Гроњаста звездица

Гроњаста звездица
Статус угрожености
	; Сигуран (НатуреСерве)
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Кладус:	Астеридс
Ред:	Астералес
Породица:	Астерацеае
Род:	Сyмпхyотрицхум
Врста:	С. ланцеолатум
Биномно име
	Сyмпхyотрицхум ланцеолатум; (Wиллд.) Г.L.Несом
Синоними
	Астер ланцеолатус Wиллд.;

Гроњаста звездица^[1] (лат. Symphyotrichum lanceolatum) је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (Asteraceae).

Пореклом је из Северне Америке а у Европу је унешена као украсна биљка крајем XVIII. века, да би се током XIX. века потпуно раширила. У Србији, као и у целој Европи се води као инвазивна страна врста.^[2]

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Поседује усправну стабљику која обично нарасте 1,5 м а понекад достиже и висину од 2 м, дуж које се често налазе вертикалне линије белих длачица. Има корпулентан ризом који може да образује колоније. Листови су прости, цели и наизменично распоређени. Доњи листови понекад могу бити назубљени. Издужени су и узани, ланцетастог облика, дужине око 12 цм, а ширине око 2 цм. Цваст је пречника око 1-2 цм. Једна главичаста цваст се састоји од око 20-40 језичастих цветова, који окружују густо збијене, бројне цевасте цветове. Круница цевастих цветова је дужине од 3-5 мм. Издужена је и првобитно је жуте боје, али касније постаје наранџаста до црвена. Језичасти цветови су једнополни и поседују тучке, док су цевасти цветови двополни.^[3]

Станиште[уреди | уреди извор]

Пореклом је из Северне Америке (Канада, САД). Преферира осунчана места и влажне услове. Омиљене локације су јој места где се привремено формирају баре, које се након тога исуше. На отвореним областима се шири веома брзо и агресивно помоћу ризома.^[4]

Употреба[уреди | уреди извор]

Амерички староседеоци из народа Зуни су користили ову биљку да зауставе крварење из носа, док су је Ирокези користили у лечењу грознице.^[3]

Статус у Србији[уреди | уреди извор]

Иако је у почетку важила за декоративну врсту за садњу по баштама, ова биљка се појавила и у природи, те има статус инвазивне стране (алохтоне) врсте. Јавља се спонтано у мањим групама уз речне обале и сметлишта. Према истраживањима која су вођена за сада се није раширила у Србији, јавља се спорадично.^[2]