Сиденхамова хореја — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Клиничка слика: унос допуна и извора
Ред 39: Ред 39:
* присила на физичку активност и хиперактивност.
* присила на физичку активност и хиперактивност.
Болест се повлачи спонтано у року од неколико месеци, иако се може поновити.
Болест се повлачи спонтано у року од неколико месеци, иако се може поновити.

== Дијагноза ==
Дијагноза се поставља на основу анамнезе о типичном акутном почетку у недељама након упале грла или друге мање инфекције, доказа о упали (повећан ЦРП и/или ЕСР) и доказа о недавној стрептококној инфекцији.

Да би се потврдила недавна инфекција стрептококом спровод се следећа испитивања:

* Култура секрета из грла

* Титар анти-ДНКазе Б (максимално на 8-12 недеља након инфекције)

* Титар анти-стрептолизина О (максимално за 3-5 недеља)

Ниједан од ових тестова није 100% поуздан, посебно када је инфекција била неколико месеци раније.

Даља испитивања су усмерена више ка алтернативним дијагнозама и другим манифестацијама реуматске грознице, које обухватају:

* ехокардиографију

* електроенцефалографија (ЕЕГ)

* лумбалну пункцију

* скенирање мозга магнетном резонанцом или компјутеризованом томографијом (ЦТ) (код неких пацијената указују на промене у каудатном језгру и повећање путамине).<ref>{{Cite web|url=https://medlineplus.gov/ency/article/001358.htm|title=Sydenham chorea: MedlinePlus Medical Encyclopedia}}</ref><ref>{{cite journal|year=2003|title=Clinical, laboratory, psychiatric and magnetic resonance findings in patients with sydenham chorea|journal=Neuroradiology|volume=45|issue=7|pages=456–462|doi=10.1007/s00234-003-0999-8|pmid=12811441|vauthors=Faustino PC, Terreri MT, Rocha AJ, etal|s2cid=23605799}}</ref>

== Диференцијална дијагноза ==
Остали поремећаји који могу бити праћени хорејом укључују:

* бенигна наследна хореју,
* билатерална стријатална некроза,
* [[Abetalipoproteinemija|абеталипопротеинемија]],
* атаксија–телангиектазија,
* болест базалних ганглија која реагује на биотин-тиамин
* Фахрова болест,
* глутарне ацидурије,
* митохондријални поремећај,
* Хантингтонова болест,
* Вилсонова болест,
* хипертиреозе,
* еритематозни лупус,
* трудноћа (хореа гравидарум),
* интоксикације лековима (нпр. нежељених ефеката одређених антиконвулзаната)

Иако се нека од наведених стања могу на сличан начин испољити на акутни начин, обично ће постојати и други неуролошки знаци (као што су атаксија или когнитивно оштећење), или друге манифестације болести, или позитивна породична анамнеза, што може помоћи у диференцијалнојдијагнози.<ref>{{Cite journal|last=Zomorrodi|first=Arezoo|last2=Wald|first2=Ellen R.|date=2006-04-01|title=Sydenham's Chorea in Western Pennsylvania|url=https://publications.aap.org/pediatrics/article/117/4/e675/70872/Sydenham-s-Chorea-in-Western-Pennsylvania|journal=Pediatrics|language=en|volume=117|issue=4|pages=e675–e679|doi=10.1542/peds.2005-1573|issn=0031-4005}}</ref>


== Терапија ==
== Терапија ==

Верзија на датум 7. јануар 2024. у 11:02

Сиденхамова хореја
СинонимиRheumatic chorea, chorea minor, St Vitus' dance
Специјалностинеурологија, имунологија

Сиденхамова хореја је аутоимуна болест болести нервног система поветзана са стрептококном инфекцијом која се јавња у детињству.[1] Тренутно се сматра аутоимуном болешћу узрокованом производњом унакрсних антитела која реагују са антигенима неурона каудатног језгра и субталамичног језгра. Карактеристична је за реуматску грозницу и главни је критеријум (према Џонсу) за дијагносзу ове болести.

Историја

Болест је први пут описао у медицинској литератури енглески лекар Томас Сиденхам у 17. веку,[2] по коме је она и названа Сиденхамова хореја.[3]

Епидемиологија

Сиденхамова хореја се првенствено јавља код деце.

Као и код реуматске грознице, Сиденхамова хореја се чешће виђа у мање богатим заједницама, било у свету у развоју или у абориџинским заједницама на глобалном северу. Високе стопе импетиго су маркер за широко распрострањену трансмисију стрептокока.

Клиничка слика

Classic rash of rheumatic fever
Erythema marginatum

Почетак болести је прикривен и спор. У клиничкој слици доминирају:[4]

  • хореични покрети, који се јављају релативно касније од других симптома.
  • емоционални поремећаји,
  • опсесије,
  • присила на физичку активност и хиперактивност.

Болест се повлачи спонтано у року од неколико месеци, иако се може поновити.

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу анамнезе о типичном акутном почетку у недељама након упале грла или друге мање инфекције, доказа о упали (повећан ЦРП и/или ЕСР) и доказа о недавној стрептококној инфекцији.

Да би се потврдила недавна инфекција стрептококом спровод се следећа испитивања:

  • Култура секрета из грла
  • Титар анти-ДНКазе Б (максимално на 8-12 недеља након инфекције)
  • Титар анти-стрептолизина О (максимално за 3-5 недеља)

Ниједан од ових тестова није 100% поуздан, посебно када је инфекција била неколико месеци раније.

Даља испитивања су усмерена више ка алтернативним дијагнозама и другим манифестацијама реуматске грознице, које обухватају:

  • ехокардиографију
  • електроенцефалографија (ЕЕГ)
  • лумбалну пункцију
  • скенирање мозга магнетном резонанцом или компјутеризованом томографијом (ЦТ) (код неких пацијената указују на промене у каудатном језгру и повећање путамине).[5][6]

Диференцијална дијагноза

Остали поремећаји који могу бити праћени хорејом укључују:

  • бенигна наследна хореју,
  • билатерална стријатална некроза,
  • абеталипопротеинемија,
  • атаксија–телангиектазија,
  • болест базалних ганглија која реагује на биотин-тиамин
  • Фахрова болест,
  • глутарне ацидурије,
  • митохондријални поремећај,
  • Хантингтонова болест,
  • Вилсонова болест,
  • хипертиреозе,
  • еритематозни лупус,
  • трудноћа (хореа гравидарум),
  • интоксикације лековима (нпр. нежељених ефеката одређених антиконвулзаната)

Иако се нека од наведених стања могу на сличан начин испољити на акутни начин, обично ће постојати и други неуролошки знаци (као што су атаксија или когнитивно оштећење), или друге манифестације болести, или позитивна породична анамнеза, што може помоћи у диференцијалнојдијагнози.[7]

Терапија

Лечење подразумева узрочну терапију – реуматске грознице.

Као помоћна терапија (симптоматска терапија) користе се седативи и лекови за јачање.

Прогноза

Прогноза болести је обично добра.[8]

Види још

Извори

  1. ^ „Sydenham Chorea Information Page | National Institute of Neurological Disorders and Stroke”. www.ninds.nih.gov. Приступљено 2. 3. 2021. 
  2. ^ Mała encyklopedia medycyny. red. nacz. Tadeusz Różniatowski. T. II H–O. Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe, 1988, s. 1187–1188.
  3. ^ Mosby's Medical Dictionary (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. 2021-07-23. стр. 1735. ISBN 978-0-323-83162-8. 
  4. ^ Verma, Anoop; Kunju, P. A. M. (2019-05-31). IAP Textbook of Pediatric Neurology (на језику: енглески). Jaypee Brothers Medical Publishers. стр. 354. ISBN 978-93-5270-979-3. 
  5. ^ „Sydenham chorea: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. 
  6. ^ Faustino PC, Terreri MT, Rocha AJ, et al. (2003). „Clinical, laboratory, psychiatric and magnetic resonance findings in patients with sydenham chorea”. Neuroradiology. 45 (7): 456—462. PMID 12811441. S2CID 23605799. doi:10.1007/s00234-003-0999-8. 
  7. ^ Zomorrodi, Arezoo; Wald, Ellen R. (2006-04-01). „Sydenham's Chorea in Western Pennsylvania”. Pediatrics (на језику: енглески). 117 (4): e675—e679. ISSN 0031-4005. doi:10.1542/peds.2005-1573. 
  8. ^ POD RED. WITOLDA S. GOMUŁKI I WOJCIECHA REWERSKIEGO; Bednarska-Makaruk, Małgorzata; Gumułka, Stanisław Witold; Rewerski, Wojciech (1995). Encyklopedia zdrowia. T. 1 (Wyd. 3 zm изд.). Warszawa: Wydaw. Naukowe PWN. ISBN 978-83-01-11680-4. 

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сиденхамова_хореја&oldid=26699067”