Енонска Венера Анзотика
| Енонска Венера Анзотика | |
|---|---|
.jpg) Енонска Венера Анзотика | |
| Место | Нин  |
| Саграђен | 1. век |
| Тип структуре | скулптура |
 Енона | |
Енонска Венера Анзотика (лат. Венус Анзотица) је статуа из античког периода откривена 1938. године у Нину, код улаза у нинску луку. Статуа која представља епихорски култ богиње Венере Анзотике, је либурнско ликовно остварење и познати камени кип са подручја Далмације, који се данас чува у Археолошком музеју у Сплиту.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Етимологија имена „Анзотика” засада још увек није позната. Претпоставка је да је значење овог имена било у уској вези с њеним атрибутима у култу, о чијем постојању сведоче и два натписа. У једном од натписа божанство се јавља само с домаћим именом, док други натпис доноси римску интерпретацију Анзотике као Венере.[1] Према M. Суићу веза између либурнске Анзотике и римске Венере почива на принципу родности и плодности.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Далмација је за Римљане представљала важно војно, трговачко и културно средиште. Као веза територија Италије и Паноније била је од посебне важности за безбедност целе државе. Убрзо по запосједању Илирика, у 1. веку уследио је тзв. Римски мир (Паx Романа) или раздобљу римске државе, или Римског Царства које је карактерисао изостанк већих оружаних сукоба на територији Царства. Пацификацијом римске државе створени су услови за романизацију, урбанизацију и муниципализацију освојених подручја. Процес романизације је заправо акултурација аутохтоног становништва римском начину живота и у већини случајева није био насилни процес.[3]
Римљани нису увек покорене народе прогонили и истребљивали, већ су им врло често знали оставити широко подручје слободе па су тако могли сачувати свој народни идентитет, веру и традицију.[4]
- Венера Анзотика као аутохтоно божанство у Далмацији
На подручју римске провинције Далмације епиграфски је потврђено неколико божанстава током римског раздобља. Домаће становништво је по узору на Римљане својим божанствима подизало споменике на којима се први пут појављују њихова имена. Ти споменици сведоче о идентификовању народних божанстава с појединим божанствима из римског пантеона, као и о прилагођавању староседелаца новим друштвено-политичким условима.
Споменици такођер потврђују како се уклесана појединачна имена појављују само у одређеним подручјима, а не на целој територији провинције, па се може говорити о локалним, аутохтоним божанствима.[5]
Тако се на подручју Либурније сусреће нпр. Богиња Анзотица, која одговара римској Венери, док су у Истри потврђена божанства Еиа, Мелесоцус, Ириа и др.
Претпоставља се да је баш у том период настала Енонска венера Анзотика која је датована на почетак друге половине 1. века, односно у описани период насељавања Римљана, када је од стране локалног становништва у недовршеном облику донета у Либумску Енону, где је и коначно обликована.
На ово упућују чињенице да је на урбани развој Еноне утицао суживот дошљака (Римљана) са староседиоцима (Либурнима) што је видљиво не само у учешћу староседалаца у муниципалној управи, већ и обожавању либурнских светиња поред официјелног римског верског култа. Будући да су у Царству владале велике религиозне слободе, већина његових поданика наставила је поштовати своја локална божанства.[6]
На то указују и чињеница да је поред Енонске венера Анзотикне на подручју старе Еноне откривено највише писаних камених споменика и камене пластике, и да су се упоредно уз римски официјелни верски култ поштовала и домаћа либумска божанства (Анзотица, Иицус, Латра), па су Римљани прихватили Венеру као свог зачетника.[7]
Опис[уреди | уреди извор]
Енонска Венера Анзотика исклесана је длетом и сврдлањем набора хаљине у карарском камену.
Скулптура је увезена из карарских каменолома, након што је вероватно тамо абоцирана. Довршена је у Нину или Задру, јер је накнадно била уметнута у округлу базу, а потом обрађена неравномерно са свих страна. Неравномерност обраде види се на левом стопалу које је недовршено за разлику од потпуно довршеног десног стопала.
Висока је 100,5 цм, највећа ширина на бази статуе је 40 цм, а висина базе је 13,5 цм.
Знак I на бази Венера Анзотика с малим Пријапом (сином из везе с Дионисом) вуче порекло из хеленистичке уметности. Кип одражава карактер женског божанства опште стваратељице и мајке - либурнске Анзотике.
Богиња која стоји усправно у стилу класичне стидљиве Венере (Венус пудица) са огољеним је горњим делом тела и покривеним доњим стидним делом, око бедара и ногу.
Целом тежином статуа почива на левој нози док је десна благо савијена. На статуи недостају обе руке, за које се претпоставља да су биле савијене и у шакама држале огледало.
Уз леви бок статуе стоји брадати Пријап који својом висином не прелази струк Венере.
.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Медини, Аутохтони култови у развоју античких религија у римској провинцији Далмацији, стр. 11
- ^ Мате Суић, Антички Нин (Аенона) и његови споменици, стр. 73-75
- ^ Матијашић, Повијест хрватских земаља у антици до цара Диоклецијана, стр. 164
- ^ Матијашић, Повијест хрватских земаља у антици до цара Диоклецијана, стр.184, 185
- ^ Мимица, Далмација од антике до 1918. године, стр. 124
- ^ Ненад Цамби, Енонска Венера анзотика, Диадора, 9,273-283
- ^ Мате Суич, Антички Нин (Аенона) и његови споменици, РИЈАЗУЗд, 16-17, 61-104.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Енонска Венера Анзотика на Викимедијиној остави