Путнички пролив — разлика између измена
Нова страница: '''Путничка пролив''' или '''путничка дијареја''' је инфекција желуца и црева коју карактерише учестала појава течних столица током путовања.<ref name=":0">{{Cite journal|last=Giddings|first=Stanley L.|last2=Stevens|first2=A. Michal|last3=Leung|first3=Daniel T.|date=2016.|title=Traveler’s Diarrhea|url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S00257… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 26. новембар 2023. у 10:32
Путничка пролив или путничка дијареја је инфекција желуца и црева коју карактерише учестала појава течних столица током путовања.[1][2] Симптоми углавном почињу 12 до 72 сата након узимања контаминиране воде или хране.[3] Карактеришу се грчевима у трбуху, мучнином, грозницом и надимањем.[2] У неким случајевима може се јавити и као крвави пролив. Иако се већина путника опоравља у року од четири до пет дана (чак и без или са минималним терапијом),[2] у око 10% случајева симптоми могу да трају и недељу и више дана.[2]
Код више од половине случајева узроковано је присутсво бактерија.[2] Најчешћа бактерија је ентеротоксична Escherichia coli, осим у југоисточној Азији , где је најчешћа Campylobacter.[1][2] Око 10 до 20% случајева је узроковано норовирусом.[2] Неке протозое као што је Giardia duodenalis могу изазвати дуготрајне болести.[2] Ризик је највећи током прве две недеље путовања и међу младим одраслим особама.[1] У већини случајева погођени долазе из развијених земаља.[1]
Мере превенције укључују само правилно опрану или кувану храну, пијење флаширане воде и често прање руку.[4] Вакцина против колере , иако ефикасна у превенцији колере, је упитне ефикасности против путничког пролива.[5] Примена антибиотика као вид превенције се генерално не препоручује.[2] Непосредни третман се састоји од пијења пуно течности и замене изгубљених минералних соли ( орална рехидрациона терапија ).[2][4] У случајевима са упорним или значајним симптомима, могу се применити антибиотици, који се могу узимати са лоперамидом за смањење учесталости пролива.[2] Мање од 3% случајева захтева болничко лечење.[1]
Процењује се да болест погађа између 20% и 50% путника у земље у развоју.[2] Путничка пролив је нарочито честа међу путницима који путују у Азију (осим Јапана и Сингапура ), Блиски исток, Африци, Мексику и Централну и Јужну Америку.[4] Ризик је умерен код путника у јужној Европи, Русији и Кини.[6] Путнички пролива је повезана са синдромом иритабилног црева и Гилен-Бареовог синдрома.[1][2]
Извори
- ^ а б в г д ђ Giddings, Stanley L.; Stevens, A. Michal; Leung, Daniel T. (2016). „Traveler’s Diarrhea”. Medical Clinics of North America (на језику: енглески). 100 (2): 317—330. PMC 4764790
. PMID 26900116. doi:10.1016/j.mcna.2015.08.017.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л McGrath, Christian M; Leder, Karin (2017-02-02). „Travellers’ diarrhoea—a survey of practice”. Journal of Travel Medicine. 24 (2). ISSN 1195-1982. doi:10.1093/jtm/taw085.
- ^ „Diarreia do viajante - Distúrbios digestivos”. Manual MSD Versão Saúde para a Família (на језику: португалски). Приступљено 2023-11-26.
- ^ а б в „Travelers' Diarrhea | Travelers' Health | CDC”. wwwnc.cdc.gov. Приступљено 2023-11-26.
- ^ Ahmed, Tanvir; Bhuiyan, Taufiqur R; Zaman, K; Sinclair, David; Qadri, Firdausi (2013-07-05). Cochrane Infectious Diseases Group, ур. „Vaccines for preventing enterotoxigenic Escherichia coli (ETEC) diarrhoea”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески). PMC 6532719 . PMID 23828581. doi:10.1002/14651858.CD009029.pub2.
- ^ Diemert, David J. (2006). „Prevention and Self-Treatment of Traveler's Diarrhea”. Clinical Microbiology Reviews (на језику: енглески). 19 (3): 583—594. ISSN 0893-8512. PMC 1539099 . PMID 16847088. doi:10.1128/CMR.00052-05.
Спољашње везе
| Класификација |
|---|
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |