Кларион (програмски језик)

С Википедије, слободне енциклопедије

Кларион (енгл. Clarion) је програмски језик четврте генерације са интегрисаним развојним окружењем, који је намењен за програмирање апликација за обраду података. Овај програмски језик је компатибилан са ИСАМ, СQЛ и АДО методама приступа подацима, такође може да чита и уписује податке у различите десктоп формате датотека, као што су АСЦИИ, ЦСВ, ДОС (Бинарy), ФоxПро, Цлиппер, дБасе, као и у неке релационе базе података укључујући ОДБЦ, МС СQЛ СЕРВЕР и Орацле, при чему користи уграђене драјвере за приступ овим форматима датотека односно база података. Кларион може да се користи и за креирање излазних података у ХТМЛ, XМЛ, ПДФ, текстуалном и многим другим форматима.

Кларионово развојно окружење[уреди | уреди извор]

Кларионово развојно окружење (Цларион Девелопмент Енвиронмент - ИДЕ) је најважнија компонента програмског језика Кларион. ИДЕ генерише програмски код преко система шаблона (Цларион Темплатес) који омогућава прогамерима да опишу програм на вишем нивоу апстракције. Са тог вишег нивоа апстракције генератор кода производи програмски код, који се касније компајлира и линкује као и сваки други код. Кларионов генератор кода спада у 4ГЛ алате. Слој за генерисање кода није обавезан. Могуће је у потпуности креирати програм писањем програмског кода (такозвано програмирање у трећој генерацији програмских језика - 3ГЛ), при чему се заобилази коришћење свих функционалности генератора кода.[1]

Када се шаблони (темплејти - темплатес) користе за генерисање програмског кода, програмерима је омогућено да убаце властити код у генерисани код, да би изменили, или проширили функционалности које нуде шаблони. Овај процес убацивања новог кода омогућен је уз истовремени увид у генерисани код. Код који је убацио програмер остаје непромењен при поновном покретању генерисања кода по шаблону.[2][3] Шаблони на основу којих се генерише програмски код су писани у изворном коду, тако да програмери могу креирати своје властите шаблоне. Постоји велика колекција шаблона створена од стране многих програмера, који се нуде као комерцијални или бесплатни додаци. Новије верзије софтвера омогућавају и креирање интернет апликација, без познавања Јаве.[4]

Рад са подацима[уреди | уреди извор]

Кларион је дизајниран за рад са подацима и може се користити за приступ великом броју разноврсних база података. Основа за рад са подацима је речник података (Дата Дицтионарy) у којем се формално декларишу табеле са подацима и, опционо, релације међу њима. Он је од суштинског значаја, јер га користе шаблони при генерисању програма. Свака промена на нивоу речника података изазива аутоматске промене у самом програму. Речник података омогућава декларацију табела са подацима која је независна од извора података. Промена базе података којој приступа програм је релативно једноставна и подразумева само промену драјвера за приступ подацима коришћењем стандардног ДЛЛ интерфејса, при чему се не мора водити рачуна о особинама изабране врсте базе података. Сам програмски код је на овај начин независтан од одабране врсте складиштења података, тако да промена бекенд окружења или не изазива никакве или захтева минималне промене самог програма.[5] Кларион је развио и два властита ИСАМ система датотека: Топспеед (ТПС) и Цларион (ДАТ).

Кларион подржава следеће формате података:

  • АСЦИИ
  • Басиц
  • БТриеве
  • Цларион (.ДАТ)
  • ТопСпеед (.ТПС)
  • Цлиппер
  • ДБасеИИИ
  • ДБасеИВ
  • ДОС
  • ФоxПро/ФоxБасе
  • МС-СQЛ (Т-СQЛ)
  • ОДБЦ
  • Первасиве СQЛ
  • СQЛЛите
  • МyСQЛ
  • Орацле
  • АДО

Такође, ОДБЦ драјвер омогућава приступ сваком ОДБЦ извору података.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цларион Лангуаге Программинг. Софтвелоцитy. 1986. 
  2. ^ „Архивирана копија”. ИнформатионWеек Цларион Цутс Доwн Он Цодинг. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 10. 12. 2016. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Топспеед Схипс Цларион Интернет Едитион. Архивирано из оригинала 29. 03. 2010. г. Приступљено 10. 12. 2016. 
  4. ^ „Архивирана копија”. Интернет верзија Клариона. Архивирано из оригинала 19. 07. 2009. г. Приступљено 10. 12. 2016. 
  5. ^ Датабасе Дриверс. Софтвелоцитy. 1986. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]