Бацање хране
Бацање хране односи се на све већу количину уништене хране која се може избећи, а последица је индустријске или масовне производње хране. Узроци уништења хране су бројни, а појављује се у фазама производње, прераде и трговине, иако би их било могуће избећи.
Статистика[уреди | уреди извор]
Шведски институт за храну и биотехнологију установио је да се на свету око 1,3 милијарде тона хране годишње баца, што је око трећину укупне годишње светске производње.[1]
Истовремено преко 20.000 деце млађе од пет година умире свакога дана од глади.
Према извештају ФАО (Фоод анд Агрицултуре Организатион) око 90 милиона тона хране губи се годишње у Европи.
Сваки грађанин Србије за годину дана баци 83 килограма хране, што је 726.196 тона годишње, показује најновији извештај Програма Уједињених нација за заститу зивотне средине - УНЕП. У извештају УНЕП процењује се да отпад од хране из домаћинстава, малопродајних објеката и прехрамбене индустрије износи укупно 931 милион тона сваке године.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Смањење бацања хране да се нахрани Свет: милијарда тона сваке године (оригинал на енглеском језику)”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2021. г. Приступљено 23. 10. 2021.
- ^ „Сајт УНЕП”.