Хепатитис Ц — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q154869
Added translation from English by translators without borders (Milena Taylor, and Ksenija Trpkovic).
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Em flavavirus-HCV samp1c.jpg|мини|десно|[[микрографија]] вируса]] Акутни '''хепатитис Ц''' обично није тешка болест, међутим прелази у хронично носилаштво вируса, праћено хроничним болестима јетре у 80 одсто случајева. Кад се добије [[хепатитис]] Ц, изгледи за излечење постоје у само 20 одсто случајева.
[[Слика:Em flavavirus-HCV samp1c.jpg|мини|десно|[[микрографија]] вируса]] Акутни


‘’’Хепатитис Ц’’’ је инфекција која првенствено напада јетру. Вирус хепатитиса Ц (ВХЦ) проузрокује ову болест. <ref name=Sherris>{{cite book | title = Sherris Medical Microbiology | edition = 4th | publisher = McGraw Hill | year = 2004 | pages=551–2 | isbn = 0838585299 | editor = Ryan KJ, Ray CG (editors) }}</ref> Хепатитис Ц често нема симптоме, али хронична инфекција може да доведе до оштећења јетре, а након много година и до цирозе. У неким случајевима, оболели од цирозе имају и отказивање функције јетре, рак јетре, или веома проширене вене једњака и желуца, што може довести до крварења које узрокује смрт.<ref name=Sherris/>
Данас је интравенско коришћење дроге најчешћи пут преношења вируса хепатитиса Ц зато што [[наркомани]] користе заједничку иглу или шприц. [[Инфекција]] се преноси и преко заједничког коришћења туфера загађених крвљу инфицираних особа. Такође, постоји могућност да се вирус Ц нађе код оних који ушмркавају дрогу (интраназално) преко заједничке цевчице. За годину дана дрогирања, 60 одсто наркомана добија вирус Ц, а за пет година њих 90 одсто. Они који су заражени [[сида|сидом]], у 40 одсто случајева имају и хепатитис Ц јер сви ти вируси користе исте путеве преношења. Постоји могућност ширења и у болничким условима (случаја четири породиље из Чачка) преко загађених биоптичких инструмената, колоноскопије, за време [[хемодијализа|хемодијализе]] или у току операције. Опасни су и одласци код [[стоматолог]]а, посебно оних који не мењају рукавице између два [[пацијент]]а и који користе неадекватно стерилисане инструменте. У око 30 одсто случајева пут инфекције остаје непознат.


Људи често добијају хепатитис Ц првенствено контактом са крвљу заражене особе путем интравенске употребе дроге, нестерилне медицинске опреме, и трансфузије крви. Процењује се да 130–170 милиона људи широм света има хепатитис Ц. Научници су почели да истражују ВХЦ 1970-их година, и потврдили његово постојање 1989.<ref name="pmid19781804">{{cite journal |author=Houghton M |title=The long and winding road leading to the identification of the hepatitis C virus |journal=Journal of Hepatology |volume=51 |issue=5 |pages=939–48 |year=2009|month=November |pmid=19781804 |doi=10.1016/j.jhep.2009.08.004 |url=}}</ref> Не зна се да ли вирус проузрокује болест код животиња.
За хепатитис Ц нема ни серума ни вакцине јер то је веома променљив вирус који има шест основних типова и 100 подтипова. Ако се да вакцина за један, пацијент је незаштићен за све остале. Ради се о вирусу који стално мутира.

Пегинтенферон и рибавирин су стандардни лекови за ВХЦ. Између 50-80% људи који примају терапију бива излечено. Људима код којих се развија цироза или рак јетре може бити потребна трансплантација јетре, али вирус се обично враћа после трансплантације.<ref name=NEJM2011/> Не постоји вакцина против хепатитис Ц.
{{TOC limit|3}}

==Знаци и симптоми==
Хепатитис Ц проузрокује акутне симптоме у само 15% случајева.<ref>{{cite journal|last=Maheshwari|first=A|coauthors=Ray, S, Thuluvath, PJ|title=Acute hepatitis C.|journal=Lancet|date=2008-07-26|volume=372|issue=9635|pages=321–32|pmid=18657711|doi=10.1016/S0140-6736(08)61116-2}}</ref> Симптоми су чешће благи и нејасни, укључујући и смањени апетит, умор, мучнину, болове у мишићима или зглобовима, и губитак тежине.<ref name=AFP2010/> Само неколико случајева акутне инфекције се доводи у везу са жутицом.<ref name=Book2011p4>{{cite book|title=Chronic Hepatitis C Virus Advances in Treatment, Promise for the Future.|year=2011|publisher=Springer Verlag|isbn=9781461411918|page=4|url=http://books.google.ca/books?id=6G7mff5DnBQC&pg=PA4}}</ref> Инфекција се отклања без лечења код 10-50% људи, чешће код млађих женских особа.<ref name=Book2011p4/>

===Хронична инфекција===
Код осамдесет процената људи изложених вирусу развиће се хронична инфекција.<ref name=Lancet2011/> Већина ће осетити минималне или никакве симптоме током прве декаде инфекције, <ref name=Book2011/> иако се хронични хепатитис може довести у везу са умором.<ref name=ID2010/> Хепатитис Ц је првенствени узрок цирозе и рака јетре код људи који су заражени дуги низ година.<ref name=NEJM2011>{{cite journal|last=Rosen|first=HR|title=Clinical practice. Chronic hepatitis C infection.|journal=The New England journal of medicine|date=2011-06-23|volume=364|issue=25|pages=2429–38|pmid=21696309|url=http://www.casemedicine.com/ambulatory/Continuity%20Clinic/Clinic%20Articles/1)%20July/2)Week%20of%20July%2025th/chronic%20hep%20c.NEJM.pdf}}</ref> Код 10–30% људи који су заражени преко 30 година развиће се цироза.<ref name=NEJM2011/><ref name=AFP2010/> Цироза је чешћа код људи који су инфицирани хепатитисом Б или ХИВ-ом, алкохоличара, и мушкараца.<ref name=AFP2010/> Људи,код којих се развија цироза, имају двадесет пута већи ризик да добију рак јетре, уз годишњу стопу од 1-3%.<ref name=NEJM2011/><ref name=AFP2010/> За алкохоличаре је ризик 100 пута већи.<ref>{{cite journal|last=Mueller|first=S|coauthors=Millonig, G, Seitz, HK|title=Alcoholic liver disease and hepatitis C: a frequently underestimated combination.|journal=World journal of gastroenterology : WJG|date=2009-07-28|volume=15|issue=28|pages=3462–71|pmid=19630099}}</ref> Хепатитис Ц је узрочник више од 27% случаја цирозе и 25% случаја рака јетре.<ref name=World2007>{{cite journal|last=Alter|first=MJ|title=Epidemiology of hepatitis C virus infection.|journal=World journal of gastroenterology : WJG|date=2007-05-07|volume=13|issue=17|pages=2436–41|pmid=17552026}}</ref>

Цироза јетре може да доведе до високог крвног притиска у венама везаних за јетру, акумулирања течности у абдомену, лаког стварања модрица или крварења, проширених вена, нарочито у желуцу и једњаку, жутице(жутило коже), и оштећења мозга.<ref name=Tah2009>{{cite journal|last=Ozaras|first=R|coauthors=Tahan, V|title=Acute hepatitis C: prevention and treatment.|journal=Expert review of anti-infective therapy|date=2009 Apr|volume=7|issue=3|pages=351–61|pmid=19344247}}</ref>

=== Утицај ван јетре ===
Хепатитис Ц се ретко доводи у везу са Сјегреновим синдромом (аутоимуним поремећајем), нижим бројем крвних плочица од нормалног, хроничним обољењем коже, дијабетесом, и нон-Хочкиновим лимфомима.<ref name=Extrahepatic>{{cite journal |author=Zignego AL, Ferri C, Pileri SA, Caini P, Bianchi FB |title=Extrahepatic manifestations of Hepatitis C Virus infection: a general overview and guidelines for a clinical approach |journal=Digestive and Liver Disease |volume=39 |issue=1 |pages=2–17 |year=2007 |month=January |pmid=16884964 |doi=10.1016/j.dld.2006.06.008}}</ref><ref>{{cite journal|last=Louie|first=KS|coauthors=Micallef, JM, Pimenta, JM, Forssen, UM|title=Prevalence of thrombocytopenia among patients with chronic hepatitis C: a systematic review.|journal=Journal of viral hepatitis|date=2011 Jan|volume=18|issue=1|pages=1–7|pmid=20796208}}</ref>

==Узрок==
Вирус хепатитиса Ц је мали, увијени, једноланчани, позитивно дефинисани РНК вирус.<ref name=NEJM2011/> Члан је рода''hepacivirus'' породице ''Flaviviridae''.<ref name=ID2010>{{cite book|last=Dolin|first=[edited by] Gerald L. Mandell, John E. Bennett, Raphael|title=Mandell, Douglas, and Bennett's principles and practice of infectious diseases|year=2010|publisher=Churchill Livingstone/Elsevier|location=Philadelphia, PA|isbn=978-0443068393|pages=Chapter 154|edition=7th ed.}}</ref> Постоји седам главних генотипа ВХЦ.<ref name=Nakano2011>{{cite journal |author=Nakano T, Lau GM, Lau GM, Sugiyama M, Mizokami M|title=An updated analysis of hepatitis C virus genotypes and subtypes based on the complete coding region |journal=Liver Int. |year=2011|month=December |pmid=22142261 |doi=10.1111/j.1478-3231.2011.02684.x }}</ref> У Сједињеним Државама, генотип 1 проузрокује 70% случајева, генотип 2 проузрокује 20%, и сваки други генотип проузрокује 1%. <ref name=AFP2010/> Генотип 1 је најчешћи и у Јужној Америци и Европи.<ref name=NEJM2011/>

===Преношење===
Првенствени начин преношења у развијеном свету је интравенском употребом дроге (ИУД). У земљама у развоју главни начини су трансфузија крви и небезбедне медицинске процедуре<ref name=Mah2010>{{cite journal|last=Maheshwari|first=A|coauthors=Thuluvath, PJ|title=Management of acute hepatitis C.|journal=Clinics in liver disease|date=2010 Feb|volume=14|issue=1|pages=169–76; x|pmid=20123448}}</ref> У 20% случајева узрок преношењања је непознат;<ref name=Pon2011>{{cite journal|last=Pondé|first=RA|coauthors=Mikhaĭlova, A|title=Hidden hazards of HCV transmission.|journal=Medical microbiology and immunology|date=2011 Feb|volume=200|issue=1|pages=7–11|pmid=20461405}}</ref> али многи од ових случајева су вероватно последица ИУД.<ref name=Book2011p4/>

====Интравенска употреба дроге====
ИУД је главни фактор ризика за хепатитис Ц у многим деловима света.<ref name=China2008>{{cite journal|last=Xia|first=X|coauthors=Luo, J, Bai, J, Yu, R|title=Epidemiology of HCV infection among injection drug users in China: systematic review and meta-analysis.|journal=Public health|date=2008 Oct|volume=122|issue=10|pages=990–1003|pmid=18486955|doi=10.1016/j.puhe.2008.01.014}}</ref> Преглед истраживања 77 земаља показује да 25 има стопу хепатитиса Ц од 60% до 80% међу популацијом интравенских наркомана, укључујући Сједињене Државе<ref name=Lancet2011>{{cite journal|last=Nelson|first=PK|coauthors=Mathers, BM, Cowie, B, Hagan, H, Des Jarlais, D, Horyniak, D, Degenhardt, L|title=Global epidemiology of hepatitis B and hepatitis C in people who inject drugs: results of systematic reviews.|journal=Lancet|date=2011-08-13|volume=378|issue=9791|pages=571–83|pmid=21802134|doi=10.1016/S0140-6736(11)61097-0}}</ref> и Кину. <ref name=China2008/> Дванаест земаља имају стопу већу од 80%.<ref name=Lancet2011/> Чак је десет милиона интравенских наркомана заражено хепатитисом Ц; Кина (1,6 милиона), Сједињене Државе (1,5 милиона), и Русија (1,3 милиона) имају највећи укупан број.<ref name=Lancet2011/> Стопа хепатитиса Ц међу затвореницима у Сједињеним Државама је десет до двадесет пута већа од стопе међу општом популацијом, што ове студије приписују високоризичном понашању као што су ИУД и тетовирање нестерилном опремом.<ref name=Jail2010>{{cite journal|last=Imperial|first=JC|title=Chronic hepatitis C in the state prison system: insights into the problems and possible solutions.|journal=Expert review of gastroenterology & hepatology|date=2010 Jun|volume=4|issue=3|pages=355–64|pmid=20528122}}</ref><ref>{{cite journal|last=Vescio|first=MF|coauthors=Longo, B, Babudieri, S, Starnini, G, Carbonara, S, Rezza, G, Monarca, R|title=Correlates of hepatitis C virus seropositivity in prison inmates: a meta-analysis.|journal=Journal of epidemiology and community health|date=2008 Apr|volume=62|issue=4|pages=305–13|pmid=18339822}}</ref>

====Изложеност у здравству====
Трансфузија крви, производи од крви, и трансплантација органа без скрининга на ВХЦ стварају значајан ризик за инфекцију.<ref name=AFP2010/> Сједињене Државе су установиле универзални скрининг 1992.године. Од тада је стопа инфекције смањена од стопе један у 200 јединица крви <ref name=Rosen2011>{{cite book |title=Rosen's emergency medicine: concepts and clinical practice 7th edition |last=Marx |first=John |authorlink= |coauthors=|year=2010 |publisher=Mosby/Elsevier|location=Philadelphia, PA |isbn=9780323054720 |page=1154 |url= }}</ref> на стопу један у 10.000 до 10.000.000 јединица крви.<ref name=Book2011p4/><ref name=Pon2011/> Овај ниски ризик се задржао јер постоји период од 11–70 дана од како потенцијални давалац крви добије хепатитис Ц до добијања позитиван налаза крви. <ref name=Pon2011/> Неке земље не врше скрининг на хепатитис Ц због трошкова.<ref name=World2007/>

Особа која задобије повреду иглом од особе која има ВХЦ има 1,8% шансу да ће добити болест.<ref name=AFP2010/> Ризик се повећава ако је коришћена игла шупља а убодна рана дубока.<ref name=World2007/> Постоји ризик када је слуз изложена крви; али тај ризик је мали, и не постоји ризик ако је неоштећена кожа изложена крви.<ref name=World2007/>

Хепатитис Ц се може пренети и болничком опремом укључујући: понову употребу игала и шприцева, вишекратно коришћење медицинских бочица, кеса за инфузију, и нестерилне операционе инструменте. <ref name=World2007/> Лоши услови у медицинским и стоматолошким објектима су главни узрок ширења ВХЦ у Египту, земљи са највећом стопом инфекције на свету.<ref>{{cite web|url=http://www1.albawaba.com/en/news/highest-rates-hepatitis-c-virus-transmission-found-egypt |title=Highest Rates of Hepatitis C Virus Transmission Found in Egypt |publisher=Al Bawaba |date=2010-08-09 |accessdate=2010-08-27}}</ref>

====Сексуални однос====
Не зна се да ли се хепатитис Ц може пренети сексуалним путем.<ref name=Sex2010>{{cite journal|author=Tohme RA, Holmberg SD |title=Is sexual contact a major mode of hepatitis C virus transmission? |journal=Hepatology |volume= 52|issue= 4|pages= 1497–505|year=2010|month=June|pmid=20635398 |doi=10.1002/hep.23808}}</ref> Мада постоји веза између високоризичне сексуалне активности и хепатитиса Ц, није јасно да ли је болест проузрокована употребом дроге која није споменута или самим сексом.<ref name=AFP2010/> Докази подржавају да не постоји ризик за хетеросексулне парове који немају секс са другим људима.<ref name=Sex2010/> Упражњавање секса које укључује високи ниво трауме унутрашњости аналног канала, као што је анална пенетрација, или који се дешава када постоји и полно преносива болест, укључујући ХИВ или гениталну улцерaцију, представљају ризик.<ref name=Sex2010/> Влада Сједињених Држава препоручује коришћење кондома само да би спречила преношење хепатитиса Ц код људи који имају више партнера.<ref>{{cite web|title=Hepatitis C Group Education Class|url=http://www.hepatitis.va.gov/products/HCV-education-class-script.asp|work=United States Department of Veteran Affairs}}</ref>

====Пирсинг тела====
Тетоважа се доводи у везу са двоструко или троструко већим ризиком за добијање хепатитиса Ц.<ref name=Tato2010>{{cite journal|last=Jafari|first=S|coauthors=Copes, R, Baharlou, S, Etminan, M, Buxton, J|title=Tattooing and the risk of transmission of hepatitis C: a systematic review and meta-analysis.|journal=International journal of infectious diseases : IJID : official publication of the International Society for Infectious Diseases|date=2010 Nov|volume=14|issue=11|pages=e928-40|pmid=20678951|url=http://natap.org/2010/HCV/tatoohcv.pdf}}</ref> То може бити проузроковано нестерилном опремом или контаминацијом коришћених боја.<ref name=Tato2010/> Тетоважа или пирсинг тела вршени пре средине 1980-тих или у непрофесионалним условима су од посебног значаја, будући да се у таквом окружењу мало води рачуна о стерилности. Изгледа да што је већа тетоважа, већи је и ризик.<ref name=Tato2010/> Готово половина затвореника дели нестерилисану опрему за тетовирање.<ref name=Tato2010/> ВХЦ се ретко доводи у везу са оним тетоважама које су извршене у лиценцираном објекту.<ref>{{cite web|title=Hepatitis C|url=http://www.cdc.gov/hepatitis/HCV/PDFs/HepCGeneralFactSheet.pdf|work=Center for Disease Control and Prevention|accessdate=2 January 2012}}</ref>

====Контакт са крвљу====
Ствари за личну хигијену као што су жилет, четкица за зубе, и инструменти са маникир или педикир могу доћи у контакт са крвљу. Ако их дели са другима, особа ризикује да се изложи ВХЦ.<ref name="pmid16907842">{{cite journal |author=Lock G, Dirscherl M, Obermeier F, ''et al.'' |title=Hepatitis C —contamination of toothbrushes: myth or reality? |journal=J. Viral Hepat. |volume=13 |issue=9 |pages=571–3 |year=2006 |month=September |pmid=16907842|doi=10.1111/j.1365-2893.2006.00735.x |url=}}</ref><ref name=CDC12/> Људи треба да воде рачуна о посекотинама, ранама и другим облицима крварења.<ref name=CDC12/> ВХЦ се не шири путем обичног контакта, загрљајем, пољупцем, или коришћењем заједничког прибора за јело или кување.<ref name=CDC12>{{cite web |url= http://www.cdc.gov/hepatitis/HCV/HCVfaq.htm#section2|title=Hepatitis C |work=FAQ – CDC Viral Hepatitis |accessdate=2 Jan 2012}}</ref>

====Пренос са мајке на дете====
Пренос хепатитиса Ц са заражене мајке на дете се дешава у мање од 10% трудноћа.<ref name=Preg10>{{cite journal|last=Lam|first=NC|coauthors=Gotsch, PB, Langan, RC|title=Caring for pregnant women and newborns with hepatitis B or C.|journal=American family physician|date=2010-11-15|volume=82|issue=10|pages=1225–9|pmid=21121533}}</ref> Не могу се предузети мере које би промениле тај ризик.<ref name=Preg10/> Вирус се може пренети током трудноће или на порођају.<ref name=Pon2011/> Дуг порођај се доводи у везу са повећаним ризиком преношења.<ref name=World2007/> Нема доказа да се ВХЦ шири путем дојења; међутим, заражена мајка треба да избегне да доји ако су јој брадавице напукле или крваре,<ref>{{cite journal |author=Mast EE |title=Mother-to-infant hepatitis C virus transmission and breastfeeding |journal=Advances in Experimental Medicine and Biology|volume=554 |pages=211–6|year=2004|pmid=15384578}}</ref> или је њена вируленција велика.<ref name=Pon2011/>

==Дијагноза==
[[Слика:Хепатитис Ц серологија.png|thumb|250px|Серолошки профил инфекције хепатитисом Ц]]
Дијагоностички тестови за хепатитис Ц укључују: антитела на ВХЦ, ЕПИСТ, Вестерн блот, и квантитативни ВХЦ РНК.<ref name=AFP2010/> Ланчана реакција полимеразе (ЛРП) може да детектује ВХЦ РНК једну до две недеље након инфекције, док је потребно знатно више времена да се антитела формирају и открију.<ref name=Tah2009/>

Хронични хепатитис Ц је инфекција вирусом хепатитиса Ц која траје више од шест месеци заснована на присуству РНК.<ref name=Book2011>{{cite book|title=Chronic Hepatitis C Virus Advances in Treatment, Promise for the Future.|year=2011|publisher=Springer Verlag|isbn=9781461411918|pages=103–104|url=http://books.google.ca/books?id=6G7mff5DnBQC&pg=PA104}}</ref> Због тога што хронична инфекција типично деценијама не показује симптоме,<ref name=Book2011/> клиничари је обично откивају путем тестова за испитивање функције јетре или другим рутинским скринингом високоризичних људи. Тестирањем се не може разликовати акутна од хроничне инфекције.<ref name=World2007/>

===Тестирање крви===
Тестирање крви на хепатитис Ц типично почиње тестовима крви за откривање присуства антитела на ВХЦ користећи ензим имуноесеј.<ref name=AFP2010/> Ако су налази позитивни, врши се други тест за проверу имуноесеја и одређивања озбиљности инфекције.<ref name=AFP2010/> Рекомбинантни имуноблот есеј проверава имуноесеј, и ВХЦ РНК ланчана реакција полимеразе одређује озбиљност.<ref name=AFP2010/> Ако нема РНК и имуноблот је позитиван, особа је раније имала инфекцију али се излечила терапијом или спонтано; ако је имуноблот негативан, имуноесеј је погрешан. <ref name=AFP2010/> Потребно је шест до осам недеља након инфекције да резултат имуноесеј теста буде позитиван.<ref name=ID2010/>

Ензими јетре варирају у почетку инфекције;<ref name=Book2011/> у просеку почињу да расту седам неа надељкон инфицирања.<ref name=ID2010/> Ензими јетре су у слабој вези са озбиљношћу болести.<ref name=ID2010/>

===Биопсија===
Биопсија јетре може да одреди степен оштећења јетре, али постоји ризик од саме процедуре.<ref name=NEJM2011/> Типичне промене које биопсија детектује су лимфоцити унутар ткива јетре, лимфоидни фоликули у порталној тријади, и промене у жучним путевима.<ref name=NEJM2011/> Постоји неколико доступних тестова крви којима се одређује степен оштећења и умањује потреба за биопсијом.<ref name=NEJM2011/>

===Скрининг===
Само 5–50% инфицираних у Сједињеним Државама и Канади је свесно свога стања.<ref name=Tato2010/> Тестирање се препоручује онима који су високог ризика, укључујући и људе са тетоважама.<ref name=Tato2010/> Скрининг се препоручује и онима који имају увећање ензима јетре будући да је то често једини знак хроничног хепатитиса.<ref>{{cite journal|last=Senadhi|first=V|title=A paradigm shift in the outpatient approach to liver function tests.|journal=Southern medical journal|date=2011 Jul|volume=104|issue=7|pages=521–5|pmid=21886053}}</ref> У Сједињеним Државама се не препоручује рутински скрининг. <ref name=AFP2010>{{cite journal|last=Wilkins|first=T|coauthors=Malcolm, JK, Raina, D, Schade, RR|title=Hepatitis C: diagnosis and treatment.|journal=American family physician|date=2010-06-01|volume=81|issue=11|pages=1351–7|pmid=20521755|url=http://www.aafp.org/afp/2010/0601/p1351.html }}</ref>

==Превенција==
До 2011.године није постојала вакцина против хепатитиса Ц. На вакцинама се ради и показали су се охрабрујући резултати. <ref>{{cite journal|last=Halliday|first=J|coauthors=Klenerman, P, Barnes, E|title=Vaccination for hepatitis C virus: closing in on an evasive target.|journal=Expert review of vaccines|date=2011 May|volume=10|issue=5|pages=659–72|pmid=21604986|doi=10.1586/erv.11.55}}</ref> Комбинација превентивне стратегије, као што су програм замене игала и лечење злоупотребе психоактивних супстанци, смањују ризик хепатитиса Ц код интравенских корисника дроге за 75%.<ref>{{cite journal|last=Hagan|first=H|coauthors=Pouget, ER, Des Jarlais, DC|title=A systematic review and meta-analysis of interventions to prevent hepatitis C virus infection in people who inject drugs.|journal=The Journal of infectious diseases|date=2011-07-01|volume=204|issue=1|pages=74–83|pmid=21628661}}</ref> Скрининг давалаца крви је важан на националном нивоу, као и поштовање универзалних мера предострожности у оквиру здравствених установа.<ref name=ID2010/> У земљама које су недовољно снабдевене стерилним шприцевима, здравствени радници треба да дају лекове орално уместо путем ињекције.<ref name=World2007/>

==Лечење==
ВХЦ изазива хроничну инфекцију код 50–80% заражених особа. У просеку у 40-80% ових случајева долази до излечења после узимања терапије.<ref>{{cite journal|last=Torresi|first=J|coauthors=Johnson, D, Wedemeyer, H|title=Progress in the development of preventive and therapeutic vaccines for hepatitis C virus.|journal=Journal of hepatology|date=2011 Jun|volume=54|issue=6|pages=1273–85|pmid=21236312|doi=10.1016/j.jhep.2010.09.040}}</ref><ref>{{cite journal|last=Ilyas|first=JA|coauthors=Vierling, JM|title=An overview of emerging therapies for the treatment of chronic hepatitis C.|journal=Clinics in liver disease|date=2011 Aug|volume=15|issue=3|pages=515–36|pmid=21867934}}</ref> У ретким случајевима, инфекција се може повући и без лечења. <ref name=Book2011p4/> Људи са хроничним хепатитисом Ц треба да избегавају алкохол и лекове који су токсични за јетру,<ref name=AFP2010/> и треба да се вакцинишу против хепатитиса А и хепатитиса Б.<ref name=AFP2010/> Људи са цирозом треба да ураде ултразвучни преглед за утврђивање рака јетре.<ref name=AFP2010/>

===Лекови===
Људи са потврђеном абнормалношћу јетре због БХЦ инфекције треба да траже лечење. <ref name=AFP2010/> Текуће лечење је комбинација пегилираног интерферона и антивиралног лека рибавирина 24 или 48 недеља, зависно од типа ВХЦ.<ref name=AFP2010/> Код 50-60% лечених долази до побољшања.<ref name=AFP2010/> Комбиновање боцепревира или телапревира са рибавирином и пегинтефероном алфа побољшава антивиралну реакцију на хепатитис Ц генотипа 1.<ref name="pmid21828346">{{cite journal | author = Foote BS, Spooner LM, Belliveau PP | title = Boceprevir: a protease inhibitor for the treatment of chronic hepatitis C | journal = Ann Pharmacother | volume = 45| issue = 9 | pages = 1085–93 | year = 2011 | month = September | pmid = 21828346 | doi = 10.1345/aph.1P744 }}</ref><ref name="pmid21558488">{{cite journal | author = Smith LS, Nelson M, Naik S, Woten J | title = Telaprevir: an NS3/4A protease inhibitor for the treatment of chronic hepatitis C |journal = Ann Pharmacother | volume = 45 | issue = 5 | pages = 639–48 | year = 2011 | month = May | pmid = 21558488 | doi = 10.1345/aph.1P430}}</ref><ref name="pmid21898493">{{cite journal | author = Ghany MG, Nelson DR, Strader DB, Thomas DL, Seeff LB | title = An update on treatment of genotype 1 chronic hepatitis C virus infection: 2011 practice guideline by the American Association for the Study of Liver Diseases | journal = Hepatology | volume = 54 | issue = 4 | pages = 1433–44 | year = 2011 | month = October | pmid = 21898493 | pmc = 3229841 | doi = 10.1002/hep.24641}}</ref> Нежељена дејства лечења су честа; половина људи под терапијом добија симптоме попут грипа, а трећина доживљава емотивне проблеме.<ref name=AFP2010/> Хепатитис Ц се лечи делотворније у првих шест месеци него када постане хроничан. <ref name=Tah2009/> Ако особа развије нову инфекцију и не излечи се након осам до дванаест недеља, препоручује се 24 седмице пегилираног интерферона.<ref name=Tah2009/> За људе са таласемијом (крвни поремећај), изгледа да је рибавирин користан, али повећава потребу за трансфузијама.<ref>{{cite journal |author=Alavian SM, Tabatabaei SV |title=Treatment of chronic hepatitis C in polytransfused thalassaemic patients: a meta-analysis |journal=J. Viral Hepat.|volume=17 |issue=4 |pages=236–44 |year=2010 |month=April |pmid=19638104|doi=10.1111/j.1365-2893.2009.01170.x }}</ref>
<!--===Алтернативна медицина=== -->
Њени заговорници тврде да је неколико алтернативних терапија корисно у лечењу хепатитиса Ц, укључујући: млечни чкаљ, гингсенг, и колоидно сребро.<ref name=NCCAM>[http://nccam.nih.gov/health/providers/digest/hepatitisC-science.htm?nav=cd Hepatitis C and CAM: What the Science Says]. ''[[NCCAM]]'' March 2011. (Retrieved 07 March 2011)</ref> Међутим,није се показало да је нека алтернативна терапија дала боље резултате код хепатитиса Ц, и не постоје докази да алтернативно лечење има било какво дејство на вирус.<ref name=NCCAM/><ref>{{cite journal|last=Liu|first=J|coauthors=Manheimer, E, Tsutani, K, Gluud, C|title=Medicinal herbs for hepatitis C virus infection: a Cochrane hepatobiliary systematic review of randomized trials.|journal=The American journal of gastroenterology|date=2003 Mar|volume=98|issue=3|pages=538–44|pmid=12650784}}</ref><ref>{{cite journal|last=Rambaldi|first=A|coauthors=Jacobs, BP, Gluud, C|title=Milk thistle for alcoholic and/or hepatitis B or C virus liver diseases.|journal=Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=2007-10-17|issue=4|pages=CD003620|pmid=17943794}}</ref>

==Прогноза==
Реакције на лечење се разликују сходно генотипу. Континуирани одговор јавља се код 40-50% људи са генотипом 1 ВХЦ након 48 недеља лечења.<ref name=NEJM2011/> Континуирани одговор се дешава код 70-80% људи са генотипима 2 и 3 БХЦ након 24 недеља лечења.<ref name=NEJM2011/> Континуирани одговор је 65% код људи са генотипом 4 након 48 недеља лечења. Евиденција лечења генотипа 6 обољења је тренутно оскудна, и постоји доказ да се лечи 48 недеља истим дозама као обољења генотипа 1.<ref>{{cite journal |author=Fung J, Lai CL, Hung I, ''et al.'' |title=Chronic hepatitis C virus genotype 6 infection: response to pegylated interferon and ribavirin |journal=The Journal of Infectious Diseases |volume=198 |issue=6|pages=808–12 |year=2008 |month=September |pmid=18657036 |doi=10.1086/591252}}</ref>

==Епидемиологија==
[[Слика: Распрострањеност ХЦВ-а 1999.png|thumb|Распострањеност хепатитиса Ц у целом свету 1999. године]]
[[Слика: Светска карта хепатитиса Ц - DALY - WHO2004.svg|thumb|[[Инвалидитет прилагођен годинама живота]] за хепатитис Ц 2004. године на 100,000 становника
{{Multicol}}
{{legend|#b3b3b3|no data}}
{{legend|#ffff65|<10}}
{{legend|#fff200|10-15}}
{{legend|#ffdc00|15-20}}
{{legend|#ffc600|20-25}}
{{legend|#ffb000|25-30}}
{{legend|#ff9a00|30-35}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff8400|35-40}}
{{legend|#ff6e00|40-45}}
{{legend|#ff5800|45-50}}
{{legend|#ff4200|50-75}}
{{legend|#ff2c00|75–100}}
{{legend|#cb0000|>100}}
{{Multicol-end}}]]

Од 130 до 170 милиона људи, или ~3% светског становништва, живи са хроничним хепатитисом Ц.<ref name=WHO2011/> Сваке године се зарази од 3–4 милиона људи, а више од 350.000 људи умре годишње од обољења везаних за хепатитис Ц.<ref name=WHO2011/> У 20. веку дошло је до знатног увећања стопе оболелих због комбиновања ИУД и интравенских лекова или нестерилисане медицинске опреме.<ref name="World2007"/>

У Сједињеним Државама, око 2% људи годишње има хепатитис Ц,<ref name=AFP2010/> са 35.000 до 185.000 нових случајева годишње. Стопа се смањила на Западу од 1990-их захваљујући побољшаном скринингу крви пре трансфузије.<ref name=Tah2009/> Годишња смртност од ВХЦ у Сједињеним Државама је од 8.000 до 10.000. Очекује се да ће се стопа смртности повећати када се људи инфицирани путем трансфузије пре тестирања на ВХЦ разболе и умру.<ref>{{cite book|last=Colacino|first=ed. by J. M.|title=Hepatitis prevention and treatment|year=2004|publisher=Birkhäuser|location=Basel|isbn=9783764359560|pages=32|url=http://books.google.ca/books?id=KwSWN_QtVLUC&pg=PA32|coauthors=Heinz, B. A.}}</ref>

Стопа инфекције је виша у неким земљама Африке и Азије.<ref>{{cite book|last=al.]|first=edited by Gary W. Brunette ... [et|title=CDC health information for international travel : the Yellow Book 2012|publisher=Oxford University|location=New York|isbn=9780199769018|pages=231|url=http://books.google.ca/books?id=597F4ZVu7eQC&pg=PT231}}</ref> У земље са веома високом стопом инфекције убрајају се: Египат (22%), Пакистан (4,8%) и Кина (3,2%).<ref name=WHO2011>{{cite web | title=WHO Hepatitis C factsheet|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs164/en/index.html | year=2011 |accessdate=2011-07-13}}</ref> Висока стопа у Египту се доводи у везу са сада укинутом кампањом масовног лечења шистосомијазе, коришћењем неправилно стерилисаних стаклених шприцева.<ref name=World2007/>

==Историја==
Средином 1970-их, Харви J. Алтер, начелник Одељења за инфективне болести на Одсеку за транфузиону медицину Националног здравственог института, и његов истраживачки тим показали су да већина случајева хепатитиса након трансфузије крви није настала услед вируса хепатитиса A или Б. Упркос овом открићу, међународни истраживачки напори на идентификацији вируса су били неуспешни током наредне деценије. Године 1987, Мајкл Хоутон, Кви-Лим Чу, и Џорџ Куо Чајрон корпорације, у сарадњи са др. Д.В. Брадлијем из Центра за контролу и превенцију болести, користили су нови приступ молекуларног клонирања у идентификацији непознатог организма и развијања дијагностичког теста.<ref name = Boyer>{{cite book | isbn = 9780792387602 | last = Boyer | first = JL | title = Liver cirrhosis and its development: proceedings of the Falk Symposium 115 | pages = [http://books.google.ca/books?id=n5P696E7T0wC&pg=PA344#v=onepage&q&f=false 344] | publisher =[[Springer Science+Business Media|Springer]] | year = 2001 }}</ref> Године 1988, Алтер је потврдио вирус, верификацијом његовог присуства на плочици са не А и не Б узорцима. У априлу 1989, откриће ВХЦ је објављено у два чланка часописа (''Наука'').<ref name="choo">{{cite journal|author=Choo QL, Kuo G, Weiner AJ, Overby LR, Bradley DW, Houghton M |title=Isolation of a cDNA clone derived from a blood-borne non-A, non-B viral hepatitis genome |journal=Science |volume=244 |issue=4902 |pages=359–62 |year=1989 |month=April |pmid=2523562 |doi=10.1126/science.2523562}}</ref><ref name="kuo">{{cite journal |author=Kuo G, Choo QL, Alter HJ, ''et al.'' |title=An assay for circulating antibodies to a major etiologic virus of human non-A, non-B hepatitis |journal=Science |volume=244 |issue=4902 |pages=362–4 |year=1989 |month=April |pmid=2496467 |doi=10.1126/science.2496467}}</ref> Откриће је довело до значајних побољшања у дијагностици и побољшаног антивиралног лечења. <ref name = Boyer/> Године 2000, др. Алтеру и др. Хоутону је одато признање додељивањем Ласкерове награде за клиничко медицинско истраживање због
"пионирског рада који је довео до открића вируса узрочника хепатитиса Ц и развоја скрининг метода, смањивши ризик хепатитиса везаног за трансфузију крви у САД са 30% 1970. на практично нула 2000.године."<ref>[http://web.archive.org/web/20080225184627/http://www.laskerfoundation.org/awards/library/2000clinical.shtml2000 Winners Albert Lasker Award for Clinical Medical Research], The Lasker Foundation. Retrieved 20 February 2008.</ref>

Чајрон је поднео захтев за неколико патената на вирус и његову дијагнозу.<ref name="houghton">Houghton, M., Q.-L. Choo, and G. Kuo. ''NANBV Diagnostics and Vaccines.'' European Patent No. EP-0-3 18-216-A1. European Patent Office (filed 18 November 1988, published 31 May 1989).</ref> СДС је одустао од конкурентског захтева за патентирање 1990.године након што је Чајрон исплатио 1,9 милина долара СДС-у и 337.500 долара Бредлију. 1994.године, Бредли је тужио Чајрон, тражећи да поништи патент, буде укључен као супроналазач, и добије одштету и ауторски хонорар. Одустао је од тужбе 1998.године након што је изгубио парницу пред апелационим судом.<ref>{{cite web|last=Wilken|first=Judge|title=United States Court of Appeals for the Federal Circuit|url=http://www.ll.georgetown.edu/federal/judicial/fed/opinions/96opinions/96-1536.html|work=United States Court of Appeals for the Federal Circuit|accessdate=11 January 2012}}</ref>

==Друштво и култура==
Светска хепатитис алијанса приређује Светски дан хепатитиса, који се одржава сваке године 28 јула.<ref>{{cite journal|last=Eurosurveillance editorial|first=team|title=World Hepatitis Day 2011.|journal=Euro surveillance : bulletin europeen sur les maladies transmissibles = European communicable disease bulletin|date=2011-07-28|volume=16|issue=30|pmid=21813077}}</ref> Економски трошкови везани за хепатитис Ц значајни су и за појединца и за друштво. У Сједињеним Државама трошкови лечења болести током просечног животног века су процењени на 33.407 USD 2003. године,<ref name=Cost2006>{{cite journal|last=Wong|first=JB|title=Hepatitis C: cost of illness and considerations for the economic evaluation of antiviral therapies.|journal=PharmacoEconomics|year=2006|volume=24|issue=7|pages=661–72|pmid=16802842}}</ref> а са трошковима трансплантације јетре просечно на 200.000 USD за 2011.годину.<ref name=Cost2011/> У Канади ток антивиралног лечења је коштао чак 30.000 CAD 2003.године,<ref>{{cite web|title=Hepatitis C Prevention, Support and Research ProgramHealth Canada|url=http://www.phac-aspc.gc.ca/hepc/pubs/psrpmideval-ppsrevalinter/i_problem-eng.php|work=Public Health Agency of Canada|accessdate=10 January 2012|month=Nov|year=2003}}</ref> док су у Сједињеним Државама трошкови били од 9,200 до 17,600 USD 1998.године.<ref name=Cost2006/> У многим областима света људи не могу да приуште лечење анривиралним лековима јер немају осигурање или имају осигурање које не покрива антивирале.<ref>{{cite book|last=Zuckerman|first=edited by Howard Thomas, Stanley Lemon, Arie|title=Viral Hepatitis.|year=2008|publisher=John Wiley & Sons|location=Oxford|isbn=9781405143882|pages=532|url=http://books.google.ca/books?id=nT2dauLXoYAC&pg=PA532|edition=3rd ed.}}</ref>

==Истраживање==
До 2011.године,око сто медикамената за хепатитис Ц је у развоју.<ref name=Cost2011>{{cite journal|last=El Khoury|first=A. C.|coauthors=Klimack, W. K., Wallace, C., Razavi, H.|title=Economic burden of hepatitis C-associated diseases in the United States|journal=Journal of Viral Hepatitis|date=1 December 2011|doi=10.1111/j.1365-2893.2011.01563.x}}</ref> У те медикаменте спадају вакцине које лече хепатитис, имуномодулатори, и циклофилин инхибитори.<ref>{{cite journal|last=Ahn|first=J|coauthors=Flamm, SL|title=Hepatitis C therapy: other players in the game|journal=Clinics in liver disease|date=2011 Aug|volume=15|issue=3|pages=641–56|pmid=21867942|doi=10.1016/j.cld.2011.05.008}}</ref> Ова потенцијално нова терапија је настала захваљујући бољем разумевању вируса хепатитиса Ц.<ref>{{cite journal|last=Vermehren|first=J|coauthors=Sarrazin, C|title=New HCV therapies on the horizon.|journal=Clinical microbiology and infection : the official publication of the European Society of Clinical Microbiology and Infectious Diseases|date=2011 Feb|volume=17|issue=2|pages=122–34|pmid=21087349}}</ref>

==Референце==
{{Reflist|colwidth=30em}}


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 10. јануар 2014. у 21:05

микрографија вируса

Акутни

‘’’Хепатитис Ц’’’ је инфекција која првенствено напада јетру. Вирус хепатитиса Ц (ВХЦ) проузрокује ову болест. [1] Хепатитис Ц често нема симптоме, али хронична инфекција може да доведе до оштећења јетре, а након много година и до цирозе. У неким случајевима, оболели од цирозе имају и отказивање функције јетре, рак јетре, или веома проширене вене једњака и желуца, што може довести до крварења које узрокује смрт.[1]

Људи често добијају хепатитис Ц првенствено контактом са крвљу заражене особе путем интравенске употребе дроге, нестерилне медицинске опреме, и трансфузије крви. Процењује се да 130–170 милиона људи широм света има хепатитис Ц. Научници су почели да истражују ВХЦ 1970-их година, и потврдили његово постојање 1989.[2] Не зна се да ли вирус проузрокује болест код животиња.

Пегинтенферон и рибавирин су стандардни лекови за ВХЦ. Између 50-80% људи који примају терапију бива излечено. Људима код којих се развија цироза или рак јетре може бити потребна трансплантација јетре, али вирус се обично враћа после трансплантације.[3] Не постоји вакцина против хепатитис Ц.

Знаци и симптоми

Хепатитис Ц проузрокује акутне симптоме у само 15% случајева.[4] Симптоми су чешће благи и нејасни, укључујући и смањени апетит, умор, мучнину, болове у мишићима или зглобовима, и губитак тежине.[5] Само неколико случајева акутне инфекције се доводи у везу са жутицом.[6] Инфекција се отклања без лечења код 10-50% људи, чешће код млађих женских особа.[6]

Хронична инфекција

Код осамдесет процената људи изложених вирусу развиће се хронична инфекција.[7] Већина ће осетити минималне или никакве симптоме током прве декаде инфекције, [8] иако се хронични хепатитис може довести у везу са умором.[9] Хепатитис Ц је првенствени узрок цирозе и рака јетре код људи који су заражени дуги низ година.[3] Код 10–30% људи који су заражени преко 30 година развиће се цироза.[3][5] Цироза је чешћа код људи који су инфицирани хепатитисом Б или ХИВ-ом, алкохоличара, и мушкараца.[5] Људи,код којих се развија цироза, имају двадесет пута већи ризик да добију рак јетре, уз годишњу стопу од 1-3%.[3][5] За алкохоличаре је ризик 100 пута већи.[10] Хепатитис Ц је узрочник више од 27% случаја цирозе и 25% случаја рака јетре.[11]

Цироза јетре може да доведе до високог крвног притиска у венама везаних за јетру, акумулирања течности у абдомену, лаког стварања модрица или крварења, проширених вена, нарочито у желуцу и једњаку, жутице(жутило коже), и оштећења мозга.[12]

Утицај ван јетре

Хепатитис Ц се ретко доводи у везу са Сјегреновим синдромом (аутоимуним поремећајем), нижим бројем крвних плочица од нормалног, хроничним обољењем коже, дијабетесом, и нон-Хочкиновим лимфомима.[13][14]

Узрок

Вирус хепатитиса Ц је мали, увијени, једноланчани, позитивно дефинисани РНК вирус.[3] Члан је родаhepacivirus породице Flaviviridae.[9] Постоји седам главних генотипа ВХЦ.[15] У Сједињеним Државама, генотип 1 проузрокује 70% случајева, генотип 2 проузрокује 20%, и сваки други генотип проузрокује 1%. [5] Генотип 1 је најчешћи и у Јужној Америци и Европи.[3]

Преношење

Првенствени начин преношења у развијеном свету је интравенском употребом дроге (ИУД). У земљама у развоју главни начини су трансфузија крви и небезбедне медицинске процедуре[16] У 20% случајева узрок преношењања је непознат;[17] али многи од ових случајева су вероватно последица ИУД.[6]

Интравенска употреба дроге

ИУД је главни фактор ризика за хепатитис Ц у многим деловима света.[18] Преглед истраживања 77 земаља показује да 25 има стопу хепатитиса Ц од 60% до 80% међу популацијом интравенских наркомана, укључујући Сједињене Државе[7] и Кину. [18] Дванаест земаља имају стопу већу од 80%.[7] Чак је десет милиона интравенских наркомана заражено хепатитисом Ц; Кина (1,6 милиона), Сједињене Државе (1,5 милиона), и Русија (1,3 милиона) имају највећи укупан број.[7] Стопа хепатитиса Ц међу затвореницима у Сједињеним Државама је десет до двадесет пута већа од стопе међу општом популацијом, што ове студије приписују високоризичном понашању као што су ИУД и тетовирање нестерилном опремом.[19][20]

Изложеност у здравству

Трансфузија крви, производи од крви, и трансплантација органа без скрининга на ВХЦ стварају значајан ризик за инфекцију.[5] Сједињене Државе су установиле универзални скрининг 1992.године. Од тада је стопа инфекције смањена од стопе један у 200 јединица крви [21] на стопу један у 10.000 до 10.000.000 јединица крви.[6][17] Овај ниски ризик се задржао јер постоји период од 11–70 дана од како потенцијални давалац крви добије хепатитис Ц до добијања позитиван налаза крви. [17] Неке земље не врше скрининг на хепатитис Ц због трошкова.[11]

Особа која задобије повреду иглом од особе која има ВХЦ има 1,8% шансу да ће добити болест.[5] Ризик се повећава ако је коришћена игла шупља а убодна рана дубока.[11] Постоји ризик када је слуз изложена крви; али тај ризик је мали, и не постоји ризик ако је неоштећена кожа изложена крви.[11]

Хепатитис Ц се може пренети и болничком опремом укључујући: понову употребу игала и шприцева, вишекратно коришћење медицинских бочица, кеса за инфузију, и нестерилне операционе инструменте. [11] Лоши услови у медицинским и стоматолошким објектима су главни узрок ширења ВХЦ у Египту, земљи са највећом стопом инфекције на свету.[22]

Сексуални однос

Не зна се да ли се хепатитис Ц може пренети сексуалним путем.[23] Мада постоји веза између високоризичне сексуалне активности и хепатитиса Ц, није јасно да ли је болест проузрокована употребом дроге која није споменута или самим сексом.[5] Докази подржавају да не постоји ризик за хетеросексулне парове који немају секс са другим људима.[23] Упражњавање секса које укључује високи ниво трауме унутрашњости аналног канала, као што је анална пенетрација, или који се дешава када постоји и полно преносива болест, укључујући ХИВ или гениталну улцерaцију, представљају ризик.[23] Влада Сједињених Држава препоручује коришћење кондома само да би спречила преношење хепатитиса Ц код људи који имају више партнера.[24]

Пирсинг тела

Тетоважа се доводи у везу са двоструко или троструко већим ризиком за добијање хепатитиса Ц.[25] То може бити проузроковано нестерилном опремом или контаминацијом коришћених боја.[25] Тетоважа или пирсинг тела вршени пре средине 1980-тих или у непрофесионалним условима су од посебног значаја, будући да се у таквом окружењу мало води рачуна о стерилности. Изгледа да што је већа тетоважа, већи је и ризик.[25] Готово половина затвореника дели нестерилисану опрему за тетовирање.[25] ВХЦ се ретко доводи у везу са оним тетоважама које су извршене у лиценцираном објекту.[26]

Контакт са крвљу

Ствари за личну хигијену као што су жилет, четкица за зубе, и инструменти са маникир или педикир могу доћи у контакт са крвљу. Ако их дели са другима, особа ризикује да се изложи ВХЦ.[27][28] Људи треба да воде рачуна о посекотинама, ранама и другим облицима крварења.[28] ВХЦ се не шири путем обичног контакта, загрљајем, пољупцем, или коришћењем заједничког прибора за јело или кување.[28]

Пренос са мајке на дете

Пренос хепатитиса Ц са заражене мајке на дете се дешава у мање од 10% трудноћа.[29] Не могу се предузети мере које би промениле тај ризик.[29] Вирус се може пренети током трудноће или на порођају.[17] Дуг порођај се доводи у везу са повећаним ризиком преношења.[11] Нема доказа да се ВХЦ шири путем дојења; међутим, заражена мајка треба да избегне да доји ако су јој брадавице напукле или крваре,[30] или је њена вируленција велика.[17]

Дијагноза

Датотека:Хепатитис Ц серологија.png
Серолошки профил инфекције хепатитисом Ц

Дијагоностички тестови за хепатитис Ц укључују: антитела на ВХЦ, ЕПИСТ, Вестерн блот, и квантитативни ВХЦ РНК.[5] Ланчана реакција полимеразе (ЛРП) може да детектује ВХЦ РНК једну до две недеље након инфекције, док је потребно знатно више времена да се антитела формирају и открију.[12]

Хронични хепатитис Ц је инфекција вирусом хепатитиса Ц која траје више од шест месеци заснована на присуству РНК.[8] Због тога што хронична инфекција типично деценијама не показује симптоме,[8] клиничари је обично откивају путем тестова за испитивање функције јетре или другим рутинским скринингом високоризичних људи. Тестирањем се не може разликовати акутна од хроничне инфекције.[11]

Тестирање крви

Тестирање крви на хепатитис Ц типично почиње тестовима крви за откривање присуства антитела на ВХЦ користећи ензим имуноесеј.[5] Ако су налази позитивни, врши се други тест за проверу имуноесеја и одређивања озбиљности инфекције.[5] Рекомбинантни имуноблот есеј проверава имуноесеј, и ВХЦ РНК ланчана реакција полимеразе одређује озбиљност.[5] Ако нема РНК и имуноблот је позитиван, особа је раније имала инфекцију али се излечила терапијом или спонтано; ако је имуноблот негативан, имуноесеј је погрешан. [5] Потребно је шест до осам недеља након инфекције да резултат имуноесеј теста буде позитиван.[9]

Ензими јетре варирају у почетку инфекције;[8] у просеку почињу да расту седам неа надељкон инфицирања.[9] Ензими јетре су у слабој вези са озбиљношћу болести.[9]

Биопсија

Биопсија јетре може да одреди степен оштећења јетре, али постоји ризик од саме процедуре.[3] Типичне промене које биопсија детектује су лимфоцити унутар ткива јетре, лимфоидни фоликули у порталној тријади, и промене у жучним путевима.[3] Постоји неколико доступних тестова крви којима се одређује степен оштећења и умањује потреба за биопсијом.[3]

Скрининг

Само 5–50% инфицираних у Сједињеним Државама и Канади је свесно свога стања.[25] Тестирање се препоручује онима који су високог ризика, укључујући и људе са тетоважама.[25] Скрининг се препоручује и онима који имају увећање ензима јетре будући да је то често једини знак хроничног хепатитиса.[31] У Сједињеним Државама се не препоручује рутински скрининг. [5]

Превенција

До 2011.године није постојала вакцина против хепатитиса Ц. На вакцинама се ради и показали су се охрабрујући резултати. [32] Комбинација превентивне стратегије, као што су програм замене игала и лечење злоупотребе психоактивних супстанци, смањују ризик хепатитиса Ц код интравенских корисника дроге за 75%.[33] Скрининг давалаца крви је важан на националном нивоу, као и поштовање универзалних мера предострожности у оквиру здравствених установа.[9] У земљама које су недовољно снабдевене стерилним шприцевима, здравствени радници треба да дају лекове орално уместо путем ињекције.[11]

Лечење

ВХЦ изазива хроничну инфекцију код 50–80% заражених особа. У просеку у 40-80% ових случајева долази до излечења после узимања терапије.[34][35] У ретким случајевима, инфекција се може повући и без лечења. [6] Људи са хроничним хепатитисом Ц треба да избегавају алкохол и лекове који су токсични за јетру,[5] и треба да се вакцинишу против хепатитиса А и хепатитиса Б.[5] Људи са цирозом треба да ураде ултразвучни преглед за утврђивање рака јетре.[5]

Лекови

Људи са потврђеном абнормалношћу јетре због БХЦ инфекције треба да траже лечење. [5] Текуће лечење је комбинација пегилираног интерферона и антивиралног лека рибавирина 24 или 48 недеља, зависно од типа ВХЦ.[5] Код 50-60% лечених долази до побољшања.[5] Комбиновање боцепревира или телапревира са рибавирином и пегинтефероном алфа побољшава антивиралну реакцију на хепатитис Ц генотипа 1.[36][37][38] Нежељена дејства лечења су честа; половина људи под терапијом добија симптоме попут грипа, а трећина доживљава емотивне проблеме.[5] Хепатитис Ц се лечи делотворније у првих шест месеци него када постане хроничан. [12] Ако особа развије нову инфекцију и не излечи се након осам до дванаест недеља, препоручује се 24 седмице пегилираног интерферона.[12] За људе са таласемијом (крвни поремећај), изгледа да је рибавирин користан, али повећава потребу за трансфузијама.[39] Њени заговорници тврде да је неколико алтернативних терапија корисно у лечењу хепатитиса Ц, укључујући: млечни чкаљ, гингсенг, и колоидно сребро.[40] Међутим,није се показало да је нека алтернативна терапија дала боље резултате код хепатитиса Ц, и не постоје докази да алтернативно лечење има било какво дејство на вирус.[40][41][42]

Прогноза

Реакције на лечење се разликују сходно генотипу. Континуирани одговор јавља се код 40-50% људи са генотипом 1 ВХЦ након 48 недеља лечења.[3] Континуирани одговор се дешава код 70-80% људи са генотипима 2 и 3 БХЦ након 24 недеља лечења.[3] Континуирани одговор је 65% код људи са генотипом 4 након 48 недеља лечења. Евиденција лечења генотипа 6 обољења је тренутно оскудна, и постоји доказ да се лечи 48 недеља истим дозама као обољења генотипа 1.[43]

Епидемиологија

Датотека:Распрострањеност ХЦВ-а 1999.png
Распострањеност хепатитиса Ц у целом свету 1999. године
Датотека:Светска карта хепатитиса Ц - DALY - WHO2004.svg
Инвалидитет прилагођен годинама живота за хепатитис Ц 2004. године на 100,000 становника Шаблон:Multicol
  no data
  <10
  10-15
  15-20
  20-25
  25-30
  30-35
Шаблон:Multicol-break
  35-40
  40-45
  45-50
  50-75
  75–100
  >100
Шаблон:Multicol-end

Од 130 до 170 милиона људи, или ~3% светског становништва, живи са хроничним хепатитисом Ц.[44] Сваке године се зарази од 3–4 милиона људи, а више од 350.000 људи умре годишње од обољења везаних за хепатитис Ц.[44] У 20. веку дошло је до знатног увећања стопе оболелих због комбиновања ИУД и интравенских лекова или нестерилисане медицинске опреме.[11]

У Сједињеним Државама, око 2% људи годишње има хепатитис Ц,[5] са 35.000 до 185.000 нових случајева годишње. Стопа се смањила на Западу од 1990-их захваљујући побољшаном скринингу крви пре трансфузије.[12] Годишња смртност од ВХЦ у Сједињеним Државама је од 8.000 до 10.000. Очекује се да ће се стопа смртности повећати када се људи инфицирани путем трансфузије пре тестирања на ВХЦ разболе и умру.[45]

Стопа инфекције је виша у неким земљама Африке и Азије.[46] У земље са веома високом стопом инфекције убрајају се: Египат (22%), Пакистан (4,8%) и Кина (3,2%).[44] Висока стопа у Египту се доводи у везу са сада укинутом кампањом масовног лечења шистосомијазе, коришћењем неправилно стерилисаних стаклених шприцева.[11]

Историја

Средином 1970-их, Харви J. Алтер, начелник Одељења за инфективне болести на Одсеку за транфузиону медицину Националног здравственог института, и његов истраживачки тим показали су да већина случајева хепатитиса након трансфузије крви није настала услед вируса хепатитиса A или Б. Упркос овом открићу, међународни истраживачки напори на идентификацији вируса су били неуспешни током наредне деценије. Године 1987, Мајкл Хоутон, Кви-Лим Чу, и Џорџ Куо Чајрон корпорације, у сарадњи са др. Д.В. Брадлијем из Центра за контролу и превенцију болести, користили су нови приступ молекуларног клонирања у идентификацији непознатог организма и развијања дијагностичког теста.[47] Године 1988, Алтер је потврдио вирус, верификацијом његовог присуства на плочици са не А и не Б узорцима. У априлу 1989, откриће ВХЦ је објављено у два чланка часописа (Наука).[48][49] Откриће је довело до значајних побољшања у дијагностици и побољшаног антивиралног лечења. [47] Године 2000, др. Алтеру и др. Хоутону је одато признање додељивањем Ласкерове награде за клиничко медицинско истраживање због "пионирског рада који је довео до открића вируса узрочника хепатитиса Ц и развоја скрининг метода, смањивши ризик хепатитиса везаног за трансфузију крви у САД са 30% 1970. на практично нула 2000.године."[50]

Чајрон је поднео захтев за неколико патената на вирус и његову дијагнозу.[51] СДС је одустао од конкурентског захтева за патентирање 1990.године након што је Чајрон исплатио 1,9 милина долара СДС-у и 337.500 долара Бредлију. 1994.године, Бредли је тужио Чајрон, тражећи да поништи патент, буде укључен као супроналазач, и добије одштету и ауторски хонорар. Одустао је од тужбе 1998.године након што је изгубио парницу пред апелационим судом.[52]

Друштво и култура

Светска хепатитис алијанса приређује Светски дан хепатитиса, који се одржава сваке године 28 јула.[53] Економски трошкови везани за хепатитис Ц значајни су и за појединца и за друштво. У Сједињеним Државама трошкови лечења болести током просечног животног века су процењени на 33.407 USD 2003. године,[54] а са трошковима трансплантације јетре просечно на 200.000 USD за 2011.годину.[55] У Канади ток антивиралног лечења је коштао чак 30.000 CAD 2003.године,[56] док су у Сједињеним Државама трошкови били од 9,200 до 17,600 USD 1998.године.[54] У многим областима света људи не могу да приуште лечење анривиралним лековима јер немају осигурање или имају осигурање које не покрива антивирале.[57]

Истраживање

До 2011.године,око сто медикамената за хепатитис Ц је у развоју.[55] У те медикаменте спадају вакцине које лече хепатитис, имуномодулатори, и циклофилин инхибитори.[58] Ова потенцијално нова терапија је настала захваљујући бољем разумевању вируса хепатитиса Ц.[59]

Референце

  1. ^ а б Ryan KJ, Ray CG (editors), ур. (2004). Sherris Medical Microbiology (4th изд.). McGraw Hill. стр. 551—2. ISBN 0838585299. 
  2. ^ Houghton M (2009). „The long and winding road leading to the identification of the hepatitis C virus”. Journal of Hepatology. 51 (5): 939—48. PMID 19781804. doi:10.1016/j.jhep.2009.08.004.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Rosen, HR (2011-06-23). „Clinical practice. Chronic hepatitis C infection.” (PDF). The New England journal of medicine. 364 (25): 2429—38. PMID 21696309. 
  4. ^ Maheshwari, A (2008-07-26). „Acute hepatitis C.”. Lancet. 372 (9635): 321—32. PMID 18657711. doi:10.1016/S0140-6736(08)61116-2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Wilkins, T (2010-06-01). „Hepatitis C: diagnosis and treatment.”. American family physician. 81 (11): 1351—7. PMID 20521755.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  6. ^ а б в г д Chronic Hepatitis C Virus Advances in Treatment, Promise for the Future. Springer Verlag. 2011. стр. 4. ISBN 9781461411918. 
  7. ^ а б в г Nelson, PK (2011-08-13). „Global epidemiology of hepatitis B and hepatitis C in people who inject drugs: results of systematic reviews.”. Lancet. 378 (9791): 571—83. PMID 21802134. doi:10.1016/S0140-6736(11)61097-0.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  8. ^ а б в г Chronic Hepatitis C Virus Advances in Treatment, Promise for the Future. Springer Verlag. 2011. стр. 103—104. ISBN 9781461411918. 
  9. ^ а б в г д ђ Dolin, [edited by] Gerald L. Mandell, John E. Bennett, Raphael (2010). Mandell, Douglas, and Bennett's principles and practice of infectious diseases (7th ed. изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone/Elsevier. стр. Chapter 154. ISBN 978-0443068393. 
  10. ^ Mueller, S (2009-07-28). „Alcoholic liver disease and hepatitis C: a frequently underestimated combination.”. World journal of gastroenterology : WJG. 15 (28): 3462—71. PMID 19630099.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и Alter, MJ (2007-05-07). „Epidemiology of hepatitis C virus infection.”. World journal of gastroenterology : WJG. 13 (17): 2436—41. PMID 17552026. 
  12. ^ а б в г д Ozaras, R (2009 Apr). „Acute hepatitis C: prevention and treatment.”. Expert review of anti-infective therapy. 7 (3): 351—61. PMID 19344247.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ Zignego AL, Ferri C, Pileri SA, Caini P, Bianchi FB (2007). „Extrahepatic manifestations of Hepatitis C Virus infection: a general overview and guidelines for a clinical approach”. Digestive and Liver Disease. 39 (1): 2—17. PMID 16884964. doi:10.1016/j.dld.2006.06.008.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  14. ^ Louie, KS (2011 Jan). „Prevalence of thrombocytopenia among patients with chronic hepatitis C: a systematic review.”. Journal of viral hepatitis. 18 (1): 1—7. PMID 20796208.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ Nakano T, Lau GM, Lau GM, Sugiyama M, Mizokami M (2011). „An updated analysis of hepatitis C virus genotypes and subtypes based on the complete coding region”. Liver Int. PMID 22142261. doi:10.1111/j.1478-3231.2011.02684.x.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  16. ^ Maheshwari, A (2010 Feb). „Management of acute hepatitis C.”. Clinics in liver disease. 14 (1): 169—76; x. PMID 20123448.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ а б в г д Pondé, RA (2011 Feb). „Hidden hazards of HCV transmission.”. Medical microbiology and immunology. 200 (1): 7—11. PMID 20461405.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  18. ^ а б Xia, X (2008 Oct). „Epidemiology of HCV infection among injection drug users in China: systematic review and meta-analysis.”. Public health. 122 (10): 990—1003. PMID 18486955. doi:10.1016/j.puhe.2008.01.014.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ Imperial, JC (2010 Jun). „Chronic hepatitis C in the state prison system: insights into the problems and possible solutions.”. Expert review of gastroenterology & hepatology. 4 (3): 355—64. PMID 20528122.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. ^ Vescio, MF (2008 Apr). „Correlates of hepatitis C virus seropositivity in prison inmates: a meta-analysis.”. Journal of epidemiology and community health. 62 (4): 305—13. PMID 18339822.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ Marx, John (2010). Rosen's emergency medicine: concepts and clinical practice 7th edition. Philadelphia, PA: Mosby/Elsevier. стр. 1154. ISBN 9780323054720. 
  22. ^ „Highest Rates of Hepatitis C Virus Transmission Found in Egypt”. Al Bawaba. 2010-08-09. Приступљено 2010-08-27. 
  23. ^ а б в Tohme RA, Holmberg SD (2010). „Is sexual contact a major mode of hepatitis C virus transmission?”. Hepatology. 52 (4): 1497—505. PMID 20635398. doi:10.1002/hep.23808.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  24. ^ „Hepatitis C Group Education Class”. United States Department of Veteran Affairs. 
  25. ^ а б в г д ђ Jafari, S (2010 Nov). „Tattooing and the risk of transmission of hepatitis C: a systematic review and meta-analysis.” (PDF). International journal of infectious diseases : IJID : official publication of the International Society for Infectious Diseases. 14 (11): e928—40. PMID 20678951.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  26. ^ „Hepatitis C” (PDF). Center for Disease Control and Prevention. Приступљено 2. 1. 2012. 
  27. ^ Lock G, Dirscherl M, Obermeier F; et al. (2006). „Hepatitis C —contamination of toothbrushes: myth or reality?”. J. Viral Hepat. 13 (9): 571—3. PMID 16907842. doi:10.1111/j.1365-2893.2006.00735.x.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  28. ^ а б в „Hepatitis C”. FAQ – CDC Viral Hepatitis. Приступљено 2. 1. 2012. 
  29. ^ а б Lam, NC (2010-11-15). „Caring for pregnant women and newborns with hepatitis B or C.”. American family physician. 82 (10): 1225—9. PMID 21121533.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  30. ^ Mast EE (2004). „Mother-to-infant hepatitis C virus transmission and breastfeeding”. Advances in Experimental Medicine and Biology. 554: 211—6. PMID 15384578. 
  31. ^ Senadhi, V (2011 Jul). „A paradigm shift in the outpatient approach to liver function tests.”. Southern medical journal. 104 (7): 521—5. PMID 21886053.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  32. ^ Halliday, J (2011 May). „Vaccination for hepatitis C virus: closing in on an evasive target.”. Expert review of vaccines. 10 (5): 659—72. PMID 21604986. doi:10.1586/erv.11.55.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  33. ^ Hagan, H (2011-07-01). „A systematic review and meta-analysis of interventions to prevent hepatitis C virus infection in people who inject drugs.”. The Journal of infectious diseases. 204 (1): 74—83. PMID 21628661.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  34. ^ Torresi, J (2011 Jun). „Progress in the development of preventive and therapeutic vaccines for hepatitis C virus.”. Journal of hepatology. 54 (6): 1273—85. PMID 21236312. doi:10.1016/j.jhep.2010.09.040.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  35. ^ Ilyas, JA (2011 Aug). „An overview of emerging therapies for the treatment of chronic hepatitis C.”. Clinics in liver disease. 15 (3): 515—36. PMID 21867934.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. ^ Foote BS, Spooner LM, Belliveau PP (2011). „Boceprevir: a protease inhibitor for the treatment of chronic hepatitis C”. Ann Pharmacother. 45 (9): 1085—93. PMID 21828346. doi:10.1345/aph.1P744.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  37. ^ Smith LS, Nelson M, Naik S, Woten J (2011). „Telaprevir: an NS3/4A protease inhibitor for the treatment of chronic hepatitis C”. Ann Pharmacother. 45 (5): 639—48. PMID 21558488. doi:10.1345/aph.1P430.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  38. ^ Ghany MG, Nelson DR, Strader DB, Thomas DL, Seeff LB (2011). „An update on treatment of genotype 1 chronic hepatitis C virus infection: 2011 practice guideline by the American Association for the Study of Liver Diseases”. Hepatology. 54 (4): 1433—44. PMC 3229841 Слободан приступ. PMID 21898493. doi:10.1002/hep.24641.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  39. ^ Alavian SM, Tabatabaei SV (2010). „Treatment of chronic hepatitis C in polytransfused thalassaemic patients: a meta-analysis”. J. Viral Hepat. 17 (4): 236—44. PMID 19638104. doi:10.1111/j.1365-2893.2009.01170.x.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  40. ^ а б Hepatitis C and CAM: What the Science Says. NCCAM March 2011. (Retrieved 07 March 2011)
  41. ^ Liu, J (2003 Mar). „Medicinal herbs for hepatitis C virus infection: a Cochrane hepatobiliary systematic review of randomized trials.”. The American journal of gastroenterology. 98 (3): 538—44. PMID 12650784.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  42. ^ Rambaldi, A (2007-10-17). „Milk thistle for alcoholic and/or hepatitis B or C virus liver diseases.”. Cochrane database of systematic reviews (Online) (4): CD003620. PMID 17943794.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  43. ^ Fung J, Lai CL, Hung I; et al. (2008). „Chronic hepatitis C virus genotype 6 infection: response to pegylated interferon and ribavirin”. The Journal of Infectious Diseases. 198 (6): 808—12. PMID 18657036. doi:10.1086/591252.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  44. ^ а б в „WHO Hepatitis C factsheet”. 2011. Приступљено 2011-07-13. 
  45. ^ Colacino, ed. by J. M. (2004). Hepatitis prevention and treatment. Basel: Birkhäuser. стр. 32. ISBN 9783764359560.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  46. ^ al.], edited by Gary W. Brunette ... [et. CDC health information for international travel : the Yellow Book 2012. New York: Oxford University. стр. 231. ISBN 9780199769018. 
  47. ^ а б Boyer, JL (2001). Liver cirrhosis and its development: proceedings of the Falk Symposium 115. Springer. стр. 344. ISBN 9780792387602. 
  48. ^ Choo QL, Kuo G, Weiner AJ, Overby LR, Bradley DW, Houghton M (1989). „Isolation of a cDNA clone derived from a blood-borne non-A, non-B viral hepatitis genome”. Science. 244 (4902): 359—62. PMID 2523562. doi:10.1126/science.2523562.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  49. ^ Kuo G, Choo QL, Alter HJ; et al. (1989). „An assay for circulating antibodies to a major etiologic virus of human non-A, non-B hepatitis”. Science. 244 (4902): 362—4. PMID 2496467. doi:10.1126/science.2496467.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  50. ^ Winners Albert Lasker Award for Clinical Medical Research, The Lasker Foundation. Retrieved 20 February 2008.
  51. ^ Houghton, M., Q.-L. Choo, and G. Kuo. NANBV Diagnostics and Vaccines. European Patent No. EP-0-3 18-216-A1. European Patent Office (filed 18 November 1988, published 31 May 1989).
  52. ^ Wilken, Judge. „United States Court of Appeals for the Federal Circuit”. United States Court of Appeals for the Federal Circuit. Приступљено 11. 1. 2012. 
  53. ^ Eurosurveillance editorial, team (2011-07-28). „World Hepatitis Day 2011.”. Euro surveillance : bulletin europeen sur les maladies transmissibles = European communicable disease bulletin. 16 (30). PMID 21813077. 
  54. ^ а б Wong, JB (2006). „Hepatitis C: cost of illness and considerations for the economic evaluation of antiviral therapies.”. PharmacoEconomics. 24 (7): 661—72. PMID 16802842. 
  55. ^ а б El Khoury, A. C. (1. 12. 2011). „Economic burden of hepatitis C-associated diseases in the United States”. Journal of Viral Hepatitis. doi:10.1111/j.1365-2893.2011.01563.x.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  56. ^ „Hepatitis C Prevention, Support and Research ProgramHealth Canada”. Public Health Agency of Canada. 2003. Приступљено 10. 1. 2012.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  57. ^ Zuckerman, edited by Howard Thomas, Stanley Lemon, Arie (2008). Viral Hepatitis. (3rd ed. изд.). Oxford: John Wiley & Sons. стр. 532. ISBN 9781405143882. 
  58. ^ Ahn, J (2011 Aug). „Hepatitis C therapy: other players in the game”. Clinics in liver disease. 15 (3): 641—56. PMID 21867942. doi:10.1016/j.cld.2011.05.008.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  59. ^ Vermehren, J (2011 Feb). „New HCV therapies on the horizon.”. Clinical microbiology and infection : the official publication of the European Society of Clinical Microbiology and Infectious Diseases. 17 (2): 122—34. PMID 21087349.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература

  • ХЕПАТИТИС: Притајени убица. Милена Божић, инфектолог и педијатар, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и Милена Јауковић, хирург у Ургентном центру.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хепатитис_Ц&oldid=8769649”