Аутоампутација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 22: Ред 22:


== Етиопатогенеза ==
== Етиопатогенеза ==
Једном када су крвни удови уништени, ткиво губи кисеоник и умире, што је често праћено гангреном. Аутоампутација је карактеристика криоглобулинемије<ref>{{cite web|url=http://images.rheumatology.org/viewphoto.php?imageId=2861613|title=Cryoglobulinemia: Digital Gangrene, Hands, Rheumatology Image Bank|accessdate=9 March 2012}}</ref> и облитерансног тромбоангиитиса.<ref name=":0">{{Cite journal|author1=Lee, Keun|author2=Song, Min|author3=Jung, In|author4=Lee, Yong|author5=Park, Eun|year=2016|title=Amputation of an ovarian mature cystic teratoma: a case report and a review of the literature|journal=World Journal of Surgical Oncology|volume=14|issue=1|page=217|doi=10.1186/s12957-016-0981-7|pmc=4989355|pmid=27535361}}</ref> Аутоампутација може бити резултат тешких случајева одређених хроничних рана, као што су промрзлине. Ове хроничне ране могу бити последица неких васкуларних и патогених стања као што су Биргерова болест или Рејноов феномен. Такође, неконтролисани шечерна болест може довести до аутоампутације.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Cryer, Sian.|date=July 2016|title=The use of manuka honey to facilitate the autoamputation of fingertip necrosis|journal=Wounds Journal|page=66}}</ref>
Једном када су крвни удови уништени, ткиво губи кисеоник и умире, што је често праћено гангреном. Аутоампутација је карактеристика криоглобулинемије<ref>{{cite web|url=http://images.rheumatology.org/viewphoto.php?imageId=2861613|title=Cryoglobulinemia: Digital Gangrene, Hands, Rheumatology Image Bank|accessdate=9 March 2012}}</ref> и облитерансног тромбоангиитиса.<ref name=":0">{{Cite journal|author1=Lee, Keun|author2=Song, Min|author3=Jung, In|author4=Lee, Yong|author5=Park, Eun|year=2016|title=Amputation of an ovarian mature cystic teratoma: a case report and a review of the literature|journal=World Journal of Surgical Oncology|volume=14|issue=1|page=217|doi=10.1186/s12957-016-0981-7|pmc=4989355|pmid=27535361}}</ref> Аутоампутација може бити резултат тешких случајева одређених хроничних рана, као што су промрзлине. Ове хроничне ране могу бити последица неких васкуларних и патогених стања као што су Биргерова болест или Рејноов феномен.

Такође, неконтролисани шећерна болест може довести до аутоампутације,<ref name=":1">{{Cite journal|last=Cryer, Sian.|date=July 2016|title=The use of manuka honey to facilitate the autoamputation of fingertip necrosis|journal=Wounds Journal|page=66}}</ref> која је повезан са разним компликацијама и смањеним квалитетом живота. Од многих компликација, неке су опасне по живот. Главне компликације стопала укључују улцерацију стопала, целулитис, апсцес, влажну гангрену, суву гангрену и некротизирајући фасциитис, са различитим патофизиолошким концептима иза сваког од њих.<ref>{{Cite journal|last=Al Wahbi|first=Abdullah|date=2018-06-01|title=Autoamputation of diabetic toe with dry gangrene: a myth or a fact?|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5987754/|journal=Diabetes, Metabolic Syndrome and Obesity: Targets and Therapy|volume=11|pages=255–264|doi=10.2147/DMSO.S164199|issn=1178-7007|pmc=5987754|pmid=29910628}}</ref>


Међутим, аутоампутација је описана као спонтано патолошко стање .<ref>{{Cite journal|author1=Kaushik, R|author2=Stree, B. S.|author3=Attri, A.K.|year=2002|title=Spontaneous autoamputation of the foot in a case of diabetes, atherosclerosis and gangrene|journal=Journal of Indian Medical Association|volume=100|issue=9|pages=573–4|pmid=12455391}}</ref> Иако се аутоампутација најчешће повезује са прстима на рукама и ногама, и други делови тела могу патити од овог стања. Пријављени су случајеви аутоампутације јајника код новорођенчета,<ref>{{Cite journal|author1=Can, Emrah|author2=Uslu, Sinan|author3=Bulbul, Ali|author4=Sever, Nihat|author5=Tanik, Canan|author6=Turkiye, K|date=August 2012|title=Ovarian autoamputation in a neonate: case report|journal=Journal of Medical Sciences}}</ref> као и код зрелих јајника одраслих,<ref name=":0" /> мада су пријављени случајеви спонтане аутоампутације врхова прстију<ref>{{Cite journal|author1=Behera, Biswanath|author2=Gochhait Debasis|author3=Thappa, Devinder, Mohan.|date=2017.|title=Psedoanihum and autoamputation associated with lamellar ichthyosis|journal=Indian Journal of Dermatology, Venereology and Leprology|page=728}}</ref> и аутоампутација слепог црева, односно потпуно одвајање дела слепог црева без икакве хируршке интервенције.<ref>{{Cite journal|last=Wang|first=Mingxiang|last2=Ning|first2=Shili|last3=Liu|first3=Yaqing|last4=Chen|first4=Zhao|last5=Jiang|first5=Haodong|last6=Faiz|first6=Shabnam|last7=Luo|first7=Fuwen|date=2022-06-27|title=Autoamputation of the appendix and survival of the amputated part: a rare case report and literature review|url=https://doi.org/10.1186/s12893-022-01700-1|journal=BMC Surgery|volume=22|issue=1|pages=249|doi=10.1186/s12893-022-01700-1|issn=1471-2482|pmc=|pmid=}}</ref>
Међутим, аутоампутација је описана као спонтано патолошко стање .<ref>{{Cite journal|author1=Kaushik, R|author2=Stree, B. S.|author3=Attri, A.K.|year=2002|title=Spontaneous autoamputation of the foot in a case of diabetes, atherosclerosis and gangrene|journal=Journal of Indian Medical Association|volume=100|issue=9|pages=573–4|pmid=12455391}}</ref> Иако се аутоампутација најчешће повезује са прстима на рукама и ногама, и други делови тела могу патити од овог стања. Пријављени су случајеви аутоампутације јајника код новорођенчета,<ref>{{Cite journal|author1=Can, Emrah|author2=Uslu, Sinan|author3=Bulbul, Ali|author4=Sever, Nihat|author5=Tanik, Canan|author6=Turkiye, K|date=August 2012|title=Ovarian autoamputation in a neonate: case report|journal=Journal of Medical Sciences}}</ref> као и код зрелих јајника одраслих,<ref name=":0" /> мада су пријављени случајеви спонтане аутоампутације врхова прстију<ref>{{Cite journal|author1=Behera, Biswanath|author2=Gochhait Debasis|author3=Thappa, Devinder, Mohan.|date=2017.|title=Psedoanihum and autoamputation associated with lamellar ichthyosis|journal=Indian Journal of Dermatology, Venereology and Leprology|page=728}}</ref> и аутоампутација слепог црева, односно потпуно одвајање дела слепог црева без икакве хируршке интервенције.<ref>{{Cite journal|last=Wang|first=Mingxiang|last2=Ning|first2=Shili|last3=Liu|first3=Yaqing|last4=Chen|first4=Zhao|last5=Jiang|first5=Haodong|last6=Faiz|first6=Shabnam|last7=Luo|first7=Fuwen|date=2022-06-27|title=Autoamputation of the appendix and survival of the amputated part: a rare case report and literature review|url=https://doi.org/10.1186/s12893-022-01700-1|journal=BMC Surgery|volume=22|issue=1|pages=249|doi=10.1186/s12893-022-01700-1|issn=1471-2482|pmc=|pmid=}}</ref>

Верзија на датум 16. октобар 2023. у 18:05

Аутоампутација
Латинскиautoamputatio
Урођена аутоампутација
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10T14.7
MeSHD000673

Аутоампутација јесте спонтано одвајање (ампутација) додатка или органа од тела.[1] Ово не треба мешати са самоампутацијом. Обично настаје због уништења крвних судова који хране екстремитет као што су врхови прстију.

Етиопатогенеза

Једном када су крвни удови уништени, ткиво губи кисеоник и умире, што је често праћено гангреном. Аутоампутација је карактеристика криоглобулинемије[2] и облитерансног тромбоангиитиса.[3] Аутоампутација може бити резултат тешких случајева одређених хроничних рана, као што су промрзлине. Ове хроничне ране могу бити последица неких васкуларних и патогених стања као што су Биргерова болест или Рејноов феномен.

Такође, неконтролисани шећерна болест може довести до аутоампутације,[4] која је повезан са разним компликацијама и смањеним квалитетом живота. Од многих компликација, неке су опасне по живот. Главне компликације стопала укључују улцерацију стопала, целулитис, апсцес, влажну гангрену, суву гангрену и некротизирајући фасциитис, са различитим патофизиолошким концептима иза сваког од њих.[5]

Међутим, аутоампутација је описана као спонтано патолошко стање .[6] Иако се аутоампутација најчешће повезује са прстима на рукама и ногама, и други делови тела могу патити од овог стања. Пријављени су случајеви аутоампутације јајника код новорођенчета,[7] као и код зрелих јајника одраслих,[3] мада су пријављени случајеви спонтане аутоампутације врхова прстију[8] и аутоампутација слепог црева, односно потпуно одвајање дела слепог црева без икакве хируршке интервенције.[9]

Иако се аутоампутација често сматра стеченом болешћу, она такође може бити урођена.[3] Хронична торзија или кашњење у дијагнози акутне аднексалне торзије приписују се као могући узроци стечене аутоампутације.[3]

Врсте аутоампутације

Иако се њене чињенице разоткривају и анализирају, аутоампутација се може категорисати као: акутна, субакутна или хронична.[3]

Акутну аутоампутацију карактерише некроза тумора. Ово је праћено неадекватним снабдевањем крвљу срца и других делова тела (исхемија) што доводи до дегенерације ћелија, стања познатог као атропија.[3]

Хронична или субакутна аутоампутација је последица везивању тумора са другим ћелијама које га окружују.[3] Постоји ретка могућност да се тумор одвоји од педикула.

Извори

  1. ^ „Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers”. Saunders, an imprint of Elsevier. 2007. Приступљено 23. 12. 2009. 
  2. ^ „Cryoglobulinemia: Digital Gangrene, Hands, Rheumatology Image Bank”. Приступљено 9. 3. 2012. 
  3. ^ а б в г д ђ е Lee, Keun; Song, Min; Jung, In; Lee, Yong; Park, Eun (2016). „Amputation of an ovarian mature cystic teratoma: a case report and a review of the literature”. World Journal of Surgical Oncology. 14 (1): 217. PMC 4989355 Слободан приступ. PMID 27535361. doi:10.1186/s12957-016-0981-7. 
  4. ^ Cryer, Sian. (јул 2016). „The use of manuka honey to facilitate the autoamputation of fingertip necrosis”. Wounds Journal: 66. 
  5. ^ Al Wahbi, Abdullah (2018-06-01). „Autoamputation of diabetic toe with dry gangrene: a myth or a fact?”. Diabetes, Metabolic Syndrome and Obesity: Targets and Therapy. 11: 255—264. ISSN 1178-7007. PMC 5987754 Слободан приступ. PMID 29910628. doi:10.2147/DMSO.S164199. 
  6. ^ Kaushik, R; Stree, B. S.; Attri, A.K. (2002). „Spontaneous autoamputation of the foot in a case of diabetes, atherosclerosis and gangrene”. Journal of Indian Medical Association. 100 (9): 573—4. PMID 12455391. 
  7. ^ Can, Emrah; Uslu, Sinan; Bulbul, Ali; Sever, Nihat; Tanik, Canan; Turkiye, K (август 2012). „Ovarian autoamputation in a neonate: case report”. Journal of Medical Sciences. 
  8. ^ Behera, Biswanath; Gochhait Debasis; Thappa, Devinder, Mohan. (2017). „Psedoanihum and autoamputation associated with lamellar ichthyosis”. Indian Journal of Dermatology, Venereology and Leprology: 728. 
  9. ^ Wang, Mingxiang; Ning, Shili; Liu, Yaqing; Chen, Zhao; Jiang, Haodong; Faiz, Shabnam; Luo, Fuwen (2022-06-27). „Autoamputation of the appendix and survival of the amputated part: a rare case report and literature review”. BMC Surgery. 22 (1): 249. ISSN 1471-2482. doi:10.1186/s12893-022-01700-1. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Аутоампутација на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аутоампутација&oldid=26382089”