Империјална дијета
Империјална дијета била је саветодавно тело Светог Римског царства. То није било законодавно тело у савременом смислу; њени чланови су га замишљали више као централни форум на којем је важније преговарати него одлучивати.[1]
Чланови су јој били Царски поседи, подељени у три групе. Дијета као стална, уређена институција еволуирала је из Хофтага (судијских скупштина) средњег века. Од 1663. до краја царства 1806. била је у сталном заседању у Регенсбургу.
Сви царски поседи уживали су царску непосредност и стога над њима није било друге власти осим самог цара Светог римског царства. Док су сва имања имала право на место и глас, само су најзначајнији принчеви Колегијума принчева имали индивидуални глас, док су мањи поседи, као што су царске грофовије и царске опатије, имали само право на колективни глас унутар њихове посебне столице, као и слободни империјални градови који припадају групи (колеџу) градова.
Право гласа је у основи почивало на територијалном праву, што је резултирало тиме да када је одређени принц стекао нове територије путем наслеђивања или на неки други начин, он је такође стекао њихова гласачка права у дијети. Углавном, чланови нису присуствовали сталној дијети у Регенсбургу, већ су уместо тога слали своје представнике. Касна царска дијета је заправо била стални састанак амбасадора поседа.[2]