Први витез — разлика између измена

Први витез
Први витез
	Филмски постер
Изворни наслов	First Knight
Жанр	авантуристички
Режија	Џери Закер
Сценарио	Вилијам Николсон
Продуцент	Хант Лаури; Џери Закер
Главне улоге	Шон Конери; Ричард Гир; Џулија Ормонд
Музика	Џери Голдсмит
Продуцентска; кућа	Sony Pictures Releasing
Година	1995.
Трајање	134 минута
Земља	САД; Уједињено Краљевство
Језик	енглески
Буџет	55 милиона долара
Зарада	127,6 милиона долара
	IMDb веза

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 4. мај 2024. у 10:19

Први витез (енгл. First Knight) је историјско-драмски филм из 1995. године, режисера Џерија Закера, заснован на легенди о краљу Артуру. Главне улоге у филму тумаче Шон Конери, Ричард Гир, Џулија Ормонд и Бен Крос. Радња прати Ланселота који постаје витез на Артуровом двору, али његова верност краљу долази у питање због љубави према краљевој вереници Гиневри.

Успркос солидном комерцијалном успеху, и томе што је настојао да се разликује од осталих обрада артуријанских легенди изостављањем фантазијских елемената, Први витез је наишао на помешане или негативне критике, углавном везане за лош одабир главних глумаца.^[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Краљ Артур од Камелота, победник у свим својим ратовима, посветио је своју владавину унапређењем правде и мира и сада жели да се ожени. Међутим, Малагант, бивши витез Округлог стола, жели престо за себе.

Ланселот, луталица и вешт мачевалац, бори се у малим селима за новац. Своју вештину приписује недостатку бриге да ли ће живети или умрети. Гиневра, млада владарка Лионеса, одлучује да се уда за краља Артура из дивљења према њему и ради сигурности од Малаганта, који хара локалним селима претварајући се да „одржава законе”.

Док путује, Ланселот пролази поред Гиневрине кочије на путу за Камелот и квари Малагантову заседу која је намеравала да је киднапује. Он се заљубљује у њу, али она га одбија. Иако Ланселот подстиче Гиневру да следи своје срце, она остаје везана дужношћу. Након тога се поново налази са својом пратњом.

Касније, Ланселот стиже у Камелот и успешно прелази стазу са препрекама желећи награду у виду Гиневриног пољупца, али јој уместо тога само љуби руку. Такође осваја публику заједно са њеним будућим мужем, Артуром. Импресиониран његовом храброшћу и запањен његовом лакомисленошћу и слободоумношћу, показује му Округли сто, који симболизује живот служења и братства, и упозорава га да је човек „који се ничега не боји, човек који ништа не воли”.

Те ноћи, Малагантове присталице стижу у Камелот и киднапују Гиневру. Везана је и одведена у његово скровиште, где је држи као таоца. Ланселот полази за њом, представљајући се као гласник Камелота. Захтева да види Гиневру живу пре него што пренесе поруку, а затим савладава стражаре и бежи са њом. Ланселот још једном покушава да освоји њено срце, али безуспешно. На повратку јој открива да је остао сироче и бескућник након што су разбојници напали његово село, и да од тада лута.

У знак захвалности, Артур нуди Ланселоту место витеза Округлог стола. Упркос противљењу осталих витезова (који су сумњичави према његовом положају) и Гиневре (која се бори са својим осећањима према њему) он прихвата и заузима Малагантово место за столом, говорећи да је нашао нешто до чега му је стало.

Артур и Гиневра се касније венчавају. Међутим, стиже гласник из Лионеса, са вестима да их је Малагант напао. Артур води своје трупе до Лионеса и успешно побеђује Малагантове снаге. Ланселот осваја поштовање осталих витезова својом јунаштвом у борби. Такође учи да прихвати Артурову филозофију, дирнут невољом сељана.

Ланселот, осећајући се кривим због својих осећања према краљици и одан Артуру, приватно јој најављује да ће отићи. Пошто није могла да поднесе помисао на његов одлазак, она га коначно замоли за пољубац. Њих двоје се страствено грле, баш у тренутку када краљ наиђе. Иако Гиневра воли и Артура и Ланселота − иако на различите начине − са Ланселотом је оптужена за издају. Отворено суђење на великом тргу Камелота прекида изненадни напад Малаганта, који је спреман да спали Камелот и убије Артура ако му се не закуне на верност.

Уместо да се покори, Артур заповеда својим поданицима да се боре, а Малагантови људи га упуцају из самострела. Следи битка и Ланселот и Малагант се суочавају. Разоружан, Ланселот хвата Артуров пали мач и убија Малаганта, који пада мртав на престолу који је тако желео. Људи из Камелота добијају битку, али Артур подлеже ранама.

На самрти, он именује Ланселота за свог наследника и тражи од њега да се брине о Камелоту и Гиневри. Филм се завршава чамцем за погребну ломачу који носи Артурово тело, како плута у море.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац	Улога
Шон Конери	краљ Артур
Ричард Гир	Ланселот
Џулија Ормонд	Гиневра
Бен Крос	Малагант
Лијам Канингам	сер Агравејн
Кристофер Вилијерс	сер Кеј
Валентајн Пелка	сер Патрис
Колин Макормак	сер Мадор
Ралф Ајнесон	Ралф
Џон Гилгуд	Освалд

Зарада[уреди | уреди извор]

Зарада у САД - 37.600.435 $
Зарада у иностранству - 90.000.000 $
Зарада у свету - 127.600.435 $

Референце[уреди | уреди извор]

^ Први витез на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
^ Aronstein, Susan (септембар 2005). Arthurian Cinema and the Politics of Nostalgia. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6649-0.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Први витез на сајту IMDb (језик: енглески)
Први витез на www.boxofficemojo.com

[bom-1] Први витез на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)

[hollywood_knights-2] Aronstein, Susan (септембар 2005). Arthurian Cinema and the Politics of Nostalgia. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6649-0.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Инфокутија Филм
 | назив =Први витез
+ | оназив = First Knight
  | слика =First Knight Poster.jpg
  | година = 1995.
- | земља =[[Сједињене Америчке Државе|САД]]
+ | земља =[[Сједињене Америчке Државе|САД]]<br />[[Уједињено Краљевство]]
  | језик =[[Енглески језик|енглески]]
  | жанр = авантуристички
  | режија =[[Џери Закер]]
  | сценарио = [[Вилијам Николсон]]
- | музика =
+ | музика = [[Џери Голдсмит]]
- | улоге = [[Шон Конери]] <br />[[Ричард Гир]] <br />[[Џулија Ормонд]]
+ | улоге = [[Шон Конери]]<br />[[Ричард Гир]]<br />[[Џулија Ормонд]]
- | продуцент = [[Хант Лаури]], [[Џери Закер]]
+ | продуцент = [[Хант Лаури]]<br />Џери Закер
  | компанија = Sony Pictures Releasing
- | трајање = 134 мин.
+ | трајање = 134 минута
- | буџет = 55 милиона $
+ | буџет = 55 милиона долара
- | зарада = 127,6 милиона $
+ | зарада = 127,6 милиона долара<ref name=bom>{{mojo title|id=firstknight}}</ref>
 }}
+'''''Први витез''''' ({{Јез-енг|First Knight}}) је [[Историјски филм|историјско]]-[[драмски филм]] из 1995. године, режисера Џерија Закера, заснован на легенди о [[Краљ Артур|краљу Артуру]]. Главне улоге у филму тумаче [[Шон Конери]], [[Ричард Гир]], [[Џулија Ормонд]] и [[Бен Крос]]. Радња прати [[Ланселот]]а који постаје витез на Артуровом двору, али његова верност краљу долази у питање због љубави према краљевој вереници [[Гиневра|Гиневри]].
-'''''Први витез''''' ({{Јез-енг|First Knight}}) је амерички филм из [[1995]]. године.
+Успркос солидном комерцијалном успеху, и томе што је настојао да се разликује од осталих обрада артуријанских легенди изостављањем [[Фантастика|фантазијских]] елемената, ''Први витез'' је наишао на помешане или негативне критике, углавном везане за лош одабир главних глумаца.<ref name ="hollywood knights">{{cite book|last=Aronstein|first=Susan |title=Arthurian Cinema and the Politics of Nostalgia|publisher=Palgrave Macmillan|date=September 2005| isbn=978-1-4039-6649-0}}</ref>
+== Радња ==
+[[Краљ Артур]] од [[Камелот]]а, победник у свим својим ратовима, посветио је своју владавину унапређењем правде и мира и сада жели да се ожени. Међутим, Малагант, бивши витез Округлог стола, жели престо за себе.
+[[Ланселот]], луталица и вешт мачевалац, бори се у малим селима за новац. Своју вештину приписује недостатку бриге да ли ће живети или умрети. [[Гиневра]], млада владарка Лионеса, одлучује да се уда за краља Артура из дивљења према њему и ради сигурности од Малаганта, који хара локалним селима претварајући се да „одржава законе”.
+Док путује, Ланселот пролази поред Гиневрине кочије на путу за Камелот и квари Малагантову заседу која је намеравала да је киднапује. Он се заљубљује у њу, али она га одбија. Иако Ланселот подстиче Гиневру да следи своје срце, она остаје везана дужношћу. Након тога се поново налази са својом пратњом.
+Касније, Ланселот стиже у Камелот и успешно прелази стазу са препрекама желећи награду у виду Гиневриног пољупца, али јој уместо тога само љуби руку. Такође осваја публику заједно са њеним будућим мужем, Артуром. Импресиониран његовом храброшћу и запањен његовом лакомисленошћу и слободоумношћу, показује му Округли сто, који симболизује живот служења и братства, и упозорава га да је човек „који се ничега не боји, човек који ништа не воли”.
+Те ноћи, Малагантове присталице стижу у Камелот и киднапују Гиневру. Везана је и одведена у његово скровиште, где је држи као таоца. Ланселот полази за њом, представљајући се као гласник Камелота. Захтева да види Гиневру живу пре него што пренесе поруку, а затим савладава стражаре и бежи са њом. Ланселот још једном покушава да освоји њено срце, али безуспешно. На повратку јој открива да је остао сироче и бескућник након што су разбојници напали његово село, и да од тада лута.
+У знак захвалности, Артур нуди Ланселоту место витеза Округлог стола. Упркос противљењу осталих витезова (који су сумњичави према његовом положају) и Гиневре (која се бори са својим осећањима према њему) он прихвата и заузима Малагантово место за столом, говорећи да је нашао нешто до чега му је стало.
+Артур и Гиневра се касније венчавају. Међутим, стиже гласник из Лионеса, са вестима да их је Малагант напао. Артур води своје трупе до Лионеса и успешно побеђује Малагантове снаге. Ланселот осваја поштовање осталих витезова својом јунаштвом у борби. Такође учи да прихвати Артурову филозофију, дирнут невољом сељана.
+Ланселот, осећајући се кривим због својих осећања према краљици и одан Артуру, приватно јој најављује да ће отићи. Пошто није могла да поднесе помисао на његов одлазак, она га коначно замоли за пољубац. Њих двоје се страствено грле, баш у тренутку када краљ наиђе. Иако Гиневра воли и Артура и Ланселота − иако на различите начине − са Ланселотом је оптужена за издају. Отворено суђење на великом тргу Камелота прекида изненадни напад Малаганта, који је спреман да спали Камелот и убије Артура ако му се не закуне на верност.
+Уместо да се покори, Артур заповеда својим поданицима да се боре, а Малагантови људи га упуцају из самострела. Следи битка и Ланселот и Малагант се суочавају. Разоружан, Ланселот хвата Артуров пали мач и убија Малаганта, који пада мртав на престолу који је тако желео. Људи из Камелота добијају битку, али Артур подлеже ранама.
+На самрти, он именује Ланселота за свог наследника и тражи од њега да се брине о Камелоту и Гиневри. Филм се завршава чамцем за погребну ломачу који носи Артурово тело, како плута у море.
 == Улоге ==
+{{Списак глумаца}}
-* [[Шон Конери]] ([[kralj Artur|краљ Артур]])
+|-
-* [[Ричард Гир]] ([[Ланселот]])
+| [[Шон Конери]] || [[краљ Артур]]
-* [[Џулија Ормонд]] Гиневра
+|-
-* [[Бен Крос]] ([[Малагант|Принц Малагант]])
+| [[Ричард Гир]] || [[Ланселот]]
-* Лијам Канингам [[Агравен]]
+|-
-* Кристофер Вилерс ([[Сер Кеј]])
+| [[Џулија Ормонд]] || [[Гиневра]]
-* Валентајн Пелка (Сер Патрис)
+|-
-* Колин Макормак (Сер Мадор)
+| [[Бен Крос]] || Малагант
-* [[Ралф Ајнесон]] (Ралф)
+|-
-* [[Џон Гилгуд]] (Освалд)
+| [[Лијам Канингам]] || сер Агравејн
+|-
+| [[Кристофер Вилијерс]] || сер Кеј
+|-
+| [[Валентајн Пелка]] || сер Патрис
+|-
+| [[Колин Макормак]] || сер Мадор
+|-
+| [[Ралф Ајнесон]] || Ралф
+|-
+| [[Џон Гилгуд]] || Освалд
+|-
+|}
 == Зарада ==
@@ Ред 35: / Ред 72: @@
 * Зарада у иностранству - 90.000.000 $
 * Зарада у свету - 127.600.435 $
+== Референце ==
+{{рефлист}}
 == Спољашње везе ==
@@ Ред 40: / Ред 80: @@
 * [http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=firstknight.htm Први витез на www.boxofficemojo.com]
-{{клица-филм}}
 {{нормативна контрола}}
 {{портал бар|Филм}}
-[[Категорија:Амерички филмови]]
 [[Категорија:Филмови 1995.]]
+[[Категорија:Амерички акциони филмови]]
+[[Категорија:Амерички авантуристички филмови]]
 [[Категорија:Амерички ратни филмови]]
+[[Категорија:Амерички љубавно-драмски филмови]]
+[[Категорија:Историјски филмови]]
 [[Категорија:Филмови на енглеском језику]]
 [[Категорија:Филмови за које је музику компоновао Џери Голдсмит]]
+[[Категорија:Филмови студија Columbia Pictures]]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Сједињене Државе