Веб-развој

С Википедије, слободне енциклопедије

Веб-развој или развој интернет софтвера (енгл. web development) представља различите послове који се обављају приликом развоја веб-сајта или веб-апликације за интернет (светска мрежа) или интранет (приватна мрежа). Нивои сложености су различити и могу варирати од развоја најједноставније статичке веб-странице, па све до израде најсложенијих интернет апликација за електронско пословање.

Развој интернет софтвера представља целокупну припрему и израду интернет странице. Под развојем интернет софтвера подразумева се: веб-дизајн, програмирање, програмирање база података, сервер администрација, управљање садржајем, маркетинг. Најчешће се под развојем интернет софтвера сматра само администрација и програмирање, а опште прихваћено је да је веб-девелопмент само поддео веб-дизајна, што није тачно.

Појам веб-развој обухвата процесе као што су веб-дизајн, израда и развој веб-садржаја, програмирање, развој база података, конфигурисање сервера и мреже, управљање садржајем, развој електронског пословања, маркетинг итд. У свакодневном говору, под појмом веб-развоја се најчешће подразумевају само веб-дизајн и администрација садржаја.

У случају веће организације или бизниса, тимови за веб-развој могу бројати стотине људи (веб-девелопера). Малим организацијама су за овакве послове довољне само једна или две особе.

Израда сајтова (енгл. Website Making) се врши помоћу неколико различитих програмских језика: HTML, XHTML, CSS, Flash, PHP, Java Script, JQuery итд. Основа сваког веб-сајта је ХТМЛ и сви претраживачи виде искључиво податке написане у том програмском језику. Сви остали програмски језици се користе у комбинацији са ХТМЛ-ом, за модернизовање и креирање напредних функција сајта.

Развој израде сајтова[уреди | уреди извор]

Први сајтови су израђени само помоћу програмског језика HTML. Временом су почели да се развијају алати који ће помагати програмерима да што лакше испишу код и направе сајт. Први такав алат је развио Adobe и звао се Dreamweaver. Овај и слични софтвери су се користили све до увођења W3C стандарда, који је померио границе. CSS полако али сигурно постаје неизоставан део сваког модернијег веб-сајта и тако је остало до данашњих дана.

Ново доба у изради веб-сајтова је наступило 2003. када се појавио WordPress CMS који се до данас веома развио и наставља да се развија. WordPress је заснован на PHP програмском језику и направљен је тако, да се прилагођава корисницима, а не програмерима. Сви најмодернији сајтови се заснивају на изради помоћу неког CMS-а. Најпознатији CMS-ови су WordPress, Joomla, Drupal, Magma.

Посебно интересантни начини израде сајтова су Драг & Дроп системи за израду сајтова. Ови системи су максимално прилагођени корисницима. Идеја је да корисници сами могу да направе за себе веб-сајт без познавања било ког програмског језика. Најпознатији драгендроп системи су Weebly и Wix. Оба система се могу користити потпуно бесплатно. I Wix и Weebly имају своје предности и своје мане. Wix нуди веома велику слободу и може се помоћу њега направити заиста веома леп сајт. Једини проблем је што Гугл „не воли” код који Wix креира. Тако да је сајт креиран помоћу овог система, без помоћи програмера, ипак аматерски. Weebly је много бољи што се тиче креирања кода, али је доста лимитиран што се тиче опција. Ипак уз помоћ искусног програмера у овом систему је могуће креирати одличне сајтове.

Области[уреди | уреди извор]

Веб-развој се може поделити на више различитих области:

Програмирање на страни клијента[уреди | уреди извор]

Програмирање на страни сервера[уреди | уреди извор]

Базе података[уреди | уреди извор]

Практични веб-развој[уреди | уреди извор]

У пракси, многи веб-девелопери поседују интердисциплинарне вештине, укључујући:

Наведена листа представља једноставну поделу која се по потреби може проширити другим вештинама. Важно је запамтити да се веб-развој у глобалу дели на програмирање на страни клијента, програмирање на страни сервера, решавање распореда садржаја на екрану и дизајн.

Безбедност[уреди | уреди извор]

Приликом веб-развоја, морају се узети у обзир многи безбедносни фактори, попут провере података унетих преко веб-обрасца, филтрирања садржаја, или енкрипције. Нападе путем SQL ињекција обично изводе особе са злим намерама и оскудним познавањем процеса веб-развоја.

Види још[уреди | уреди извор]