Сједињене Америчке Државе
Координате: 19°-71° СГ Ш, 67°-177° ЗГД
| крилатица: 1. (1776-): E Pluribus Unum (лат: „Од многих, једна“) 2. (1956-): In God We Trust (енг: „У Бога се уздамо“) |
|
| Химна The Star-Spangled Banner |
|
.svg) |
|
| Главни град | Вашингтон |
| Највећи град | Њујорк |
| Службени језик | нема (de facto енглески)¹ |
| Влада | Савезна република |
| - Председник | Барак Обама |
| - Потпредседник | Џо Бајден |
| - Председник представничког дома | Џон Бејнер |
| - Главни судија | Џон Робертс |
| Независност | |
| - Објава | Од Велике Британије 4. јул 1776. |
| - Призната | 3. септембар 1783. |
| Површина | |
| - Укупно | 9.826.630 km² (3.) |
| - Вода (%) | 6.76 |
| Становништво | |
| - 2011. | 311.563.000 (3 ¹.) |
| - 2000. попис | 281.421.906 |
| - Густина | 31/km² (172.) |
| БДП (ПКМ) | 2008 приближно |
| - Укупно | 14.441 трилиона $[1] (1.) |
| - По глави становника | 47,440 $ [1] $ (6.) |
| ИХР (2007) | 0.956[2] (13.) – висок |
| Валута | Долар ² (USD) |
| Временска зона | UTC -4 до -10 |
| Интернет домен | .us .gov .edu .mil .um |
| Позивни број | +1 |
| 1Енглески језик је de facto језик 80% становника САД-а. Шпански језик је други најзаступљенији језик. Хавајски је, уз енглески, службени језик у Хавајима, а шпански и француски су признати као регионални језици у Новом Мексику и у Луизијани. | |
Сједињене Америчке Државе су федерална уставна република коју чини педесет држава и један федерални округ. Углавном се простиру у централном делу Северне Америке, где се, између Тихог и Атлантског океана, налази четрдесет осам континенталних држава и главни град Вашингтон, које се на северу граниче са Канадом, а на југу с Мексиком. Држава Аљаска налази се на северозападу континента, са Канадом на истоку и Руском Федерацијом на западу преко Беринговог мореуза, док се држава Хаваји налази у Тихом океану. У саставу Сједињених Држава такође се налази неколико територија и острва раштрканих широм Кариба и Пацифика.
Са 9,83 милиона km² и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа или четврта највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне имиграције из многих земаља. Америчка привреда је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа).
Нацију је основало 13 колонија Велике Британије које су се простирале дуж атлантске обале. Прогласивши се „државама“ 4. јула 1776. године усвојиле су Декларацију независности. Побуњеничке државе победиле су Велику Британију у Америчком рату за независност, што је био први успешни рат неке колоније за независност. Федерална конвенција је 17. септембра 1787. године усвојила данас важећи Устав Сједињених Држава, а ратификујући га наредне године, државе су постале делови јединствене републике. Повеља о правима, састављена од десет уставних амандмана, ратификована је 1791. године.
У деветнаестом веку, САД су присвојиле територије које су припадале Француској, Шпанији, Великој Британији, Мексику и Руској Федерацији, а извршиле анексију Тексашке републике и Републике Хаваји. Спорови између аграрног југа и индустријског севера поводом права држава и експанзије ропства, довели су до Америчког грађанског рата током шездесетих година. Победом Севера спречена је трајна подела земље, а потом и укинуто ропство. Шпанско-амерички рат и Први светски рат потврдили су положај Америке као војне силе. 1945. године Сједињене Државе су изашле из Другог светског рата као прва земља са нуклеарним оружјем, стални члан Савета безбедности Уједињених нација, и оснивач НАТО пакта. Завршетком Хладног рата и распадом СССР-а, САД су остале једина суперсила, која доминира у економијим политици, култури и војној сили, a само за одбрану троши преко 50% светских улагања у област.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте чланак Историја Сједињених Америчких Држава |
Територија је хиљадама година била насељена бројним индијанским народима, који су највероватније дошли из Азије. Доласком и насељавањем Европљана од 16. века започело се расељавање Индијанаца. Прва стална насеља Европљана подигли су Шпанци у Сент Огастину на Флориди 1565. године. Британци су настанили Џејмстаун 1607, Плимут и Масачусетс 1620, Мериленд 1634. и Пенсилванију 1681. године. Преузели су Њујорк, Њу Џерси и Делавер од Холанђана годину дана пошто су обе Каролине препуштене британском племству. Британска победа над Французима 1763. осигурала је Британији политичку управу над 13 колонија.
Политички немири изазвани британском колонијалном политиком достигли су свој врхунац у Америчкој револуцији у периоду од 1775. до 1783. године када се 13 колонија изборило за своју независност. Формирању данашње америчке федерације претходио је Северноамерички савез, да би у садашњем облику САД настале 1787. године. Границе су затим проширене ка западу до Мисисипија, укључујући Шпанску Флориду. Заједно са земљом добијеном од Француске куповином Луизијане 1803, територија скоро да је удвостручена.
Током прве половине XIX века, експанзија ка Западу се наставља и многе државе ће се оснивати у складу са растом становништва. Сједињене Државе купују Луизијану од Француске и Флориду од Шпанаца. Американци излазе као победници Другог рата за независност, подстакнути Великом Британијом. Председник Џејмс Монро реафирмише вољу за неутралношћу Сједињених Држава као и њихово противљење сваком европском уплитању на америчком континенту (Монроова доктрина).
Исход сукоба са Мексиком који је трајао од 1846—1848. је прикључење Тексаса, Новог Мекика и Калифорније Сједињеним Државама. У периоду од 1860—1865 Абрахам Линколн је вршио председничку дужност. Линколнова влада у Вашингтону није признала новостворену конфедерацију тако да је у пролеће 1861. дошло до избијања Америчког грађанског рата. Северњаци поеђују у рату за отцепљење. Абрахам Линколн је убијен. Сва три узастопно донета амандмана, федерални Устав је укинуо ропство, наметнуо признавање грађанства Црнцима и забранио расну дескриминацију. Тако су 1971. године све јужне државе поново биле интегрисане у Унију после ратификације ових амандмана.
Године 1867. Сједињене Државе купују Аљаску од Руске Федерације, а 1898. су се прикључили Порторико, Филипини и острво Гвам после рата са Шпанијом. Године 1903. Државе су стекле зону Панамског канала.
1917. Сједињене Државе објављују рат Немачкој, тј улазе у Први светски рат. Од тада пружају значајну помоћ савезницима. Демократа Теодор Вилсон не успева да натера Сенат да ратификује споразуме о миру и улазак САД у Уједињене нације. САД из рата излазе као најмоћнија земља света.
Седмог децембра 1941. јапански напад на америчку базу у Перл Харбуру (Хаваји) проузрокује улазак у Други светски рат Сједињених Држава. Друго светски рат је завршен америчким бомбардовањем јапанских градова Хирошиме и Нагасакија, по наређењу председника Харија Трумана и догодило се 6. и 9. августа 1945. То је било први пут у историји да је нуклеарно оружје употребљено у рату. Сам чин и данас је контроверзан.
Битан је фактор стварања НАТО-а 1949. године. Заоштравају се односи са Совјетским Савезом (Хладни рат). САД помаже Јужној Кореји у Корејанском рату (1950.-1953.) Кубанска криза избија 1962. У јулу 1969. амерички астронаути се спуштају на Месец. Шездесетих и седамдесетих година двадесетог века долази до америчке војне интервенције у Вијетнаму и Доминиканској Републици.
Од 1994. САД се ангажује у решавању сукоба на простору бивше Југославије; предкрај 1995. посредује у закључењу Дејтонског споразума. Након распада СССР-а, САД постаје једина светска велесила.[3]
Године 1990. САД улази у сукоб са Ираком (Заливски рат) са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале Кувајт.[4]. Године 1999. предводи НАТО нападе на СР Југославију, наводно ради решавања кршења људских права и тешког положаја Албанаца на Косову. Џорџ Вокер Буш је изабран за председника 2001. и 2004. (два мандата). Након терористичког напада Ал Каиде 11. септембра 2001., САД врши инвазију на Авганистан.
[уреди] Географија
|
За више информација погледајте чланак Географија Сједињених Америчких Држава |
Сједињене Америчке Државе су површином трећа највећа држава на свету, након Русије и Канаде, са укупном површином од 9.631.418 km². Са овако огромном територијом, географија Сједињених Америчких Држава у великој мери варира од једног подручја до другог. Планински ланци Апалачи и Стеновите планине су два главна планинска масива на територији Сједињених Држава. Стеновите планине су више и налазе се на западу, док се нижи Апалачи налазе на истоку.
Источно од Мисисипија (највеће реке у Северној Америци) тло је углавном шумовито. Апалачи деле ово подручје у источне и средњозападне Сједињене Америчке Државе, иако се „јужне државе“ често сматрају посебном регијом првенствено због културних разлога. Западно од Мисисипија су западне Сједињене Америчке Државе. Између Мисисипија и Стеновитих планина налази се Велика равница (САД) (Већина Дивљег запада) док се Тихоокеанске Сједињене Америчке Државе налазе западно од Стеновитих планина. Далека држава Аљаска се сматра арктичком земљом, док су Хаваји у тропској зони.
Сједињене Америчке Државе имају дугу границу са Канадом и Мексиком. Граница са Канадом је дуга 8.893 km, а са Мексиком 3.326 km. САД имају чак 19.924 km водених граница. Што се тиче климе, највећи део Сједињених Америчких Држава има благу климу, изузев неколико подручја која имају арктичку (Аљаска) или тропску климу (Флорида, Хаваји). Нека подручја Сједињених Америчких Држава изложена су честим ураганима (државе на јужној атлантској обали и државе Мексичког залива), торнадима (средишње државе) и земљотресима (Калифорнија и Вашингтон).
У Сједињеним Државама постоји 6,3 милиона километара путева, 268.700 km железничких пруга и 5.500 јавних аеродрома.
[уреди] Политика
|
За више информација погледајте чланак Политика Сједињених Америчких Држава |
Сматра се да је на америчку Декларацију о независности утицао Џон Лок, енглески филозоф који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, написао у својој Првој расправи о влади, да су сваком савесном човеку одређени „живот, слобода и имање“. Томас Џеферсон је променио задњи део (имање) речима „потрага за срећом“. Декларација независности је први амерички државни документ, а вероватно и прва кодификација слободарских идеја 18. века у пракси. Исте године започео је процес стварања Северноамеричког савеза као прве јединствене творевине на тлу Северне Америке.
Влада и политика Сједињених Држава је заснована на Уставу Сједињених Америчких Држава, написаном 1787. године. Устав из 1787. је до данас допуњен са неколико амандмана. Првих 10 су прихваћени недуго након настанка самог устава. Групно се називају „Повеља о правима“ (енгл. Bill of Rights), а односе се на основна права држављана Сједињених Америчких Држава, као што су право на слободу говора и вероисповести.
Влада Сједињених Америчких Држава је једна од најстаријих на свету. Као федерална демократија састоји се од извршне, законодавне, и судске власти. Извршна власт се састоји од председника и његовог кабинета, уз додатак разних државних служби.
Законодавни орган власти је Конгрес Сједињених Америчких Држава, који се састоји од Представничког дома (енгл. House of Representatives) и Сената. Заступници и сенатори су подељени по савезним државама. У Представничком дому свака савезна држава има број представника сразмеран њеном броју становника, док у Сенату сваку државу заступају два сенатора. Број представника у Представничком дому је 435. Сенат тренутно броји 100 сенатора.
Судска власт се састоји од свих судова у Сједињеним Државама. Врховни суд Сједињених Америчких Држава броји девет судија, којима мандат траје доживотно. Након смрти или повлачења судије, председник САД номинује новог судију, а номинација се шаље у Сенат на гласање.
Свака савезна држава у Сједињеним Државама има своју владу, чије су границе моћи раздвојене од овлашћења федералне владе. Колико тачно власти свака држава може имати је тема многих расправа у америчкој политици. Главне политичке странке Сједињених Држава су Републиканска странка и Демократска странка.
[уреди] Политичке поделе
|
За више информација погледајте чланак Политичке поделе Сједињених Америчких Држава |
Сједињене Америчке Државе се састоје од 50 савезних држава. Свака савезна држава има своју владу која углавном ради по истом принципу као федерална влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и устав и законе. Нису дозвољени закони који се косе са постојећим федералним законима. Тачан баланс независности који би савезне државе требало да имају од федералне владе је кроз историју тема бројних расправа у америчкој политици, нарочито током 19. века.
Осим савезних држава, Сједињене Државе садрже и један Федерални дистрикт; Дистрикт Колумбије, где је смештен Вашингтон. Неколико острвских територија је такође у саставу Сједињених Држава. То су: Америчка Самоа; острво Бејкер; Гуам; острво Хауланд; острво Џарвис; атол Џонстон; Кингман Риф; атол Мидвеј; Наваса острво; Северна Маријанска острва; атол Палмира; Порторико; Девичанска острва и острво Вејк.
[уреди] Спољни односи и војска
|
За више информација видети Оружане снаге САД и Спољни односи САД |
Сједињене Америчке Државе имају велики глобални економски, политички и војни утицај. Стална су чланица Савета безбедности Организације уједињених нација а у Њујорку се налази и седиште УН. САД су чланице организација Г8, Г20, као и Организације за економску сарадњу и развој. Скоро све државе имају амбасаде у Вашингтону, а многе имају и конзулате широм земље. Исто тако, САД имају дипломатске мисије у скоро свим државама. Куба, Иран, Северна Кореја, Бутан, Либија, и Република Кина (Тајван) немају званичне дипломатске односе са САД.
Сједињене Америчке Државе имају „специјалне везе“ са Уједињеним Краљевством и јаке везе са Канадом, Аустралијом, Новим Зеландом, Филипинима,[5] Јапаном, Јужном Корејом, Израелом и неколико европских земаља. САД блиско сарађују са државама чланицама НАТО на војним и безбедносним питањима као и са суседним земљама преко Организације америчких држава и споразума о слободној трговини као што је трилатерални „Северноамерички споразум о слободној трговини“ са Канадом и Мексиком. Године 2008, САД су потрошиле 25,4 милијарди долара, највише на свету, на програме помоћи развоју других држава. Међутим, када се гледа удео ове помоћи у Бруто домаћем производу (који је износио 0,18%) САД су биле на последњем месту међу двадесет и две државе које су издвајале средства за помоћ.
[уреди] Становништво
|
За више информација погледајте чланак Демографија Сједињених Америчких Држава |
Према најновијим проценама, Сједињене Државе тренутно броје око 303.966.729 становника. Према федералном статистичком бироу главне расне групе су белци, црнци, хиспаноамериканци, азијати и амерички староседеоци (Индијанци, Ескими и др.).
Белци чине 73,9% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,2% становништва, азијати чине 4,4% становништва, а амерички староседеоци тек 0,8%.
2000. године Американци су се изјашњавали о свом пореклу: 15,2% су пореклом Немци, 10,8% Ирци, 8,7% Енглези, 7,2% "Американци" (одбили су да се изјасне о пореклу), 6,0% бели хиспаноамериканци (углавном Шпанци), 5,6% Италијани, 3,2% Пољаци, 3,0% Французи, 1,7% Шкоти, 1,6% Холанђани, 1,6% Норвежани, 1,5% Шкоти из Алстера, 1,4% Швеђани, 0,9% Руси и 0,8% француски Канађани.
Хиспаноамериканци чине 13,4% становништва и они долазе из Шпаније, као и разних земаља Централне и Јужне Америке. Они нису раса, већ етничка група. Већина су Мексиканци који такође чине већину у неким савезним државама на југозападу САД.
Што се тиче религије, 2001. године већина Американаца (52%) су протестанти, 24,5% католици, 13,2% не припада одређеној вери и 1,3 % су Јевреји. Муслимани и будисти чине мање од 1% укупног становништва.
Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 становника на квадратни километар, где у градовима живи 80%, а у селима 20% становништва. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота.
Према подацима из 2005. године САД је прва земља у свету по броју миграната, чак 38,4 милиона људи.[6]
Североисток је најгушће насељена регија, али је Калифорнија најнасељенија држава.[3] Становништво се брже увећава у државама на Југу, и у унутрашњости на југозападу (Аризона, Нови Мексико) са топлом климом.[3]
- Види још: Списак градова у САД
[уреди] Привреда
|
За више информација погледајте чланак Привреда Сједињених Америчких Држава |
Сједињене Америчке Државе су привредно најјача земља у свету. Процене 2005. године говоре да бруто друштвени производ по глави становника у САД износи 41.800 америчких долара.
Привреда се одвија по капиталистичком систему, али постоје и социјални програми, као што су „Медикер“, „Медикејд“ и „Сошал секјурити“. Ови програми нису једнако свеобухватни у поређењу са сличним програмима у већини других привредно развијених држава.
Валута Сједињених Америчких Држава је амерички долар који такође служи као валута у неким другим земљама света, попут Еквадора. Деоничке берзе Сједињених Америчких Држава су важни показитељи стања светске привреде.
Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, Европска унија, Јапан, Индија и Јужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.
Сједињене Државе су треће најпопуларније одредиште светских туриста, одмах након Француске и Шпаније.
[уреди] Природна богатства
Огромна територија је основа највећој светској економији.[7] Одлике су јој величина и разноликост производње и снага предузећа која то обезбеђују, квалитет услуге (високошколско образовање и испитивање тржишта, банкарски систем, унутрашњу превоз и трговина), велико национално тржиште, повезано са високим животним стандардом.
САД је први извозник производа у свету.[7]
[уреди] Култура
|
За више информација погледајте чланак Култура Сједињених Америчких Држава |
Култура Сједињених Држава има велик утицај на светску културу и уметност уопште. Америчка музика, а посебно џез и блуз популарни су широм света. У САД је настао и рокенрол. Постоји и врста музике која се сматра народном и зове се кантри музика.
Америчка кинематографија спада међу најутицајније и најпопуларније кинематографије на свету. Чувена „фабрика снова“, Холивуд, налази се у близини Лос Анђелеса.
Сједињене Државе имају преко 4.000 универзитета, а неки, попут Харварда и Јејла, међу најчувенијим су високообразовним институцијама на свету. Многи познати писци и научници били су рођени Американци, попут Марка Твена и Томаса Едисона.
[уреди] Извори
- ^ а б United States. International Monetary Fund. Приступљено на дан 1. 10. 2009.
- ^ Human Development Report 2009. The United Nations. Retrieved October 5, 2009
- ^ а б в Larousse enciklopedija, III tom, 1669. strana
- ^ http://www.cnn.com/SPECIALS/2001/gulf.war/facts/gulfwar
- ^ The Republic of the Philippines and U.S. Interests. Congressional Research Service.
- ^ Свет у бројкама 2007 ISBN 978-86-7668-055-9
- ^ а б Larousse enciklopedija, III tom, 1670. strana
[уреди] Напомене
- ^ Алаљска и Хаваји су приказани у другачијим омерима; Алеутска острва и ненасељена северозападна Хавајска острва су изостављени са карте.
[уреди] Спољашње везе
- White House - Званични вебсајт председника САД.
- Senate - Званични вебсајт Конгреса САД
- House - Званични вебсајт Заступничког дома
- Supreme Court - Официјелни вебсајт Врховног суда САД
- CIA World Factbook Entry for United States
- Official website of the United States government - Gateway to governmental sites
- Historical Documents
- Info links for each state
- Chicago Serbs-Чикашки Срби- Чикашки Срби
 |
Сједињене Америчке Државе Политичка подела |
|---|---|
| Федерални округ | Округ Колумбија |
| Државе | Ајдахо | Ајова | Алабама | Аљаска | Аризона | Арканзас | Вајоминг | Вашингтон | Вермонт | Вирџинија | Висконсин | Делавер | Западна Вирџинија | Илиноис | Индијана | Јужна Дакота | Јужна Каролина | Јута | Калифорнија | Канзас | Кентаки | Колорадо | Конектикат | Луизијана | Масачусетс | Мејн | Мериленд | Минесота | Мисисипи | Мисури | Мичиген | Монтана | Небраска | Невада | Њујорк | Нови Мексико | Њу Хемпшир | Њу Џерзи | Оклахома | Орегон | Охајо | Пенсилванија | Роуд Ајланд | Северна Дакота | Северна Каролина | Тексас | Тенеси | Флорида | Хаваји | Џорџија |
| Придружене државе | Америчка Самоа | Гуам | Северна Маријанска острва | Порторико | Девичанска острва |
| Острвске територије | Бејкер | Вејк | Џарвис | Кингмен | Мидвеј | Наваса | Палмира | Атол Џонсон |
Суверене државе
Белизе • Гватемала • Гренада • Доминика • Доминиканска Република • Салвадор • Јамајка • Канада • Костарика • Куба • Мексико • Никарагва • Панама • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Свети Китс и Невис • Сједињене Америчке Државе • Тринидад и Тобаго • Хаити • Холандија (Бонер, Саба, Свети Еустахије) • Хондурас
Зависне територије
Британске: Ангвила • Бермуди • Девичанска острва • Кајманска острва • Монтсерат • Туркс и Кајкос острва • Данска: Гренланд •
• САД: Девичанска острва • Наваса • Порторико • Француске: Гваделуп • Мартиник • Свети Мартин • Свети Бартоломеј • Свети Пјер и Микелон • Краљевина Холандија: Аруба • Курасао • Свети Мартин
.svg){kind=small}
