Међурежањске артерије бубрега — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Infobox anatomy |
|||
| ⚫ | '''Међурежањске артерије бубрега, к'''ортикалне радијалне артерије или интерлобуларне артерије |
||
| Name = Међурежањске артерије бубрега |
|||
| Latin = Arteriae interlobulares renis, <br>arteriae corticales radiatae |
|||
| Image = Gray1128.png |
|||
| Caption = Шема бубрежних тубула и његовог васкуларног снабдевања. |
|||
| Image2 = |
|||
| Caption2 = |
|||
| BranchFrom = |
|||
| BranchTo = |
|||
| Vein = |
|||
| Supplies = [[Гломерул]] |
|||
}} |
|||
| ⚫ | '''Међурежањске артерије бубрега, к'''ортикалне радијалне артерије или интерлобуларне артерије јесу бубрежни крвни судови који се излазе под правим углом са стране лучних артерија које гледају према кортикалној супстанци.<ref name=":0">{{Cite journal|last=Lote|first=Christopher J.|date=2012|title=Principles of Renal Physiology|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4614-3785-7|doi=10.1007/978-1-4614-3785-7}}</ref> Међурежањске артерије пролазе директно пит споља између медуларних зрака да би дошле до фиброзне тунике, где се завршавају у капиларној мрежи овог дела бубрега. Ови крвни судови не анастозирају једни с другима, већ формирају крајње артерије. У свом спољашњем току, дају бочне гране, које су аферентне артериоле које снабдевају бубрежна телешча. Аферентне артериоле, затим, улазе у Бауманову капсулу и завршавају се у гломерулу.<ref name=":0" /> |
||
== Анатомија == |
== Анатомија == |
||
| Ред 6: | Ред 18: | ||
На најудаљенијим нивоима кортекса, еферентне артериоле се затим деле да би створиле перитубуларне капиларе и окружују проксималне тубуле, који чине већину тубула у овом региону. Еферентне артериоле које настају из гломерула који се налазе на кортикомедуларној граници окрећу се и продиру у спољашњу медулу где се деле и формирају међуснопни комплекс капилара, који окружују узлазни дебели део Хенлеове петље, или продиру у унутрашњу медулу и папиле из које настају силазне васа ректа (ДВР) и узлазне ваза ректа крвни судови, који окружују силазне и узлазне танке [[Хенлеова петља|Хенлеове петље]]. Силазне васа ректа имају мале ћелије изведене из глатких мишића, периците, који окружују крвни суд који су у стању да мења пречник, а тиме и проток крви кроз крвне судове.<ref>{{Citation|title=Renal Circulation|url=http://dx.doi.org/10.1016/b978-0-12-801238-3.00200-2|publisher=Elsevier|date=2014|accessdate=2023-10-22|first=E.J.|last=Johns|first2=A.F.|last2=Ahmeda}}</ref> |
На најудаљенијим нивоима кортекса, еферентне артериоле се затим деле да би створиле перитубуларне капиларе и окружују проксималне тубуле, који чине већину тубула у овом региону. Еферентне артериоле које настају из гломерула који се налазе на кортикомедуларној граници окрећу се и продиру у спољашњу медулу где се деле и формирају међуснопни комплекс капилара, који окружују узлазни дебели део Хенлеове петље, или продиру у унутрашњу медулу и папиле из које настају силазне васа ректа (ДВР) и узлазне ваза ректа крвни судови, који окружују силазне и узлазне танке [[Хенлеова петља|Хенлеове петље]]. Силазне васа ректа имају мале ћелије изведене из глатких мишића, периците, који окружују крвни суд који су у стању да мења пречник, а тиме и проток крви кроз крвне судове.<ref>{{Citation|title=Renal Circulation|url=http://dx.doi.org/10.1016/b978-0-12-801238-3.00200-2|publisher=Elsevier|date=2014|accessdate=2023-10-22|first=E.J.|last=Johns|first2=A.F.|last2=Ahmeda}}</ref> |
||
Како се крв креће из кортикалног и медуларног слоја, она се одводи у мрежу венула које се конвергирају у међурежањске вене, лучну, међурежањску, а затим бубрежну вену, која излази из бубрега и наставља се на доњу шупљу вену. |
Како се крв креће из кортикалног и медуларног слоја, она се одводи у мрежу венула које се конвергирају у међурежањске вене, лучну, међурежањску, а затим бубрежну вену, која излази из бубрега и наставља се на доњу шупљу вену.<ref>{{Cite journal|last=Journal "Morphologia"|first=Editorial office of|date=2016-12-23|title=Review of the textbook Junqueira's Basic Histology: Text and Atlas, Fourteenth Edition 14th Edition / Anthony Mescher. - McGraw-Hill Education / Medical: 2016. – 1136 р.|url=http://dx.doi.org/10.26641/1997-9665.2016.4.102|journal=Morphologia|volume=10|issue=4|pages=102|doi=10.26641/1997-9665.2016.4.102|issn=1997-9665}}</ref> |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 22. октобар 2023. у 09:20
| Међурежањске артерије бубрега | |
|---|---|
 Шема бубрежних тубула и његовог васкуларног снабдевања. | |
| Детаљи | |
| Снабдева | Гломерул |
| Идентификатори | |
| Латински | Arteriae interlobulares renis, arteriae corticales radiatae |
| TA | A05.8.01.057 A08.1.03.004 |
| FMA | 70498 |
| Анатомска терминологија | |
Међурежањске артерије бубрега, кортикалне радијалне артерије или интерлобуларне артерије јесу бубрежни крвни судови који се излазе под правим углом са стране лучних артерија које гледају према кортикалној супстанци.[1] Међурежањске артерије пролазе директно пит споља између медуларних зрака да би дошле до фиброзне тунике, где се завршавају у капиларној мрежи овог дела бубрега. Ови крвни судови не анастозирају једни с другима, већ формирају крајње артерије. У свом спољашњем току, дају бочне гране, које су аферентне артериоле које снабдевају бубрежна телешча. Аферентне артериоле, затим, улазе у Бауманову капсулу и завршавају се у гломерулу.[1]
Анатомија
Свака бубрежна артерија настаје директно из трбушне аорте и када прође кроз хилум, дели се на низ међурежањских (интерлобарних) артерија, које снабдевају сваки лобулу бубрега. Ове артерије затим стварају лучне артерије, које пролазе дуж кортикомедуларне границе и док то чине, међурежањске артерије избијају и продиру у кору бубрега. Међурежањске артерије стварају аферентне артериоле, које се у почетку гранају под правим углом, али затим под све косим угловима како се приближили спољашњем делу коре бубрега. Аферентне артериоле воде у гломерул, који је изданак од око 50 капиларних петљи које се на крају спајају дајући еферентне артериоле.[2]
На најудаљенијим нивоима кортекса, еферентне артериоле се затим деле да би створиле перитубуларне капиларе и окружују проксималне тубуле, који чине већину тубула у овом региону. Еферентне артериоле које настају из гломерула који се налазе на кортикомедуларној граници окрећу се и продиру у спољашњу медулу где се деле и формирају међуснопни комплекс капилара, који окружују узлазни дебели део Хенлеове петље, или продиру у унутрашњу медулу и папиле из које настају силазне васа ректа (ДВР) и узлазне ваза ректа крвни судови, који окружују силазне и узлазне танке Хенлеове петље. Силазне васа ректа имају мале ћелије изведене из глатких мишића, периците, који окружују крвни суд који су у стању да мења пречник, а тиме и проток крви кроз крвне судове.[3]
Како се крв креће из кортикалног и медуларног слоја, она се одводи у мрежу венула које се конвергирају у међурежањске вене, лучну, међурежањску, а затим бубрежну вену, која излази из бубрега и наставља се на доњу шупљу вену.[4]
Извори
- ^ а б Lote, Christopher J. (2012). „Principles of Renal Physiology”. doi:10.1007/978-1-4614-3785-7.
- ^ E.J. Johns, A.F. Ahmeda, Renal Circulation, Vascular Organization, in Reference Module in Biomedical Sciences, 2014
- ^ Johns, E.J.; Ahmeda, A.F. (2014), Renal Circulation, Elsevier, Приступљено 2023-10-22
- ^ Journal "Morphologia", Editorial office of (2016-12-23). „Review of the textbook Junqueira's Basic Histology: Text and Atlas, Fourteenth Edition 14th Edition / Anthony Mescher. - McGraw-Hill Education / Medical: 2016. – 1136 р.”. Morphologia. 10 (4): 102. ISSN 1997-9665. doi:10.26641/1997-9665.2016.4.102.
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |