БПЛ Пегаз 011
 | |
| Опште | |
|---|---|
| Димензије | |
| Маса | |
| Произвођач | Војнотехнички институт |
| Перформансе | |
| Статус | У фази развоја |
| Први корисник | Србија |
| Број примерака | 3+ |
| Дужина | 5,395 |
| Размах крила | 6,34 |
| Површина крила | 4,24 |
| Празан | 120 |
| Макс. маса при узлетању | 230 kg |
| Макс. спољни терет | 50+ kg |
| Брзина крстарења | 130 - 150 km/h |
| Макс. брзина на Hопт | 210 km/h |
| Долет | 150+ km |
| Плафон лета | 5000+ m |
БПЛ Пегаз 011 је прототип тактичке беспилотне летелице развијен на Војнотехничком институту, премијерно приказан на сајму наоружања Партнер 2011 28. јуна 2011.[1]
Развој[уреди | уреди извор]
Пегаз је развијен као пројекат у Војнотехничком институту у Жаркову. Развој, опит и серијску производњу је усавршио "ББ Композит" из Батајнице. Развијана је од марта 2010. године, а први пут је представљена на сајму наоружања и војне опреме „Партнер 2011“. Први лет је обавила 5. јуна 2015.[2]
Карактеристике извиђачке беспилотне летелице предвиђају да у ваздуху може да остане до 12 сати, и да има оперативни радијус од 100 до 150 километара. Испод трупа летелица има простор за смештај терета у који се складишти дневна и ноћна камера, ласерски обележивач и ласерски даљиномер, а алтернативно може да носи и радар. На крилима може носити по једну противоклопну ракету.
Летелица за полетање и слетање може да користи тврде подлоге, бетонске или травнате, дужине до 400 метара а за случај принудног слетања има и падобран. „Пегаз“ има боксер мотор од 43 коњске снаге, покреће је дрвена двокрака елиса а труп и крила су јој израђени од композитних материјала. Има распон крила од 6,34 метра, дужину од 5,4 метра и максималну брзину од 200 километра на сат. Може да лети до 6.000 метра висине, уз брзину крстарења од 150 километара на сат.
У току 2020.године, заједно са партнерима из Народне Републике Кине започет процес репројектовања беспилотне летелице Пегаз, како би могла да прихвати додатну опрему, авионику, опто-електронске системе и инсталацију наоружања. Тако заједнички модификована и опремљена летелица биће тестирана, укључујући и бојево гађање ласерски вођеним ракетама ради увођења у наоружање Војске Србије. Пегаз би требало да буде сличан кинеском ЦХ-92А које Војска Србије већ поседује, с тим што ће бити мањих димензија и самим тим ће имати мању носивост.
Карактеристике[3][4][уреди | уреди извор]
- Мотор: двоцилиндрични боксер мотор
- Снага: 32 KW (43 KS)
- Пропелер : дрвена, двокрака потисна
- Распон крила: 6,34 m
- Површина крила: 4,24 m
- Дужина: 5,395 m
- Маса празне летелице: 120 kg
- Маса опреме мисије: 30-55 kg
- Максимална полетна маса: 230 kg
- Максимална брзина: 210 km/h
- Брзина крстарења: 130 -150 km/h
- Оперативна висина: 3000 m
- Истрајност лета: 12 h
- Опсег: 100 - 150 km
- Полетање: аутоматско са писте /катапулт
- Слетање: аутоматско на писту /падобраном
- Командни линк: UHF Радио, frequency-hopping Видео линк: Дигитални кодирани Вођење: Командовани лет (аутопилоти) Аутономни лет (програмирана путања)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Srpska bespilotna letelica
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 19. 04. 2020.
- ^ „Беспилотна летелица великог долета “ПЕГАЗ” | SDPR - Yugoimport”. www.yugoimport.com. Архивирано из оригинала 20. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-20.
- ^ „http://www.vti.mod.gov.rs/index.php?view=actuality&type=projects&category=1&id=138”. www.vti.mod.gov.rs. Приступљено 2021-08-20. Спољашња веза у
|title=(помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Пегаз” крстари 150 км на сат, 19.10.2011.