Лектин
Лектини су протеини који везују шећере. Они су веома специфични за поједине шећере. Лектини се разликују од гликопротеина, који су протеини у чијем саставу су шећерни ланци или остаци. Лектини учествују у биолошком препознавању ћелија и протеина. На пример, неки вируси користе лектине да се вежу за ћелије организма домаћина током инфекције. Лектини се могу онеспособити специфичним моно- и олигосахаридима, који се везују за њих и спречавају њихово везивање за ћеилијске мембране.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Халина Лис; Схарон, Натхан (2007). Лецтинс (Сецонд изд.). Берлин: Спрингер.
- Ни Y, Тизард I (1996). „Лецтин-царбохyдрате интерацтион ин тхе иммуне сyстем”. Вет Иммунол Иммунопатхол. 55 (1–3): 205—23. ПМИД 9014318. дои:10.1016/С0165-2427(96)05718-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Functional Glycomics Gateway, a collaboration between the Consortium for Functional Glycomics and Nature Publishing Group
- Introduction by Jun Hirabayashi
- Proteopedia shows more than 800 three-dimensional molecular models of lectins, fragments of lectins and complexes with carbohydrates
