Виндкеселов ефекат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. јануар 2024. у 18:31

Виндкеселов ефекат је термин који се користи у медицини да би се објаснио облик таласног облика артеријског крвног притиска у смислу интеракције између ударног волумена и усклађености аорте и великих еластичних артерија и отпора мањих артерија и артериоле.^[1]

Зидови великих еластичних артерија (нпр. аорте, заједничке каротидне артерије, подкључне и плућне артерије и њихове веће гране) садрже еластична влакна, формирана од еластина. Ове артерије се шире када крвни притисак расте током систоле и снижава се када крвни притисак пада током дијастоле. Пошто је брзина крви која улази у ове еластичне артерије већа од оне која их напушта преко периферног отпора, постоји нето складиштење крви у аорти и великим артеријама током систоле, која се испушта током дијастоле. Због тога је усклађеност (или растегљивост) аорте и великих еластичних артерија аналогна кондензатору (користећи хидрауличку аналогију); другачије речено, ове артерије заједно делују као хидраулички акумулатор.

Виндкеселов ефекат помаже у ублажавању флуктуације крвног притиска (пулсног притиска) током срчаног циклуса и помаже у одржавању перфузије органа током дијастоле када срчано избацивање престане.

Етимологија и историја

Израз Windkessel када се слободно преведе са немачког на енглески језикм значи elastic reservoir (ваздушна комора), [1][2] али се генерално сматра да имплицира еластични резервоар.[3]

Идеју о Виндкеселовом ефекту изнео је Ђовани Борели, иако је Стивен Хејлс јасније артикулисао концепт и повукао аналогију са ваздушном комором која се користила у ватрогасним возилима у 18. веку.[4]

Потом је Ото Франк, утицајни немачки физиолог, развио је концепт и обезбедио чврсту математичку основу овом ефекту.[2] Франков модел се понекад назива двоелементним Виндкеселов модел да би се разликовао од новијих и разрађенијих Виндкеселових модела (нпр. три или четири елемента и нелинеарни Виндкесел модели).[5][6]

Извори

^ Westerhof, Nico; Lankhaar, Jan-Willem; Westerhof, Berend E. (2009). „The arterial Windkessel”. Medical & Biological Engineering & Computing. 47 (2): 131—141. ISSN 1741-0444. PMID 18543011. doi:10.1007/s11517-008-0359-2.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Виндкеселов ефекат на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Westerhof, Nico; Lankhaar, Jan-Willem; Westerhof, Berend E. (2009). „The arterial Windkessel”. Medical & Biological Engineering & Computing. 47 (2): 131—141. ISSN 1741-0444. PMID 18543011. doi:10.1007/s11517-008-0359-2.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{проширити}}
-'''Виндкеселов ефекат''' је термин који се користи у медицини да би се објаснио облик таласног облика артеријског крвног притиска у смислу интеракције између ударног волумена и усклађености аорте и великих еластичних артерија и отпора мањих артерија и артериоле.
+'''Виндкеселов ефекат''' је термин који се користи у медицини да би се објаснио облик таласног облика артеријског крвног притиска у смислу интеракције између ударног волумена и усклађености аорте и великих еластичних артерија и отпора мањих артерија и артериоле.<ref>{{Cite journal|last=Westerhof|first=Nico|last2=Lankhaar|first2=Jan-Willem|last3=Westerhof|first3=Berend E.|date=2009.|title=The arterial Windkessel|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18543011/|journal=Medical & Biological Engineering & Computing|volume=47|issue=2|pages=131–141|doi=10.1007/s11517-008-0359-2|issn=1741-0444|pmid=18543011}}</ref>
 Зидови великих еластичних артерија (нпр. аорте, заједничке каротидне артерије, подкључне и плућне артерије и њихове веће гране) садрже еластична влакна, формирана од еластина. Ове артерије се шире када крвни притисак расте током систоле и снижава се када крвни притисак пада током дијастоле. Пошто је брзина крви која улази у ове еластичне артерије већа од оне која их напушта преко периферног отпора, постоји нето складиштење крви у аорти и великим артеријама током систоле, која се испушта током дијастоле. Због тога је усклађеност (или растегљивост) аорте и великих еластичних артерија аналогна кондензатору (користећи хидрауличку аналогију); другачије речено, ове артерије заједно делују као хидраулички акумулатор.