Корисник:НинаЛина/песак
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Раденко Лазаревић
Раденко Лазаревић (рођен је 28. августа 1924. у селу Стојник, код Аранђеловца). Завршио је Природно-математички факултет у Београду и постао доктор наука 1959. Радио је у Географском институту САНУ, у Савезном извршном већу (водоприврееда), у Институту за шумарство и на Шумарском факултету у Београду, а од 1995-2007 на Природно-математичком факултету у Бањалуци. Објавио е бројне књиге на теме спелеологије, глациологије, картирања ерозије, експерменталних истраживања водне ерозије о клизиштима. Аутор је 170 научних радова из ових облати, а урадио је више десетина спелеолошких пројеката и студија, сада је у пензији[1].
Биографија[уреди | уреди извор]
Детињство, младост и породица[уреди | уреди извор]
Детињство је провео у шумадијском селу Стојник смештеном између планина Космај и Букуља, где је стекао прва знања о природи ,а и географији у сеоској основној школи Вук Караџић. Прве кораке живота научио је од оца Бошка и мајке Ангелине. Највећи утисак на цео његов будући живот оставио је деда Лазар, учесник Првог светског рата. Младост и радни век провео је у Београду. Има једну кћерку Анђелку Лазаревић и једног унука Лазара[1].
Најважнја открића[уреди | уреди извор]
До своје 25-е године о пећинама ништа није знао. Прва пећина у коју је ушао са екипом спелеолога (1949.) била је Петничка пећина код Ваљева, а спелеолошки објекат који је у потпуности истражио (1957.)Потпећка пећина, кодУжица, позната по улазу високом 50m, највећем на простору некадашње Југославије. Истраживање ове пећине, а касније и њено уређење, трајало је пуних 27 година, све до 1984. када је ова пећина отворена за посетиоце. У међувремну је са својом екипом истраживао и отварао друге пећине, радећи већином у Иточној Србији (Рајкова пећина, Боговинска пећина...).
- ^ а б Планета: спелеологија http://www.planeta.rs/46/12Speleologija.htm.
|first1=
захтева|last1=
у Authors list (помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=
(помоћ)