Маундеров минимум

The Maunder minimum in a 400 year history of sunspot numbers

Мондеров минимум је име периода између 1645. и 1715., када је било веома мало сунчаних пега. Период је добио име по чувеном истраживачу сунчане активности Едварду Мондеру. Током 30 година, колико је трајао Мондеров минимум астрономи су пребројали само 50 сунчаних пега у целом периоду. Тај период се подудара са Малим леденим добом.

Опажања сунчаних пега

Маундеров минимум је био између 1645. и 1715. Бројеви пега током сваких 10 година од 1610. до 1681. су:

Декада	Сунчаних пега
1610	9
1620	6
1630	9
1640	2
1650	3
1660	1
1670	0
1680	1

За време минимума било је ипак довољно пега да би се могао екстраполирати редовни 11-годишњи максимум сунчане активности. Максимуми активности током Мондерова минимума забележени су 1674, 1684,1695, 1705, 1716. Активност пега је била концентрисана на јужној хемисфери Сунца, сем у последњем циклусу кад је примећена и на северној хемисфери Сунца.

Према Шпереровом закону на почетку циклуса пјеге се појављују на нижим ширинама око 30° до 45°, све док не дођу до 15° за време максималне активности. Видљивост тих пега овиси о ротацији Сунца на различитим ширинама.

Сунчана ширина	Период ротације (дани)
0°	24.7
35°	26.7
40°	28.0
75°	33.0

Мало ледено доба

Мондеров минимум се подудара са средином најхладнијег дела малог леденог доба, када су биле јако оштре зиме у Европи и Северној Америци. О узрочној вези сунчаних пега и хладних зима воде се дебате.

Друга опажања

Датотека:Carbon14 with activity labels.png

Сунчана активност измерена помоћу радиоактивног угљеника

Нижа сунчана активност за бреме Мондеровог минимума утецала је и на износ козмичког зрачења, које долази до Земље. Дошло је до промене у производњи радиоактивног угљеника -14. Истраживања заснована на мерењу старости помоћу радиоактивнога угљеника била су непрецизна, док тај ефекат није узет у обзир. Соларна активност утицала је и на производњу берилијума 10, тако да промене тога изотопа показују јачину сунчане активности.

Graph showing proxies of solar activity, including changes in sunspot number and cosmogenic isotope production.

Анализом радиоактивног угљеника у годовима дрвећа и у слојевима леда показује се такође Шпереров минимум (1450-1540) и нешто слабије Далтонов минимум (1790-1820).

Укупно је било 18 минимума сунчаних пега у последњих 8.000 година, а проучавања показаују да се Сунце четвртину времена налази у минимумима. У једном недавном раду базираном на анализи претпоставља се да је Сунце успорено ротирало за време дубоког Мондеровог минимума (1666.-1700).

References

• Willie Wei-Hock Soon (2003). The Maunder minimum and the variable sun-earth connection. World Scientfic. стр. 278. ISBN 981-238-275-5.