Пређи на садржај

Постоперативно повраћање — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Ред 70: Ред 70:
* Антагонист 5-ХТ3 рецептора и дексаметазон и дроперидол.
* Антагонист 5-ХТ3 рецептора и дексаметазон и дроперидол.


Антагонисти 5-ХТ3 имају бољу антиеметичку ефикасност него против мучнине, али су повезани са главобољом. Ови лекови се могу користити у комбинацији са дроперидолом који има већу ефикасност против мучнине и повезан је са мањим ризиком од главобоље.[70]
Антагонисти 5-ХТ3 имају бољу антиеметичку ефикасност него против мучнине, али су повезани са главобољом. Ови лекови се могу користити у комбинацији са дроперидолом који има већу ефикасност против мучнине и повезан је са мањим ризиком од главобоље.<ref>{{Cite journal|last=Kazemi-Kjellberg|first=Faranak|last2=Henzi|first2=Iris|last3=Tramèr|first3=Martin R|date=2001-10-26|title=Treatment of established postoperative nausea and vomiting: a quantitative systematic review|url=http://dx.doi.org/10.1186/1471-2253-1-2|journal=BMC Anesthesiology|volume=1|issue=1|doi=10.1186/1471-2253-1-2|issn=1471-2253}}</ref>


5-ХТ3 антагонисти се такође могу ефикасно комбиновати са дексаметазоном.[71] Предложено је да када се користи као комбинована терапија, дозе дексаметазона не би требало да прелазе 10 мг ИВ, дозе дроперидола не би требало да прелазе 1 мг ИВ, а дозе ондансетрона код одраслих не би требало да прелазе 4 мг и могу бити много ниже.[72]
5-ХТ3 антагонисти се такође могу ефикасно комбиновати са дексаметазоном.[71] Предложено је да када се користи као комбинована терапија, дозе дексаметазона не би требало да прелазе 10 мг ИВ, дозе дроперидола не би требало да прелазе 1 мг ИВ, а дозе ондансетрона код одраслих не би требало да прелазе 4 мг и могу бити много ниже.[72]

Верзија на датум 1. фебруар 2024. у 12:27

Postoperativno povraćanje

Постоперативно повраћање jе мучнина, напињање или повраћање које се јавља у току првих 24 до 48 часа наком операције.[1] Како су постоперативна мучнина и повраћање веома непријатни они могу довести до компликација, и на њих треба мислити пре анестезије и операције и предузети све мере да се они спрече или правовремено сузбију.[2][3][4][5]

Дефиниције

Мучнина

Мучнина је непријатан осећај који се односи на жељу за повраћањем која није повезана са експулзивним мишићним покретом.[6]

Повраћање

Повраћање је насилно избацивање чак и мале количине горњег желудачноцревног садржаја кроз уста.[6]

Епидемиологија

Учесталост постоперативне мучнине и повраћања је око 30% код свих оперисаних пацијената, и око 80% код пацијената под високим ризиком (непушачки статус, женски пол, повраћање после неке претходне операције и планирана постоперативна употреба опиоида за сузбијање бола).[7][8][9]

Етиопатогенеза

Постоперативно повраћање може да покрене више периоперативних фактора:[10][11][12][13]

  • бол - висцерални или карлични који је чест узрок постоперативног повраћања.[14][15]
  • амбулација - зненадни покрети, промене положаја, транспорт од јединице за опоравак након анестезије до постхируршког одељења могу изазвати мучнину и повраћање код пацијената који су примали опиоидна једињења.[14][15][16] [17]
  • опиоиди примењени после анестезије, повећавају ризик за постоперативни бол на начин који зависи од дозе;[18] па се чини да овај ефекат траје све док се опиоиди користе за контролу бола у постоперативном периоду.[19] Без обзира на начин примене, инциденција мучнине и повраћања је слична. Нестероидни антиинфламаторни агенси се могу користити у периоперативном периоду да би се смањила потреба за опиоидима
  • инхалациони анестетици, који се користе у општој инхалационој анестезији (нпр азот-оксидул),[20][21]
  • анксиозност,
  • нежељена дејства лекова,[22][23]
  • покретање пацијента.
  • дуже трајање анестезије,
  • операције жучне кесице и гинеколошке операције.[24][25]
  • женски пол,
  • ако особа није пушач,
  • старост мања од 50 година,[26]
  • повраћање приликом претходних операција или у оквиру кинетозе.

У ову реакцију укључено је више неуротрансмитерских система:

  • холинергички системи
  • допаминергички системи,
  • серотонергички системи,
  • хистаминергички системи,
  • неурокинински систем.

Терапија

Терапија постоперативне мучнине и повраћања.[27][28][29]
Антиеметик / Место дејства Доза и начин примене Коментари
Ондансетрон,[30][31][32][33]
Зона медуларног хеморецептора
Антагонист 5ХТ 3 рецептора		 4мг орално / ИВ сваких 8 сати Ризик од продуженог КТ интервала, затвор.
Избегавајте ако је урођени синдром дугог КТ-а.
Прохлорперазин
Зона медуларног хеморецептора
Антагонист рецептора за допамин (Д2)		 3–6 mg букално на сваких 12 сати или ИМ дубоко 12,5 mg као „једнократна“ доза (само ИМ пут, а не другим парентералним путевима).
Код старијих пацијената - 3 mg букално сваких 12 сати или 6,25 mg ИМ као једнократна доза.		 Екстрапирамидални нежељени ефекти - дистонична реакција.
Смањење дозе код старијих пацијената због повећане подложности хипотензији и неуромишићним реакцијама.
Циклизин
Делује на центар за повраћање.
Антагонист рецептора за хистамин (Х1)		 50 mg орално / ИМ / ИВ сваких 8 сати. Избегавати орални пут ако постоји активно повраћање.
Код старијих пацијената - 25 mg на сваких 8 сати.		 Избегавати код тешке срчане инсуфицијенције, порфирије.
Дексаметазон.[34][35][36][37][38]
Место радње непознато		 4 mg ИВ / ИМ појединачна доза Ограничено за употребу од стране тима за акутне болове, дежурни анестезиолог.
Опрез - акутни ректални бол са ИВ применом.
Није лиценциран за ПОНВ.
Дроперидол.[39][40]
Углавном антагонист допаминергичких рецептора у окидачкој зони хеморецептора		 ИВ доза варира Ограничено на употребу од стране анестезиолога консултаната. Средство треће линије за ПОНВ ако не реагује на друге антиеметике.
Ризик од продужења КТ интервала.

Комбинована антиеметичка терапија

Комбинована терапија за профилаксу постоператвног повраћања је пожељнија од употребе само једног лека.[68,69] Комбинација лекова из различитих класа са различитим механизмом деловања примењује се ради оптимизоване ефикасности код одраслих са умереним до високим ризиком за постоператвно повраћање.

Фармаколошка комбинована терапија која се може користити је следећа:[41]

  • Дроперидол и дексаметазон
  • Антагонист 5-ХТ3 рецептора и дексаметазон
  • Антагонист 5-ХТ3 рецептора и дроперидол
  • Антагонист 5-ХТ3 рецептора и дексаметазон и дроперидол.

Антагонисти 5-ХТ3 имају бољу антиеметичку ефикасност него против мучнине, али су повезани са главобољом. Ови лекови се могу користити у комбинацији са дроперидолом који има већу ефикасност против мучнине и повезан је са мањим ризиком од главобоље.[42]

5-ХТ3 антагонисти се такође могу ефикасно комбиновати са дексаметазоном.[71] Предложено је да када се користи као комбинована терапија, дозе дексаметазона не би требало да прелазе 10 мг ИВ, дозе дроперидола не би требало да прелазе 1 мг ИВ, а дозе ондансетрона код одраслих не би требало да прелазе 4 мг и могу бити много ниже.[72]

Превенција

У циљу превенције формираним упитницима на основу фактора ризика могуће је проценити ризик од настанка постоперативног повраћања, на основу кога се затим одређује да ли је потребно применити антиеметике профилактички, и ако је потребно, који антиеметик треба изабрати.[43][44]

Мере које могу смањити учесталост постоперативног повраћања су:

  • коришћење локалне или регионалне анестезије уместо опште,
  • коришћење пропофола за увођење пацијента у анестезију (смањује учесталост повраћања за 30%).
  • примен ондансетрон, дексаметазон и дроперидола који су подједнако ефикасни: смањују ризик од повраћања за 25%. Ефекат ових лекова је адитиван, пошто делују преко различитих врста рецептора.

Код пацијената са посебно високим ризиком од постоперативног повраћања примењују се:

  • дугоделујући антиеметици, као што су трансдермални скополамин или палоносетрон,
  • комбинација два антиеметика.

У случају да је пацијент примио антиеметик профилактички, а и поред тога дође до повраћања, треба применити антиеметик из друге групе у односу на ону коју је већ примио, односно онај који делује преко друге врсте рецептора.

Извори

  1. ^ Moon YE. Postoperative nausea and vomiting. Korean J Anesthesiol 2014; 67(3): 164-70.
  2. ^ Rüsch D, Eberhart LH, Wallenborn J, Kranke P. Nau- sea and vomiting after surgery under general anesthe- sia: an evidence-based review concerning risk asses- sment, prevention, and treatment. Dtsch Arztebl Int 2010; 107(42): 733-41.
  3. ^ Gan TJ, Meyer T, Apfel CC, Chung F, Davis PJ, Eubanks S, Kovac A, Philip BK, Sessler DI, Temo J, Tramèr MR, Watcha MDepartment of Anesthesiology, Duke University Medical Center. . Consensus guidelines for managing postoperative nausea and vomiting. Anesth Analg. 2003;97:62–71
  4. ^ Gan TJ, Meyer TA, Apfel CC, Chung F, Davis PJ, Habib AS, Hooper VD, Kovac AL, Kranke P, Myles P, Philip BK, Samsa G, Sessler DI, Temo J, Tramèr MR, Vander Kolk C, Watcha MSociety for Ambulatory Anesthesia. . Society for Ambulatory Anesthesia guidelines for the management of postoperative nausea and vomiting. Anesth Analg. 2007;105:1615–28
  5. ^ Rüsch D, Becke K, Eberhart LH, Franck M, Hönig A, Morin AM, Opel S, Piper S, Treiber H, Ullrich L, Wallenborn J, Kranke P. [Postoperative nausea and vomiting (PONV)-recommendations for risk assessment, prophylaxis and therapy-results of an expert panel meeting]. Anasthesiol Intensivmed Notfallmed Schmerzther. 2011;46:158–70
  6. ^ а б Islam S, Jain P. Post-operative nausea and vomiting (PONV) Indian J Anaesth. 2004;48:253.
  7. ^ Diemunsch P Société française d’anesthésie et de réanimation. . [Conference of experts–short text. Management of postoperative nausea and vomiting. French Society of Anesthesia and Resuscitation]. Ann Fr Anesth Reanim. 2008;27:866–78
  8. ^ Gómez-Arnau JI, Aguilar JL, Bovaira P, Bustos F, De Andrés J, de la Pinta JC, García-Fernández J, López-Alvarez S, López-Olaondo L, Neira F, Planas A, Pueyo J, Vila P, Torres LMGrupo de Trabajo de NVPO de la Sociedad Española de Anestesiología y Reanimación. . [Postoperative nausea and vomiting and opioid-induced nausea and vomiting: guidelines for prevention and treatment]. Rev Esp Anestesiol Reanim. 2010;57:508–24
  9. ^ McCracken G, Houston P, Lefebvre GSociety of Obstetricians and Gynecologists of Canada. . Guideline for the management of postoperative nausea and vomiting. J Obstet Gynaecol Can. 2008;30:600–7, 608–16
  10. ^ Fortier J, Chung F, Su J. Unanticipated admission after ambulatory surgery–a prospective study. Can J Anaesth. 1998;45:612–9
  11. ^ Tramèr MR, Fuchs-Buder T. Omitting antagonism of neuromuscular block: effect on postoperative nausea and vomiting and risk of residual paralysis. A systematic review. Br J Anaesth. 1999;82:379–86
  12. ^ Gan TJ. Risk factors for postoperative nausea and vomiting. Anesth Analg. 2006;102:1884–98
  13. ^ Orhan-Sungur M, Kranke P, Sessler D, Apfel CC. Does supplemental oxygen reduce postoperative nausea and vomiting? A meta-analysis of randomized controlled trials. Anesth Analg. 2008;106:1733–8
  14. ^ а б White PF, Shafer A. Seminars in Anesthesia. Vol. 6. Philadelphia, PA: Saunders; 1987. Nausea and vomiting: Causes and prophylaxis; pp. 300–8.
  15. ^ а б Parkhouse J. The cure for postoperative vomiting. Br J Anaesth. 1963;35:189–93.
  16. ^ Palazzo MG, Strunin L. Anaesthesia and emesis. I: Etiology. Can Anaesth Soc J. 1984;31:178–87. [
  17. ^ Adriani J, Summers FW, Antony SO. Is the prophylactic use of antiemetics in surgical patients justified? JAMA. 1961;175:666–71.
  18. ^ Roberts, Gregory W.; Bekker, Tenna B.; Carlsen, Helle H.; Moffatt, Christine H.; Slattery, Peter J.; McClure, Anna F. (2005). „Postoperative Nausea and Vomiting Are Strongly Influenced by Postoperative Opioid Use in a Dose-Related Manner”. Anesthesia & Analgesia. 101 (5): 1343—1348. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/01.ane.0000180204.64588.ec. 
  19. ^ Apfel, Christian C.; Philip, Beverly K.; Cakmakkaya, Ozlem S.; Shilling, Ashley; Shi, Yun-Ying; Leslie, John B.; Allard, Martin; Turan, Alparslan; Windle, Pamela (2012-09-01). „Who Is at Risk for Postdischarge Nausea and Vomiting after Ambulatory Surgery?”. Anesthesiology. 117 (3): 475—486. ISSN 0003-3022. doi:10.1097/aln.0b013e318267ef31. 
  20. ^ Myles PS, Leslie K, Chan MT, Forbes A, Paech MJ, Peyton P, Silbert BS, Pascoe EENIGMA Trial Group. . Avoidance of nitrous oxide for patients undergoing major surgery: a randomized controlled trial. Anesthesiology. 2007;107:221–31
  21. ^ Apfel CC, Kranke P, Katz MH, Goepfert C, Papenfuss T, Rauch S, Heineck R, Greim CA, Roewer N. Volatile anaesthetics may be the main cause of early but not delayed postoperative vomiting: a randomized controlled trial of factorial design. Br J Anaesth. 2002;88:659–68
  22. ^ Breitfeld C, Peters J, Vockel T, Lorenz C, Eikermann M. Emetic effects of morphine and piritramide. Br J Anaesth. 2003;91:218–23
  23. ^ Cheng CR, Sessler DI, Apfel CC. Does neostigmine administration produce a clinically important increase in postoperative nausea and vomiting? Anesth Analg. 2005;101:1349–55
  24. ^ Cohen MM, Duncan PG, DeBoer DP, Tweed WA. The postoperative interview: assessing risk factors for nausea and vomiting. Anesth Analg. 1994;78:7–16
  25. ^ Gan TJ, Joshi GP, Zhao SZ, Hanna DB, Cheung RY, Chen C. Presurgical intravenous parecoxib sodium and follow-up oral valdecoxib for pain management after laparoscopic cholecystectomy surgery reduces opioid requirements and opioid-related adverse effects. Acta Anaesthesiol Scand. 2004;48:1194–207
  26. ^ Rowley MP, Brown TC. Postoperative vomiting in children. Anaesth Intensive Care. 1982;10:309–13
  27. ^ „Management of Postoperative Nausea and Vomiting (PONV)”. handbook.ggcmedicines.org.uk. Приступљено 20. 1. 2021. 
  28. ^ Tramèr MR. Strategies for postoperative nausea and vomiting. Best Pract Res Clin Anaesthesiol. 2004;18:693–701
  29. ^ Habib AS, Gan TJ. Scientific fraud: impact of Fujii’s data on our current knowledge and practice for the management of postoperative nausea and vomiting. Anesth Analg. 2013;116:520–2
  30. ^ Diemunsch P, Gan TJ, Philip BK, Girao MJ, Eberhart L, Irwin MG, et al. Single-dose aprepitant vs ondansetron for the prevention of postoperative nausea and vomiting: A randomized, double-blind phase III trial in patients undergoing open abdominal surgery. Br J Anaesth. 2007;99:202–11
  31. ^ Park SK, Cho EJ. A randomized, double-blind trial of palonosetron compared with ondansetron in preventing postoperative nausea and vomiting after gynaecological laparoscopic surgery. J Int Med Res. 2011;39:399–407
  32. ^ Hill RP, Lubarsky DA, Phillips-Bute B, Fortney JT, Creed MR, Glass PS, Gan TJ. Cost-effectiveness of prophylactic antiemetic therapy with ondansetron, droperidol, or placebo. Anesthesiology. 2000;92:958–67
  33. ^ Polati E, Verlato G, Finco G, Mosaner W, Grosso S, Gottin L, Pinaroli AM, Ischia S. Ondansetron versus metoclopramide in the treatment of postoperative nausea and vomiting. Anesth Analg. 1997;85:395–9
  34. ^ Eberhart LH, Graf J, Morin AM, Stief T, Kalder M, Lattermann R, et al. Randomised controlled trial of the effect of oral premedication with dexamethasone on hyperglycaemic response to abdominal hysterectomy. Eur J Anaesthesiol. 2011;28:195–201.
  35. ^ Miyagawa Y, Ejiri M, Kuzuya T, Osada T, Ishiguro N, Yamada K. Methylprednisolone reduces postoperative nausea in total knee and hip arthroplasty. J Clin Pharm Ther. 2010;35:679–84
  36. ^ Koç S, Memis D, Sut N. The preoperative use of gabapentin, dexamethasone, and their combination in varicocele surgery: A randomized controlled trial. Anesth Analg. 2007;105:1137–42
  37. ^ Henzi I, Walder B, Tramèr MR. Dexamethasone for the prevention of postoperative nausea and vomiting: A quantitative systematic review. Anesth Analg. 2000;90:186–94.
  38. ^ Weren M, Demeere JL. Methylprednisolone vs. dexamethasone in the prevention of postoperative nausea and vomiting: A prospective, randomised, double-blind, placebo-controlled trial. Acta Anaesthesiol Belg. 2008;59:1–5
  39. ^ Schaub I, Lysakowski C, Elia N, Tramèr MR. Low-dose droperidol (≤1 mg or≤15 µg kg-1) for the prevention of postoperative nausea and vomiting in adults: Quantitative systematic review of randomised controlled trials. Eur J Anaesthesiol. 2012;29:286–94
  40. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMID 21059682
  41. ^ Gan, Tong J.; Diemunsch, Pierre; Habib, Ashraf S.; Kovac, Anthony; Kranke, Peter; Meyer, Tricia A.; Watcha, Mehernoor; Chung, Frances; Angus, Shane (2014). „Consensus Guidelines for the Management of Postoperative Nausea and Vomiting”. Anesthesia & Analgesia. 118 (1): 85—113. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/ane.0000000000000002. 
  42. ^ Kazemi-Kjellberg, Faranak; Henzi, Iris; Tramèr, Martin R (2001-10-26). „Treatment of established postoperative nausea and vomiting: a quantitative systematic review”. BMC Anesthesiology. 1 (1). ISSN 1471-2253. doi:10.1186/1471-2253-1-2. 
  43. ^ Wallenborn J, Gelbrich G, Bulst D, Behrends K, Wallenborn H, Rohrbach A, Krause U, Kühnast T, Wiegel M, Olthoff D. Prevention of postoperative nausea and vomiting by metoclopramide combined with dexamethasone: randomised double blind multicentre trial. BMJ. 2006;333:324
  44. ^ Pandey CK, Priye S, Ambesh SP, Singh S, Singh U, Singh PK. Prophylactic gabapentin for prevention of postoperative nausea and vomiting in patients undergoing laparoscopic cholecystectomy: A randomized, double-blind, placebo-controlled study. J Postgrad Med. 2006;52:97–100.

Спољашње везе

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Постоперативно_повраћање&oldid=27316912”