Пређи на садржај

Кафана "Велика касина" у Нишу

С Википедије, слободне енциклопедије

Кафана "Велика касина" у Нишу, сада галерија "Србија", смештена је на Тргу Краља Милана у броју 13. Као део целине представља споменик културе.

Галерија "Србија"

Историјат[уреди | уреди извор]

Зграда је подигнута у последњој деценији 19. века, као кафана. Током времена зграда је мењала власнике и назив локала али не и намену. првобитно је била власништво нишког трговца и кафеџије Мите I. Гарића. Кафана се најпре по власнику називала Гарићева кафана. Мита Гарић, један од најпознатијих Нишлија, је поред кафане имао и велики подрум вина и ракије. Пред почетак Првог светског рата, Гарић је кафану продао Настору Неранџићу, који је дао име "Касина" и одлучио је да госте, осим јелом и пићем, забавља и приказивањем филмова. Цена карте је била урачуната у цену Када је "Касину" преузео Стојан Величковић, учинио је да се биоскопске улазнице посебно наплаћују, што су његове колеге, нишке кафеџије, протумачиле као невиђени скандал. Заједничким залагањем они су успели да градске власти Величковићу брзо забране приказивање филмова. Непосредно пред избијање Другог светског рата, кафана је поново променила назив и власника и постала "Велика Касина", када ју је купио Алекса Марковић.

Архитектура објекта[уреди | уреди извор]

Зграда представља право ремек дело градјевинарства. Кровна конструкција ширине нешто више од 15м и дужине 30м и данас одолева зубу времена без икаквих потпора.

Кафанске манифестације[уреди | уреди извор]

Кафака "Велика касина" бипа је позната по забавним и куптурним манифестацијама, које су овде организоване између два рата. Друштво "Абрашевић" давало је своје позоришне представе, Грађанска касина организовала предавања и концерте, а познати нишки "Бата Лакин квартет" често је овде наступао. После Другог светског рата у овом објекту је, 1959. годнне, отворена прва самопослуга у Нишу - "Србија "- која је данас преуређена у Изложбену галерију "Србија".[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Б. Андрејевић, Споменици Ниша, Ниш, 2001. пп. 172.