Кристијан Микелсен

С Википедије, слободне енциклопедије

Кристијан Микелсен
Цхристиан Мицхелсен
Кристијан Микелсен
Пуно имеПетер Кристијан Херслеб Кјершоу Микелсен
Име по рођењуПетер Цхристиан Херслеб Кјерсцхоw Мицхелсен
Друга именаЦхристиан Мицхелсен
Датум рођења15 март 1857(1857-03-15)
Место рођењаБерген, Хордаланд
 Норвешка
Датум смрти29. јун 1925.(1925-06-29) (68 год.)
Место смртиФана, Хордаланд
 Норвешка
ПребивалиштеНорвешка
Држављанствонорвешко
Занимањеполитичар, премијер Норвешке
СупружникЈохан Бенедикт Валендахл
Деца2

Петер Кристијан Херслеб Кјершоу Микелсен (15. март 1857 – 29. јун 1925), познатији као Кристијан Микелсен, био је норвешки бродски магнат и државник. Он је био први премијер независне Норвешке од 1905. до 1907. Микелсен је најпознатији по својој централној улози у распуштању уније између Норвешке и Шведске 1905, и био је један од најутицајнијих политичара свог времена у Норвешкој.[1]

Залеђина[уреди | уреди извор]

Менумент Кристијану Микелсену. Берген, Норвешкиа

Рођен у Бергену, он је добио име по свом деди, бискупу Педеру Кристијану Херслеб Кјершоу. Он је био најстарији од петоро браће и сестара рођених у трговачкој породици. Микелсен је похађао школу Катедрале Берген. Кристијан је студирао право на Краљевском универзитету Фредерик и постао адвокат. Касније је основао бродарску компанију, Кр. Микелсен & Ко., која је постала једна од највећих у Норвешкој.[2][3]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Микелсен је постао члан Норвешког парламента[4][5] (Стортинга) 1891. године, представљајући Либералну странку Норвешке.[6] Он се у великој мери држао изнад ситних страначких сукоба, и један од његових главних циљева био је стварање коалиције странака која би досезала од Конзервативне странке до Либералне партије, коју је назвао Коалицијска странка. У другом кабинету Хагерупа био је министар финансија и био је један од најјачих заговорника чвршће политике према унији између Шведске и Норвешке. У марту 1905. Микелсен је сменио Франциса Хагерупа на месту премијера и одмах постао вођа покрета за распуштање уније (Unionsoppløsningen i 1905).[7]

Формални основ за распуштање било је одбијање краља Оскара II да прихвати норвешке конзуларне законе (Konsulatsaken). Шведска влада је током неколико година инсистирала на томе да закони који регулишу спољне послове морају бити део споразума о унији, а као такве конзуларне законе не може да донесе норвешки Стортинг без сагласности Шведског парламента (Риксдаг). Швеђани су били вољни да прихвате норвешки захтев за одвојеним конзуларним пословима, али они су тражили да Норвешка прихвати преседан на основу којег је та унија деловала 90 година, наиме да министар спољних послова буде шведски. Норвежани су сматрали да би тиме признали да Шведска има водећу улогу у Унији. Иако је та надмоћ постојала у стварности, Норвежани нису били вољни да формално и правно прихвате неравноправан однос.[8]

Краљ Оскар је 27. маја 1905. одбио да потпише предлог закона, а као одговор на то су норвешки министри кабинета поднели колективну оставку. Краљ није предузимао даље акције, вероватно свестан да је распад Уније неминован, и шведски политичари нису учинили ништа, вероватно верујући да је то још једно норвешко политичко повлачење. Дана 7. јуна, норвешки Стортинг изјавио је да, пошто краљ није могао да формира нову владу у Норвешкој након Микелсенове оставке, он је изгубио способност да влада и тиме је престао да буде краљ Норвешке. Овај стратешки потез је распуштању донекле дао правну основу, а превасходно је био дело Кристијана Микелсена. Он је знао да ће Норвежани, након вишемесечних адекватно формулисаних информација у једногласној штампи, бити уједињени на начин који је у демократији изузетно редак. На референдуму који је доказао норвешку вољу за распуштањем уније, задржавање уније добило је свега 184 гласова широм земље, што је представљало само један глас од сваких 2000. гласова.[9]

Микелсен поздравља краља Хакона и принца Олава на њиховом доласку у Норвешку први пут 1905. године

Микелсен, иако се залагао за демократску републику у Норвешкој, прихватио је да ће демократска монархија имати највеће шансе да буде прихваћена у иностранству и међу већином Норвежана. Принц Карл од Данске постао је норвешки краљ Хакон VII од Норвешке, након што је нови референдум дао заговорницима монархије око 79% гласова.[10]

Године 1906, Микелсен је победио на изборима на листи „изнад странака”, што је брзо отуђило водеће либерале од њега. Године 1907, поднео је оставку, уморан од ситних препирки међу политичким вођама и прихвативши да су његови политички ставови поражени. Јерген Левланд је наставио Михелсенов рад, али му је недостајала воља да примора коалицију да буде уједињена, те се 1908. коалиција распала. У социјалној политици, у време Микелсена као премијера усвојен је Закон о доприносима централне и локалне самоуправе у фондове за незапослене из 1906. године, којим је уведено добровољно осигурање.[11][12]

Године 1925, он је, заједно са поларним истраживачем Фритјофом Нансеном и индустријалцем Јоакимом Лемкулом, основао Отаџбинску лигу.[13]

Гамлехауген, Микелсеново имање изван Бергена

Лични живот[уреди | уреди извор]

Године 1881, он се оженио са Јоханом Бенедикт Валендал (1861–1910). Године 1905, одликован је Великим крстом Краљевског норвешког ордена Светог Олава,[14] а 1907. је добио и огрлицу.[15]

Гамлехауген[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Гамлехауген

Године 1899, Микелсен је започео изградњу виле Гамлехауген,[16][17][18][19] која је завршена 1900. Имање данас функционише као резиденција норвешке краљевске породице и отворено је за јавност.

Институт Кристијана Микелсена у Бергену.

Цхр. Мицхелсен Институте[уреди | уреди извор]

Мицхелсен беqуеатхед мост оф хис естате то а фунд wхицх маде поссибле тхе естаблисхмент анд оператион оф Цхр. Мицхелсен Институте фор Сциенце анд Интеллецтуал фреедом. Ин рецент тимес, тхе Цхр. Мицхелсен Институте (CMI) wас естаблисхед ас ан индепендент центре фор ресеарцх он интернатионал девелопмент анд полицy. Фоундед ин Берген ин 1930, CMI цондуцтс ботх апплиед анд тхеоретицал ресеарцх, анд хас а мултидисциплинарy профиле анцхоред ин фоур тхематиц ресеарцх гроупс, намелy хуман ригхтс, демоцрацy анд девелопмент, пеаце, цонфлицт анд тхе стате, повертy редуцтион анд публиц сецтор реформ.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Магнус А. Мардал. „Цхристиан Мицхелсен”. Сторе норске лексикон. Приступљено 10. 6. 2016. 
  2. ^ Терје Братберг. „Кјерсцхоw”. Сторе норске лексикон. Приступљено 10. 6. 2016. 
  3. ^ «Ну гјæлдер дет ат холде кјæфт», бy Øyвинд Аск, Бергенс Тиденде.
  4. ^ Стортингсрепресентант уловлиг пåгрепет Архивирано 19 септембар 2016 на сајту Wayback Machine, НТБ, Дагенс Нæрингслив, 18 Аугуст 2016
  5. ^ Сцандинавиан Политицс Тодаy Архивирано 4 јун 2020 на сајту Wayback Machine, David Arter, Manchester University Press, 1999, page 31
  6. ^
  7. ^ Francis Sejersted. „Unionsoppløsningen i 1905”. Store norske leksikon. Приступљено 10. 6. 2016. 
  8. ^ Magnus A. Mardal. „Konsulatsaken”. Store norske leksikon. Приступљено 10. 6. 2016. 
  9. ^ Atle Thowsen. „Chr. Michelsen, Politiker, Skipsreder, Donator”. Norsk biografisk leksikon. Приступљено 10. 6. 2016. 
  10. ^ Haakon Holmboe. „Haakon 7”. Store norske leksikon. Приступљено 10. 6. 2016. 
  11. ^ Magnus A. Mardal. „Jørgen Gunnarson Løvland”. Store norske leksikon. Архивирано из оригинала 7. 8. 2016. г. Приступљено 10. 6. 2016. 
  12. ^ Growth to limits: the Western European welfare states since World War 2: Volume 4 by Peter Flora
  13. ^ „Fedrelandslaget”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 26. 2. 2011. 
  14. ^ Hieronymussen, Poul Ohm; Lundø, Jørgen, ур. (1968). Eurooppalaiset kunniamerkit värikuvina [Europæiske ordner i farver] (на језику: фински). Превод: Karnila, Christer. Porvoo: WSOY. OCLC 466954328. 
  15. ^ „The Order of St. Olav”. Den Norske Kongehuset. Приступљено 10. 6. 2016. 
  16. ^ Gunnar Hagen Hartvedt (1994). „Gamlehaugen”. Bergen Byleksikon: 199—200. 
  17. ^ „Gamlehaugen.no Historie” (на језику: Norwegian). Gamlehaugen.no. 2006. Архивирано из оригинала 17. 10. 2008. г. Приступљено 2008-06-25. 
  18. ^ „Gamlehaugen.no Parken” (на језику: Norwegian). Gamlehaugen.no. 2006. Архивирано из оригинала 17. 10. 2008. г. Приступљено 2008-06-26. 
  19. ^ „Gamlehaugen.no English” (на језику: Norwegian). Gamlehaugen.no. 2006. Архивирано из оригинала 16. 02. 2011. г. Приступљено 2008-06-25. 
  20. ^ „Chr. Michelsen institute – Who We Are”. Chr. Michelsen institute. Приступљено 10. 6. 2016. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Kristijan Mikelsen na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kristijan_Mikelsen&oldid=25887368”