Короналне петље

Короналне петље су врста Сунчеве активности на корони у облику петљастих структура. Линије петљи су одређене линијама магнетног поља Сунца.

Короналне петље чине основну структуру ниже короне и транзиционог региона. Положај им је одређен на местима испод којих су груписане Сунчеве пеге.

Подела[уреди | уреди извор]

Короналне петље постоје на више скала величине. Скица приказује доњу корону и прелазну област, где се могу приметити различите величине короналних петљи.

Короналне петље се деле у зависности од величине, температуре и дужине трајања.

Подела у зависности од температуре[уреди | уреди извор]

Короналне петље су гушће и топлије површине Сунчеве короне. Могу имати различите температуре дуж саме своје дужине, а температура у њима може достићи и 4 милиона Келвина.^[1] Делови петљи различитих загрејаности зраче на различитим таласним дужинама.

Короналне петље се у зависности од температуре деле на:

хладне короналне петље, чија температура износи до милион келвина
топле короналне петље, чија температура има око милион келвина
вруће короналне петље, са температурама изнад милион келвина

Подела у зависности од трајања[уреди | уреди извор]

Коронални петље могу трајати секундама, минутама, сатима или данима. Код петљи најкраћег трајања појављује се пламен. Обично су короналне петље дужеживеће структуре и тада се називају стабилним или мирним короналним петљама. У стабилним петљама постоји равнотежа између извора енергије из петљи и одвођења енергије из њих.

Магнетни флукс[уреди | уреди извор]

Петљаста структура је директна последица закривљених линија магнетног поља кроз Сунце које се увија због различитих брзина ротације слојева Сунца. Короналне петље су отворене линије магнетног поља. Могу се тумачити као магнетни флукс који је причвршћен за оба краја и дужим делом пролази кроз Сунце, док му је краћи део истурен у Сунчеву атмосферу.

Короналне петље су уско повезане са Сунчевим пегама. Како магнетни флукс пролази дуж петље, диже кроз њу врелу плазму у фотосферу остављајући хладнију плазму доле. Контраст између фотосфере и Сунчеве унутрашњости даје изглед тамних тачака са нижом температуром плазме у њима и те тачке представљају Сунчеве пеге.

Пронађена је правилност да су мирни региони Сунца подручја са затвореним линијама магнетног поља, док се на активним подручјима налазе и отворене и затворене линије магнетног поља.

Активни и мирни региони[уреди | уреди извор]

Енергетски допринос од короналних петљи у стању мировања

Петље се налазе и у активним и у мирним регионима на Сунчевој површини. Активна подручја Сунца простиру се на мањим површинама, али се у њима дешава већи део Сунчеве активности и производи око 82% укупне енергије. Активна подручја са короналним петљама често су извори Сунчевих бакљи и короналних експлозија.

Короналне рупе имају отворене линије магнетног поља, које избијају углавном на половима и познате су као извор брзог Сунчевог ветра. Мирно Сунце је мање активно, за разлику од активног подручја. Међутим, и у мирном региону постоје динамички експлозивни догађаји, као што су светле тачке, нанобакље и млазеви.

Короналне петље је лако посматрати, јер су видљиве и карактеристичног облика. Њихово проучавање је значајно, јер се помоћу њих може видети како се енергија преноси кроз Сунчеву транзициону зону, све до короне.