Статус угрожености

Из Википедије, слободне енциклопедије

Статус угрожености одређене врсте се користи као показивач могућности да та врста постане изумрла у скорој или даљој будућности. При процјењивању статуса угрожености одређене врсте (или нижег таксона) разматрају се многи чиниоци: поред простог пребројавања преосталих јединки, разматра се и тренд смањења или повећања величине популација те врсте, препознате пријетње, успјешност при размножавању, природна средина и друго.

Глобални системи[уреди]

Црвена листа Међународне уније за заштиту природе (IUCN) је најпознатији свјетски списак угрожених врста и нижих таксона. IUCN је поставио критеријуме за процену угрожености, а сви процењени таксони сврставају се у једну од следећих категорија:

Постоје и двије додатне IUCN категорије:

  • DD — таксон са недовољно података о угрожености (енгл. Data deficient)
  • NE — таксон није евалуисан, или није евалуисан по IUCN критеријумима (енгл. Not evaluated)

Конвенција о међународној трговини угрожених врста дивље фауне и флоре (енгл. CITES, „Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora“) за циљ има утврђивање да међународна трговина дивљим животињама и биљкама не угрожава њихов опстанак.

Савезни системи[уреди]

У Европској унији, Правилник трговине дивљим врстама Европске уније[1] је законски пропис са циљем да оствари стандарде CITES-а унутар Европске уније скупа са неким додатним мјерама[2]. База података врста под контролом Правилника трговине дивљим врстама Европске уније је доступна за јавност[3]. Додатно, постоји и Препорука Европске уније за животну средину[4] (енгл. EU Habitats Directive) и Препорука Европске уније за птице[5] (енгл. EU Birds Directive).

Организација „NatureServe conservation status“ се усредсређује на Латинску Америку, САД, Канаду и Карибе. Ова организацију су развили, у посљедњих тридесетак година двадесетог вијека, научници из организација „NatureServe“ и „The Nature Conservancy“, и мреже програма природног насљеђа и податковних центара за очување природе. Током времена ова организација се све више уједињује са Црвеном листом угрожених врста. По овој организацији, између осталих постоје и сљедеће категорије[6]:

  • Претпостављено изумрле (енгл. Presumed Extinct, GX)
  • Вјероватно изумрле (енгл. Possibly Extinct, GH)
  • Критично угрожене (енгл. Critically Imperiled, G1)
  • Угрожене (енгл. Imperiled, G2)
  • Рањиве (енгл. Vulnerable, G3)
  • Наочиглед сигурне (енгл. Apparently Secure, G4) и
  • Сигурне (енгл. Secure, G5)

Овај систем садржи и двосмислене и непотпуно одређене категорије попут „Непрецизно одређен број јединки“ (енгл. Inexact numeric ranks, нпр. G2?) и „међукатегорије“ (нпр. G2G3) када не може прецизно да се одреди одговарајућа категорија. У овом систему такође постоји одредница „само у заробљеништву или људском узгоју“, која има слично значење као IUCN категорија „изумрле у дивљини“ (енгл. Extinct in the Wild, EW).

У Руској Федерацији у сврхе одређивања угрожености врста постоји Црвена књига Руске Федерације.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]