Echinochloa crus-galli
| Ецхиноцхлоа црус-галли | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | Е. црус-галли
|
| Биномно име | |
| Ецхиноцхлоа црус-галли | |
| Синоними[1] | |
| |
Ецхиноцхлоа црус-галли (велики мухар) је једногодишња биљка која припада породици Poaceae.
Опис[уреди | уреди извор]
Коренов систем је жиличасте грађе. Стабло снажно, чланковито,са чуперцима длака на чворовима. Висине 30-100цм. Листови су тамно зелени, линеарни са меким длачицама. Широки 5-18мм, рапави и по ободу таласасти. Имају бели централни нерв и јасно видљиве ободне нерве. Рукавац је гладак. Лигула замењена венцем длака. Цваст је класолика метлица, састоји се од 5-15 класова. Усправна је и дуга до 20цм. Класићи дуги око 3мм светло зелене или љубичасте боје и отпадају као целина.[2] Плод је крупа.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Име рода Ецхиноцхлоа потиче од грчке речи ецхинос(што значи јеж) и цхлое(што значи трава), због изгледа класова. Име врсте црус-галли на српском значи петлова нога.
Биологија[уреди | уреди извор]
Цвета у периоду од јула до октобра. Семе не клија у години образовања него тек наредне године, крајем маја па надаље. У години просечно створи до 1000 семенки које могу очувати клијавост неколико година и које се лако шире.[3]
Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]
Расте на влажним њивама, у усевима кукуруза, у вртовима, виноградима, поред путева, позната као чест коров, нарочито на песковитим земљиштима. Опште распрострањење: Топлије и умерене зоне обеју хемисфера (нарочито у северној). Веома распрострањен коров пиринчаних поља. Аутохтона је на подручју Азије и Африке док је на другим подручјима инвазивна врста. [2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Тхе Плант Лист”.
- ^ а б Јосифовиц, Младен (1976). Флора СР Србије. Београд: САНУ.
- ^ Глигић, Војин (1953). Етимолошки ботанички речник. Сарајево: Веселин Маслеша.