Жарково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жарково
Центар Жаркова
Центар Жаркова
Град Београд
Општина Чукарица
Становништво 58.682
Жарково на мапи Београда
{{{alt}}}
Жарково
Жарково на мапи Београда


Координате: 44° 45′ 25" СГШ, 20° 25′ 12" ИГД

Жарково је насеље Београда. Налази се у општини Чукарица. У Жарково спадају Церак, Церак Виногради, Јулино брдо, Беле Воде, Филмски град, Репиште, Рупчине и добар део Макиша.

Локација и становништво[уреди]

Жарково се налази у југозападном делу Београда. На северу се граничи са Бановим Брдом и Чукаричком падином, на истоку са Кошутњаком и Видиковцем, на западу са Макишом и на југу са Железником.

Основна школа која носи назив Љуба Ненадовић је једна од најстаријих школа у Србији.[1] Остале основне школе које се налазе на територији Жаркова носе имена по Ђорђу Крстићу, Уједињеним нацијама, Мирославу Антићу и Милошу Црњанском.

Део Жаркова, насеље Филмски град је добило по Авала филму, једној од највећих филмских компанија на простору бивше Југославије, које је ту смештено. 2005. је основана нова телевизијска и филмска компанија Кошутњак филм.

У насељу Беле Воде се налази црква Светог вазнесења Господњег, коју су мештани Жаркова изградили 1938. године.[2]

Мит и име[уреди]

Постоји и мит о томе како је Жарково добило име. Наиме, некада давно на подручју данашњег Жаркова живео је змај који је чинио зла по селу. Његов власник је била баба Јула, по којој је име добило Јулино брдо. Једног дана страшној аждаји се супроставио витез Жарко, који је покорио неман и по своме спасиоцу је наводно ово место добило назив Жарково. Место на којем је пала глава змаја добило је име Змајевац, где је пао реп Репиште, а где је отекла крв Беле Воде.

Ипак ово предање нема историјске темеље, а познато је да је тадашње село добило име по Промићуру Жарку, који се помиње у турским пореским дефтерима из 1523. године. Будући да порески чиновници на Порти нису знали име баштине, којом је управљао Промићур Жарко, лакше им је било да запамте просто „Жарково село“. Име се задржало до данас, али је преживело и бајковито предање о Витезу Жарку и змају.[3]

Историја[уреди]

Капија Цркве Светог Вазнесења Господњег

Остаци великог неолитског насеља из периода винчанске културе налазе се на Белим водама. Први пут назив Жарково се појављује у XVI веку, док је пре тога село било познато као Бело врело (Беле воде). Тада је Жарково било посебна општина и спојена је са општином Чукарица 1958. године. До 1970. године Жарково је предграђе Београда. Жарково је напрасно почело да се насељава почетком 90-их година, због ратних дешавања у земљи. Населили су се људи из Хрватске и Босне и Херцеговине. Има и понека породица из Македоније. 1999. године Жарково насељава велики број Срба са Косова, који су напустили своје домове због ратних збивања, највише изражених у том делу тадашње СРЈ. Ипак у Жаркову су се још увек одржали староседеоци који су се населили у Жарково још пре неколико стотина година.

Фудбалски клуб[уреди]

ФК Жарково, чији се терен налази у Макишу такмичи се у Српској лиги. Основан је 1925. године. Био је првак Београда и побеђивао је велике тимове, а познат је по ривалству са ФК Чукаричким.[4]

Слотеру Ниче, Жарково ти кличе![уреди]

Последњих године Жарково је постало познато по легендарном графиту „Слотеру Ниче, Жарково ти кличе!", посвећен Нику Слотеру главном лику из серије Тропска врелина.

Жарково, прича која траје[уреди]

Због занимљиве историје насеља, филмски редитељ и продуцент Зоран Јанковић је 2009. године снимио документарни филм о Жаркову. Највише пажње у филму су привукли успешни спортисти који су потекли из спортских клубова на простору Жаркова.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ „O NAMA“. Osljubanenadovic.edu.rs. 9. 12. 2010. Приступљено 4. 4. 2012.. 
  2. ^ „Blic Online | Istorija duga pet vekova“. Blic.rs Приступљено 4. 4. 2012.. 
  3. ^ http://www.czipm.org/zarkovo01.html
  4. ^ Филм „Жарково, прича која траје"
  5. ^ WEBCentric doo, www.malasrpskaprodavnica.com, prodavnica@oaza.rs. „Žarkovo, priča koja traje (DVD) : Sportski i dokumentarni : Mala Srpska Prodavnica - majice, duksevi, trenerke, DVD, CD iz Srbije“. Mala Srpska Prodavnica Приступљено 4. 4. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]