Хипералгезија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хипералгезија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностнеурологија
МКБ-9-CM782.0
ДисеасесДБ30788
МеСХД006930

Хипералгезија је повећана сензитивност на бол, која може да буде узроковања ноцицепторима или периферним нервима. Привремено повећана сензитивност на бол се јавља као део болесничког стања, респонса на инфекције развијеног током еволуције.[1]

Типови[уреди | уреди извор]

Хипералгезија се може доживети као фокална, дискретна област, или као форма која је дифузна, раширена по целом телу. Познато је да је могуће доживети научену хипералгезију дифузне форме. Фокална форма је типично везана за повреде, и дели се у два подтипа:

  • Примарна хипералгезија описује сензитивност бола која се јавља директно у оштећеним ткивима.
  • Секундарна хипералгезија описује сензитивност бола која се јавља у околним ткивима.

Опиоидом индукована хипералгесија се може развити као последица дуготрајне употребе опиоида у третману хроничног бола.[2] Разна испитивања на људима и животињама су показала да се примарна или секундарна хипералгезија могу развити у респонсу на хронично и акутно излагање опиоидима. Ова нуспојава може да буде довољно озбиљна да постане неопходно да се прекидане са опиоидним третманом.

Референце[уреди | уреди извор]