, sa skoro 450 vrsta drveća koje se nalazi na samo jednom hektaru na nekim lokacijama.[11]Atlantska šuma je jedan od najbolje proučavanih tropskih ekosistema. Na primer, u Atlantiku je zabeleženo preko 3000 vrsta drveća, 98 vrsta slepih miševa, 94 velike ili srednje vrste sisara, preko 2000 vrsta epifita, 26 vrsta primata, 528 vrsta vodozemaca, 124 vrste malih sisara i preko 800 vrsta ptica. Šuma. [12][13][14][15]Nove vrste se stalno nalaze u Atlantskoj šumi. U stvari, između 1990. i 2006. godine otkriveno je preko hiljadu novih cvetnih biljaka. [potreban je citat] Štaviše, 1990. istraživači su ponovo otkrili malu populaciju tamarina sa crnim lavom (Leontopithecus caissara, za koji se ranije smatralo da je izumrlo).[16] Nova vrsta plavokosog kapucina (Cebus kueirozi), nazvana po svojoj prepoznatljivoj svetlo plavoj kosi, otkrivena je u severoistočnom Brazilu u Centru za endemizam Pernambuko 2006. godine.[17]Vrsta ugroženog troprstog lenjivca, nazvana grivasti lenjiv (Bradipus torkuatus) zbog svoje duge dlake, endem je Atlantske šume.[18]Hilidna žaba Dendropsophus branneri je takođe endem Atlantske šume. [19]

Konzervacija

Uticaj coveka

Inkorporacija modernih ljudskih društava i njihovih potreba za šumskim resursima uveliko je smanjila veličinu Atlantske šume, što je rezultiralo osiromašenjem vrsta. [20]Skoro 88% prvobitnog šumskog staništa je izgubljeno i zamenjeno pejzažima modifikovanim ljudima, uključujući pašnjake, obradive površine i urbana područja. Ovo krčenje šuma nastavlja se sa godišnjom stopom od 0,5% i do 2,9% u urbanim područjima.

Poljoprivreda:

Veliki deo ljudske upotrebe zemljišta u Atlantskoj kišnoj šumi je za poljoprivredu. Poljoprivredni usevi uključuju šećernu trsku, kafu, čaj, duvan i nedavno useve soje i biogoriva.[21]

Pašnjaci: Još češći od korišćenja zemljišta za poljoprivredu je pretvaranje šuma u ​​pašnjake za stoku.[22] Ovo se obično radi metodom sečenja i spaljivanja, što povećava šansu šuma izazvanog sagorevanjem.

Lov: Vrste u fragmentiranoj šumi su podložnije opadanju veličine populacije jer se nalaze u ograničenom području koje je pristupačnije lovcima. Veće životinje čine najveći procenat biomase. Ove životinje su takođe najzaslužnije za lovce i često se love u dostupnim fragmentima. Ovo rezultira promenom interakcija vrsta kao što je širenje semena i konkurencija za resurse.

Seča šuma: Seča uklanja 10 do 80% pokrivača krošnje šume čineći to stanište podložnijim prirodnim elementima kao što su vetar i sunčeva svetlost. Ovo uzrokuje povećanje zagrevanja šuma i isušivanja.[23] Nagomilavaju se velike količine organskog otpada i otpada što dovodi do povećanja osetljivosti šuma na požare. Pored toga, putevi za seču stvaraju pristupačnost za ljude; i stoga povećava količinu ljudskih poremećaja na zemljištu i smanjuje količinu prirodne šume.[23]

Požar: Ljudska aktivnost, kao što je seča, uzrokuje povećanje otpada duž šumskih podova što čini Atlantsku šumu podložnijom požarima. Ovo je vrsta šume koja nije navikla na redovnu aktivnost požara, tako da požari izazvani ljudskim faktorom dramatično utiču na šumski podsklop jer biljke nemaju prilagodbe požaru. Kao rezultat, šuma postaje još podložnija sekundarnim požarima, koji su daleko razorniji i ubijaju mnogo više vrsta uključujući i veliko drveće.

Fragmentacija staništa dovodi do kaskade izmena prvobitnog šumskog pejzaža.[24] Na primer, obim ljudskih poremećaja, uključujući uništavanje staništa, u Atlantskoj šumi doveo je do krize izumiranja.[25] Endemske vrste u ovom regionu su posebno podložne izumiranju zbog fragmentacije zbog njihovog malog geografskog raspona i niske zastupljenosti.[30] U studiji fragmenata Atlantske šume, biomasa na nivou zajednice je smanjena na 60% na parcelama manjim od 25 hektara.[26] Ključni ekološki procesi kao što su širenje semena, protok gena, kolonizacija i drugi procesi su poremećeni fragmentacijom.[26]Sa izumiranjem mnogih ključnih raspršivača semena kičmenjaka, predviđa se da će mnoge regionalne, plodonosne vrste drveća u atlantskoj šumi izumreti zbog neuspeha regrutovanja sadnica i ponovne kolonizacije.[22]Sa svim ovim vrstama koje su već ugrožene, predviđa se da će uz postojanost trenutne stope krčenja šuma atlantske šume biti izložene kontinuiranom izumiranju vrsta.


Kopnene ekoregije u okviru bioma atlantske šume uključuju:

Tropske i suptropske vlažne širokolisne šume

  1. Alto Parana atlantske šume
  2. Araucaria vlažne šume
  3. Atlantic Coast restingas
  4. Priobalne šume Baije
  5. Unutrašnje šume Baije
  6. Caatinga enklave vlažne šume
  7. Priobalne šume Pernambuka
  8. Unutrašnje šume Pernambuka
  9. Obalne šume Sera do Mara


Tropske i suptropske suve širokolisne šume

Atlantske suve šume


Tropski i suptropski travnjaci, savane i žbunje

Campos rupestres


Mangrove šume

  1. Bahia
  2. Ilha Grande
  3. Rio Piranhas
  4. Rio Sao Francisko

Reference

  1. Dafonseca, G. 1985. The Vanishing Brazilian Atlantic Forest. Biological Conservation 34:17-34
  2. Thomas, Wayt (1993-09). „Sooretama: The Atlantic Rain Forest of Brazil.Francis Dov Por”. The Quarterly Review of Biology. 68 (3): 450—451. ISSN 0033-5770. doi:10.1086/418239
  3. Furley, Peter A. (2007-04-26), Tropical Forests of the Lowlands, Oxford University Press, Приступљено 2023-09-20
  4. „Forest Conservancy in Ceylon”. Nature. 38 (990): 606—607. 1888-10. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/038606b0
  5. Thomas, William Wayt, ур. (2008). The Atlantic coastal forest of Northeastern Brazil. Memoirs of the New York Botanical Garden. Bronx, NY: New York Botanical Garden Press. ISBN 978-0-89327-498-6.
  6. Thomas, William Wayt, ур. (2008). The Atlantic coastal forest of Northeastern Brazil. Memoirs of the New York Botanical Garden. Bronx, NY: New York Botanical Garden Press. ISBN 978-0-89327-49
  7. de Castro, Ernesto Camelo (2006-08). „The Atlantic Forest of South America: biodiversity status, threats and outlook”. Landscape Ecology. 21 (6): 953—955. ISSN 0921-2973. doi:10.1007/s10980-005-1788-z
  8. Saporetti-Junior, Amilcar Walter; Schaefer, Carlos Ernesto G. Reynaud; de Souza, Agostinho Lopes; Soares, Michellia Pereira; Araújo, Dorothy Sue Dunn; Meira-Neto, João Augusto Alves (2012-03). „Influence of Soil Physical Properties on Plants of the Mussununga Ecosystem, Brazil”. Folia Geobotanica (на језику: енглески). 47 (1): 29—39. ISSN 1211-9520. doi:10.1007/s12224-011-9106-9
  9. Saporetti-Junior, Amilcar Walter; Schaefer, Carlos Ernesto G. Reynaud; de Souza, Agostinho Lopes; Soares, Michellia Pereira; Araújo, Dorothy Sue Dunn; Meira-Neto, João Augusto Alves (2012-03). „Influence of Soil Physical Properties on Plants of the Mussununga Ecosystem, Brazil”. Folia Geobotanica (на језику: енглески). 47 (1): 29—39. ISSN 1211-9520. doi:10.1007/s12224-011-9106-9
  10. de Lima, Renato A. F.; Oliveira, Alexandre A.; Pitta, Gregory R.; de Gasper, André L.; Vibrans, Alexander C.; Chave, Jérôme; ter Steege, Hans; Prado, Paulo I. (2020-12-11). „The erosion of biodiversity and biomass in the Atlantic Forest biodiversity hotspot”. Nature Communications (на језику: енглески). 11 (1). ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-020-20217-w
  11. Tabarelli, Marcelo; Aguiar, Antonio Venceslau; Ribeiro, Milton Cezar; Metzger, Jean Paul; Peres, Carlos A. (2010-10). „Prospects for biodiversity conservation in the Atlantic Forest: Lessons from aging human-modified landscapes”. Biological Conservation. 143 (10): 2328—2340. ISSN 0006-3207. doi:10.1016/j.biocon.2010.02.005
  12. de Lima, Renato A. F.; Oliveira, Alexandre A.; Pitta, Gregory R.; de Gasper, André L.; Vibrans, Alexander C.; Chave, Jérôme; ter Steege, Hans; Prado, Paulo I. (2020-12-11). „The erosion of biodiversity and biomass in the Atlantic Forest biodiversity hotspot”. Nature Communications (на језику: енглески). 11 (1). ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-020-20217-w
  13. Ramos, Flavio Nunes; Mortara, Sara Ribeiro; Monalisa‐Francisco, Nathalia; Elias, João Pedro Costa; Neto, Luiz Menini; Freitas, Leandro; Kersten, Rodrigo; Amorim, André Márcio; Matos, Fernando Bittencourt (2019-02). „ATLANTIC EPIPHYTES : a data set of vascular and non‐vascular epiphyte plants and lichens from the Atlantic Forest”. Ecology (на језику: енглески). 100 (2). ISSN 0012-9658. doi:10.1002/ecy.2541
  14. Souza, Yuri; Gonçalves, Fernando; Lautenschlager, Laís; Akkawi, Paula; Mendes, Calebe; Carvalho, Mariana M.; Bovendorp, Ricardo S.; Fernandes‐Ferreira, Hugo; Rosa, Clarissa (2019-10). „ATLANTIC MAMMALS : a data set of assemblages of medium‐ and large‐sized mammals of the Atlantic Forest of South America”. Ecology (на језику: енглески). 100 (10). ISSN 0012-9658. doi:10.1002/ecy.2785
  15. Culot, Laurence; Pereira, Lucas Augusto; Agostini, Ilaria; de Almeida, Marco Antônio Barreto; Alves, Rafael Souza Cruz; Aximoff, Izar; Bager, Alex; Baldovino, María Celia; Bella, Thiago Ribas (2019-01). „ATLANTIC ‐ PRIMATES : a dataset of communities and occurrences of primates in the Atlantic Forests of South America”. Ecology (на језику: енглески). 100 (1). ISSN 0012-9658. doi:10.1002/ecy.2525
  16. „Biodiversity II”. 1997-09-16. doi:10.17226/4901
  17. ZIJLSTRA, JELLE S. (2020-07-28). „The nomenclature of the blond capuchin, Cebus flavius (Schreber, 1799) (Mammalia, Primates, Cebidae)”. Zootaxa. 4820 (2). ISSN 1175-5334. doi:10.11646/zootaxa.4820.2.14
  18. Cassano, Camila Righetto; Kierulff, Maria Cecília Martins; Chiarello, Adriano G. (2011-05). „The cacao agroforests of the Brazilian Atlantic forest as habitat for the endangered maned sloth Bradypus torquatus”. Mammalian Biology. 76 (3): 243—250. ISSN 1616-5047. doi:10.1016/j.mambio.2010.06.008
  19. Tabarelli, Marcelo; Cardoso da Silva, José Maria; Gascon, Claude (2004-06). „Forest fragmentation, synergisms and the impoverishment of neotropical forests”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 13 (7): 1419—1425. ISSN 0960-3115. doi:10.1023/B:BIOC.0000019398.36045.1b
  20. Tabarelli, Marcelo; Cardoso da Silva, José Maria; Gascon, Claude (2004-06). „Forest fragmentation, synergisms and the impoverishment of neotropical forests”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 13 (7): 1419—1425. ISSN 0960-3115. doi:10.1023/B:BIOC.0000019398.36045.1b
  21. Tabarelli, Marcelo; Aguiar, Antonio Venceslau; Ribeiro, Milton Cezar; Metzger, Jean Paul; Peres, Carlos A. (2010-10). „Prospects for biodiversity conservation in the Atlantic Forest: Lessons from aging human-modified landscapes”. Biological Conservation. 143 (10): 2328—2340. ISSN 0006-3207. doi:10.1016/j.biocon.2010.02.005
  22. Izquierdo, Andrea E.; De Angelo, Carlos D.; Aide, T. Mitchell (2008). „Thirty Years of Human Demography and Land-Use Change in the Atlantic Forest of Misiones, Argentina: an Evaluation of the Forest Transition Model”. Ecology and Society (на језику: енглески). 13 (2). ISSN 1708-3087. doi:10.5751/ES-02377-130203
  23. LAURANCE, WILLIAM F.; USECHE, DIANA C. (2009-12). „Environmental Synergisms and Extinctions of Tropical Species”. Conservation Biology. 23 (6): 1427—1437. ISSN 0888-8892. doi:10.1111/j.1523-1739.2009.01336.x
  24. Tabarelli, Marcelo; Cardoso da Silva, José Maria; Gascon, Claude (2004-06). „Forest fragmentation, synergisms and the impoverishment of neotropical forests”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 13 (7): 1419—1425. ISSN 0960-3115. doi:10.1023/B:BIOC.0000019398.36045.1b
  25. Brooks, Thomas M.; Mittermeier, Russell A.; Mittermeier, Cristina G.; da Fonseca, Gustavo A. B.; Rylands, Anthony B.; Konstant, William R.; Flick, Penny; Pilgrim, John; Oldfield, Sara (2002-08). „Habitat Loss and Extinction in the Hotspots of Biodiversity”. Conservation Biology. 16 (4): 909—923. ISSN 0888-8892. doi:10.1046/j.1523-1739.2002.00530.x
  26. Pütz, S.; Groeneveld, J.; Alves, L.F.; Metzger, J.P.; Huth, A. (2011-06). „Fragmentation drives tropical forest fragments to early successional states: A modelling study for Brazilian Atlantic forests”. Ecological Modelling. 222 (12): 1986—1997. ISSN 0304-3800. doi:10.1016/j.ecolmodel.2011.03.038
  1. ^ da Fonseca, Gustavo A.B. (1985). „The vanishing Brazilian Atlantic forest”. Biological Conservation. 34 (1): 17—34. ISSN 0006-3207. doi:10.1016/0006-3207(85)90055-2. 
  2. ^ Thomas, Wayt (1993-09). „Sooretama: The Atlantic Rain Forest of Brazil.Francis Dov Por”. The Quarterly Review of Biology. 68 (3): 450—451. ISSN 0033-5770. doi:10.1086/418239.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Furley, Peter A. (2007-04-26), Tropical Forests of the Lowlands, Oxford University Press, Приступљено 2023-09-20 
  4. ^ „Forest Conservancy in Ceylon”. Nature. 38 (990): 606—607. 1888-10. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/038606b0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Thomas, William Wayt, ур. (2008). The Atlantic coastal forest of Northeastern Brazil. Memoirs of the New York Botanical Garden. Bronx, NY: New York Botanical Garden Press. ISBN 978-0-89327-498-6. 
  6. ^ а б в Thomas, William Wayt, ур. (2008). The Atlantic coastal forest of Northeastern Brazil. Memoirs of the New York Botanical Garden. Bronx, NY: New York Botanical Garden Press. ISBN 978-0-89327-498-6. 
  7. ^ de Castro, Ernesto Camelo (2006-08). „The Atlantic Forest of South America: biodiversity status, threats and outlook”. Landscape Ecology. 21 (6): 953—955. ISSN 0921-2973. doi:10.1007/s10980-005-1788-z.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Saporetti-Junior, Amilcar Walter; Schaefer, Carlos Ernesto G. Reynaud; de Souza, Agostinho Lopes; Soares, Michellia Pereira; Araújo, Dorothy Sue Dunn; Meira-Neto, João Augusto Alves (2012-03). „Influence of Soil Physical Properties on Plants of the Mussununga Ecosystem, Brazil”. Folia Geobotanica (на језику: енглески). 47 (1): 29—39. ISSN 1211-9520. doi:10.1007/s12224-011-9106-9.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Saporetti-Junior, Amilcar Walter; Schaefer, Carlos Ernesto G. Reynaud; de Souza, Agostinho Lopes; Soares, Michellia Pereira; Araújo, Dorothy Sue Dunn; Meira-Neto, João Augusto Alves (2012-03). „Influence of Soil Physical Properties on Plants of the Mussununga Ecosystem, Brazil”. Folia Geobotanica (на језику: енглески). 47 (1): 29—39. ISSN 1211-9520. doi:10.1007/s12224-011-9106-9.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. ^ а б Rezende, C.L.; Scarano, F.R.; Assad, E.D.; Joly, C.A.; Metzger, J.P.; Strassburg, B.B.N.; Tabarelli, M.; Fonseca, G.A.; Mittermeier, R.A. (2018-10). „From hotspot to hopespot: An opportunity for the Brazilian Atlantic Forest”. Perspectives in Ecology and Conservation (на језику: енглески). 16 (4): 208—214. doi:10.1016/j.pecon.2018.10.002.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ World Wildlife Fund (1972-01). „Pope Paul donates 1,000 dollars to the World Wildlife Fund”. Biological Conservation. 4 (2): 116. ISSN 0006-3207. doi:10.1016/0006-3207(72)90011-0.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ de Lima, Renato A. F.; Oliveira, Alexandre A.; Pitta, Gregory R.; de Gasper, André L.; Vibrans, Alexander C.; Chave, Jérôme; ter Steege, Hans; Prado, Paulo I. (2020-12-11). „The erosion of biodiversity and biomass in the Atlantic Forest biodiversity hotspot”. Nature Communications (на језику: енглески). 11 (1). ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-020-20217-w. 
  13. ^ Ramos, Flavio Nunes; Mortara, Sara Ribeiro; Monalisa‐Francisco, Nathalia; Elias, João Pedro Costa; Neto, Luiz Menini; Freitas, Leandro; Kersten, Rodrigo; Amorim, André Márcio; Matos, Fernando Bittencourt (2019-02). „ATLANTIC EPIPHYTES : a data set of vascular and non‐vascular epiphyte plants and lichens from the Atlantic Forest”. Ecology (на језику: енглески). 100 (2). ISSN 0012-9658. doi:10.1002/ecy.2541.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ Souza, Yuri; Gonçalves, Fernando; Lautenschlager, Laís; Akkawi, Paula; Mendes, Calebe; Carvalho, Mariana M.; Bovendorp, Ricardo S.; Fernandes‐Ferreira, Hugo; Rosa, Clarissa (2019-10). „ATLANTIC MAMMALS : a data set of assemblages of medium‐ and large‐sized mammals of the Atlantic Forest of South America”. Ecology (на језику: енглески). 100 (10). ISSN 0012-9658. doi:10.1002/ecy.2785.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ Culot, Laurence; Pereira, Lucas Augusto; Agostini, Ilaria; de Almeida, Marco Antônio Barreto; Alves, Rafael Souza Cruz; Aximoff, Izar; Bager, Alex; Baldovino, María Celia; Bella, Thiago Ribas (2019-01). „ATLANTIC ‐ PRIMATES : a dataset of communities and occurrences of primates in the Atlantic Forests of South America”. Ecology (на језику: енглески). 100 (1). ISSN 0012-9658. doi:10.1002/ecy.2525.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ „Biodiversity II”. 1997-09-16. doi:10.17226/4901. 
  17. ^ ZIJLSTRA, JELLE S. (2020-07-28). „The nomenclature of the blond capuchin, Cebus flavius (Schreber, 1799) (Mammalia, Primates, Cebidae)”. Zootaxa. 4820 (2). ISSN 1175-5334. doi:10.11646/zootaxa.4820.2.14. 
  18. ^ Cassano, Camila Righetto; Kierulff, Maria Cecília Martins; Chiarello, Adriano G. (2011-05). „The cacao agroforests of the Brazilian Atlantic forest as habitat for the endangered maned sloth Bradypus torquatus”. Mammalian Biology. 76 (3): 243—250. ISSN 1616-5047. doi:10.1016/j.mambio.2010.06.008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ Martins-Sobrinho, Paulo Mateus; Silva, Winny Gomes de Oliveira; Santos, Elizandra Gomes dos; Moura, Geraldo Jorge Barbosa de; Oliveira, Jaqueline Bianque de (2017-07-26). „Helminths of some tree frogs of the families Hylidae and Phyllomedusidae in an Atlantic rainforest fragment, Brazil”. Journal of Natural History (на језику: енглески). 51 (27-28): 1639—1648. ISSN 0022-2933. doi:10.1080/00222933.2017.1337945. 
  20. ^ Tabarelli, Marcelo; Cardoso da Silva, José Maria; Gascon, Claude (2004-06). „Forest fragmentation, synergisms and the impoverishment of neotropical forests”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 13 (7): 1419—1425. ISSN 0960-3115. doi:10.1023/B:BIOC.0000019398.36045.1b.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ Tabarelli, Marcelo; Aguiar, Antonio Venceslau; Ribeiro, Milton Cezar; Metzger, Jean Paul; Peres, Carlos A. (2010-10). „Prospects for biodiversity conservation in the Atlantic Forest: Lessons from aging human-modified landscapes”. Biological Conservation. 143 (10): 2328—2340. ISSN 0006-3207. doi:10.1016/j.biocon.2010.02.005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  22. ^ а б Izquierdo, Andrea E.; De Angelo, Carlos D.; Aide, T. Mitchell (2008). „Thirty Years of Human Demography and Land-Use Change in the Atlantic Forest of Misiones, Argentina: an Evaluation of the Forest Transition Model”. Ecology and Society (на језику: енглески). 13 (2). ISSN 1708-3087. doi:10.5751/ES-02377-130203. 
  23. ^ а б LAURANCE, WILLIAM F.; USECHE, DIANA C. (2009-12). „Environmental Synergisms and Extinctions of Tropical Species”. Conservation Biology. 23 (6): 1427—1437. ISSN 0888-8892. doi:10.1111/j.1523-1739.2009.01336.x.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  24. ^ Tabarelli, Marcelo; Aguiar, Antonio Venceslau; Ribeiro, Milton Cezar; Metzger, Jean Paul; Peres, Carlos A. (2010-10). „Prospects for biodiversity conservation in the Atlantic Forest: Lessons from aging human-modified landscapes”. Biological Conservation. 143 (10): 2328—2340. ISSN 0006-3207. doi:10.1016/j.biocon.2010.02.005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  25. ^ Brooks, Thomas M.; Mittermeier, Russell A.; Mittermeier, Cristina G.; da Fonseca, Gustavo A. B.; Rylands, Anthony B.; Konstant, William R.; Flick, Penny; Pilgrim, John; Oldfield, Sara (2002-08). „Habitat Loss and Extinction in the Hotspots of Biodiversity”. Conservation Biology. 16 (4): 909—923. ISSN 0888-8892. doi:10.1046/j.1523-1739.2002.00530.x.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  26. ^ а б Pütz, S.; Groeneveld, J.; Alves, L.F.; Metzger, J.P.; Huth, A. (2011-06). „Fragmentation drives tropical forest fragments to early successional states: A modelling study for Brazilian Atlantic forests”. Ecological Modelling. 222 (12): 1986—1997. ISSN 0304-3800. doi:10.1016/j.ecolmodel.2011.03.038.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Atlantska_šuma&oldid=26192352”