Нелегално усвајање деце

Нелегално усвајање деце је свако усвајање деце које се спроводи ван законски прописане процедуре легалног усвајања којом се стите најбољи интереси и безбедност детета, а које спроводи центар за социјални рад. Услед изостанка стручног поступка и других законских прописа илегално усвојење се карактерисе као злоупотреба детета.

Нелегални усвојитељи могу имати потребу да заснују целовиту породицу и остваре се у родитељској улози. У оваквим случајевима, између нелегалних усвојитеља и детета се заиста успоставља родитељски однос, али изостаје претходни поступак који гарантује заштиту права детета. Стога се овај начин успостављања нелегалног усвојења одређује као кривично дело трговине људима вођено некомерцијалним разлозима.

Код оваквог нелегалног усвојења родитељска брига о детету се ни по чему не разликује од уобичајене родитељске бриге, те је веома тешко у школи или у окружењу посумњати да је у питању нелегално усвојено дете. У школи се може посумњати да се ради о нелегалном усвојењу ако се уочи да постоје нејасноће у вези са тим како је дете дошло у породицу, када се прикрива документација детета или се на друге начине одаје утисак да породица чува неку тајну која прожима понашање свих чланова породице.

У неким слуцајевима, нелегално усвојење, осим злоупотребе детета доводи и до његове даље експлоатације. У таквим слуцајевима је примарни мотив нелегалног усвојења детета стицање противправне имовинске користи. Брига о детету не одговара његовим потребама, а дете мозе бити занемаривано, злостављано или експлоатисано у смислу трговине људима на разлиците нацине: у виду сексуалне и радне експлоатације, просјачења, принудне удаје или на друге нацине.

Усвајање деце

Усвојење је институт породичног права који омогућава трајно збрињавање детета које је остало без родитељског и породичног старања у породичном окружењу нове породице. Код усвојења, између детета и усвојиоца се успоставља однос детета и родитеља који је нераскидив. Надлежност за реализацију усвојења има центар за социјални рад као орган старатељства. Основ заснивања усвојења је стручна процена органа старатељства да се ради о детету за које је усвојење одговарајући облик заштите његових најбољих интереса, те да усвојитељи који желе да усвоје дете имају одређену општу подобност за заснивање усвојења малолетног детета. Тек након тога се улази у поступак проналажења одговарајуће породице за свако конкретно дете, чиме се штите права и интереси детета.

Дешава се да се дете сматра усвојеним и када је на неки други начин дошло у нову породицу, а да пре тога није поштована процедура усвојења која гарантује детету заштиту његових права. Дете може бити преузето у другу породицу на основу договора мајке детета и друге породице. Такодје, мајка може бити плацена за рађање детета како би га предала другим родитељима, али дете мозе бити и отето ради усвојења, итд.

Кључна права детета према конвенцији о правима детета

Истовремено се тумаче и као основни принципи у заштити детета: Право на заштиту најбољег интереса детета, право на недискриминацију, право на живот, опстанак и развој, право на партиципацију. Конвенција о правима детета прописује низ других основних дечјих права, која укључују, између осталог, заштиту детета од свих видова насиља, експлоатације и занемаривања, као и право на физички и интелектуални развој детета. Конвенција подвлачи важност породице у пружању бриге детету, те је једно од основних права и принципа заштите детета право на живот у породици. Комитет за права детета УН је издао низ коментара који су кључни за заштиту детета и који помажу државама чланицама да дефинишу своје политике и процедуре у заштити детета.

Основни принципи

Основни принципи застите детета су:

• Најбољи интерес детета,
• Нечињење штете,
• Поверљивост, приватност, партиципација и сигурност детета,
• Хуманост и добровољност,
• Недискриминација/праведност,
• Поштовање личности детета.

Индикатори за прелиминарну идентификацију у школи

Индикатори су обухваћени у оквирима следећих области:

• Понашање ученика у школи
• Понашање родитеља у школи
• Здравствено стање ученика
• Изглед ученика
• Опште понашање ученика
• Комуникација и садржај комуникације
• Успостављање односа и друштво уценика
• Породични живот-услови живота ученика
• Самоидентификација

Обавезе образовне установе

• Да формира тим за заститу од насиља који се укључује увек када је реч о другом и трећем нивоу насиља. Број и састав чланова тима зависе од специфичности установе (величина организација рада, издвојена одељења и друго). У тим могу да буду укључени и представници родитеља, ученицког парламента и локалне заједнице, а у складу са потребама и одговарајући стручњаци (социјални радник, полицијски службеник, лекар и други);

• Да обезбеди редовно извештавање о заштити од насиља. Тим подноси извештај директору два пута годишње, а директор извештава орган управљања, савет родитеља и ученицки парламент;
• Да прати и евидентира ситуације насиља на начин који одреди и користи ту евиденцију за ефикасније реаговање, анализу и планирање и спровођење активности у вези са заштитом;
• Да без изузетака реагује/интервенише када се насиље припрема, догађа или се већ догодило било да је реч о насиљу детета/ученика, запосленог, родитеља или да насиље/злостаљање/занемаривање врши на дете неко трећи;
• Да информише у року од 24х од сазнања, надлежну школску управу о ситуацијама нивоа насиља;
• Да ради на развијању компетенција наставника, стручних сарадника и директора за ефикасан и квалитетан рад у овој области;

У оквиру Годишњег плана рада, установа има програм заштите од насиља/злостављања/занемаривања који се израђује у складу са анализом стања безбедности, специфичностима установе, различитим облицима и интензитетом насиља/злостављања/занемаривања у установи.

Које институције треба да буду укључене када се ради о нелегалном усвојењу и трговини људима уопште

Школа за своје активности у вези са заштитом деце и младих од трговине људима може да користи услуге стручњака управо из следећих институција:

1. Центар за социјални рад - кључни носилац заштите деце и координатор заштите у заједници. Има мандат и обавезу да доноси одуке о најбољем интересу детета и да их реализује.
2. Центар за заштиту жртава трговине људима - републичка установа задужена за идентификацију жртава трговине људима и координацију подршке. Када су деца у питању, координацију реализује заједно са надлежним центром за социјални рад.
3. Црвени крст и посебно обучени волонтери за рад на вршњацкој едукацији.
4. Полиција - открива починиоце кривичног дела, поступа по налогу тужиоца и осигурава безбедност.
5. Тузиластво и суд - спроводи кривично гоњење и кажњавање починилаца, изриче заштитне мере за жртву, одлучује о накнади штете.
6. Здравствене установе - брину о здрављу.
7. Друге установе социјалне заштите - да пружају смештај и подршку,
8. Невладине организације - обезбеђују подршку у сарадњи са центром за заштиту жртава трговине људима кроз процес координације, реализују прелиминарну идентификацију, боре се за заштиту људских прва зртава,
9. Медјународне организације - зависно од свог делокруга: контрола рада државе на заштити људских права и гоњењу починиоца, подршка, едукација...
10. Други професионалци и сарадници (психотерапеути, адвокати, помагачи, волонтери и други): пружају специфичне и/или опште видове подршке у оквиру координације подршке жртви.

Виктимизација детета

Повређивање детета неким видом криминалног понашања. Може се јавити у неколико облика: примарна виктимизација, ревиктимизација и секундарна виктимизација.

Примарна виктимизација

Представља ситуацију у којој је дете изложено неком виду криминалног понашања (нпр. трговини људима). Повређивање криминалним понашањем се може одвијати на различите начине - увреде, клевете, претње, прогањање, физицки напад, сексуална узнемиравања, силовање, покусај силовања, насиље у породици, дзепарење, провална крадја, разбојниство, изнуда новца, саобрацајни прекрсај, малтретирање на послу, сколи...

Ревиктимизација

Представља поновну виктимизацију, тј. ситуацију у којој је дете поново директно изложено неком криминалном понашању (истом или различитом).

Секундарна виктимизација

Подразумева сва негативна искуства која дете/жртва доживљава од друштва након преживљене виктимизације. Настаје као резултат несензитивног третмана полиције кроз поновљено несензитивно испитивање, недовољну заштиту, недовољан проток информација између свих актера, изостанак благовремене и адекватне реакције државе (системи подршке не чине ништа, чине погрешно или касно) и неадекватан однос помагача: игнорисање, испитивање, неверовање, откривање пред другима, итд

Трговина људима

Трговина људима, посебно децом и женама, представља проблем светских размера и једнако погађа како слабо развијене, тако и индустријски развијене земље.

Трговина људима је вишеслојан, комплексан и динамичан друштвени феномен који захтева свеобухватни приступ проблему те је Република Србија израдила Стратегију борбе против трговине људима. Ова стратегија израђена је према Смерницама за националне планове акције Пакта стабилности, у складу са Програмом за израду и реализацију свеобухватног националног одговора на проблем трговине људима и на искуствима најбоље праксе у региону. Програм је припремљен од стране Међународног центра за развој миграционице политике (ИЦМПД). Стратегија представља националну политику борбе против трговине људима у Републици Србији и првенствено се базира на заштити људских права жртава.

Трговина људима је озбиљан друштвени проблем, злочин против човечности и тешка повреда људских права. Милиони деце, жена и мушкараца суочавају се са трговином људима на различите начине, а посебно је вазно сирење свести да свако може постати жртва. Трговина људима се сврстава међу 3 најпрофитабилније криминалне активности (уз трговину дрогом и оружјем).

Што се тиче кршења људских права, ово дело се издваја по тежини последица које оставља на појединца и друштво, у целини. Често се каже да је трговина људима високо профитабилна и ниско ризична активност - добит која се њоме остварује је огромна, а шансе, да трговац буде приведен правди и санкционисан, су мале.

Данас постоје бројни облици трговине људима, а стално се изналазе новији, све нехуманији, бруталнији и свирепији облици ције су последице тезе за појединца/зртву и за сами заједницу. У опстем смислу, трговина људима је злоупотреба људских бића и повреда њихових основних, људских права ради стицања материјалне користи.

Најчешћи облици трговине људима су: сексуално искоришћавање, радна експлоатација, принудни брак, лажно усвајање, принудно просјачење, коришћење у оружаним сукобима, принуда на вршење кривичних дела, трговина органима.

Према Статуту Међународног кривичног суда, (усвојен у Риму 17. јула 1998.године, а ступио на снагу 1. јула 2002. године, а Република Србија је обавезана Статутом од 6. септембра 2001. године) трговина људима није обично кривично дело транснационалних размера вец се може сврстати међу "најтеже злочине који се тичу читаве међународне заједнице" (тзв.делицта иурис гентиум) тј. рец је о категорији злочина против човечности

Да ли дете види себе као жртву

Дете може, али и не мора да препозна да је постало жртва трговине људима. Деца често постају жртве криминалног понашања одраслих које препознају и са којима их повезује одређени однос поверења и блискости, услед чега не могу да препознају сврху њиховог понашања. Починилац може заузети такав став у односу на дете да дете поверује да све што се дешава и треба да се деси, да оно мора да врати дуг на тај начин или да га се дете толико плаши да не жели да размишља о ситуацији у којој се налази.

I када су свесна да су жртве трговине људима, деца неће увек то рећи, због страха, осећања стида, бојазни да це бити одбачена и напуштена, да их неће разумети. Стога је веома важно да запослени у школи на време препознају прве сигнале који упућују на могући ризик и реагују у складу са дефинисаним поступцима и процедурама.

Да ли искуство трговине људима представља трауму за дете?

Трговина људима је догађај ван уобичајеног искуства детета и као такав интензивно делује на дете. Уз то, степен развоја детета и његово животно искуство утичу на интензитет трауме, јер могу детету помоћи или одмоћи да разуме, интегрише и превазиђе доживљену трауму.

Које промене код детета може изазвати трговина људима?

Дете се трајно мења под утицајем трауматских искустава. Траума не оставља исте промене код све деце, али је извесно да утиче на различите аспекте њиховог развоја - психичког, физичког и моралног. Најчешће промене се јављају у погледу афекивне везаности и односа, физичког здравља, емоција и емоционалног реаговања, понашања, когниције, слике о себи и перспективе будућности, и економског стања.

Деца различитог узраста имају различите реакције на искуство трговине људима

Деца су људска бића у развоју. Сходно узрасту, психофизичка зрелост детета се мења, а са њом и капацитет да се у конкретној ситуацији реагује на прикладан начин. Емоције детета се постепено развијају, физичка зрелост и снага такође, као и способност мишљења и логичког разумевања конкретних и апстрактних појмова. Како дете одраста његово искуство бива све богатије и специфичности животног искуства чине да деца различитог узраста различито реагују на животне догађаје, па и на трговину људима.

Основне карактеристике реаговања детета на трауму

Реакције детета предшколског узраста: повученост, муцање, регресија, сепарациона анксиозност, изливи беса, поремећај спавања, трауматска игра (игра се онога сто је доживело), љутња, поремећај афективне везаности/привржености.

Реакције детета школског узраста: тешкоће концентрације, самооптуживање, осећај кривице, фантазије освете, повишена раздражљивост, соматизација, повлачење, повећана агресија.

Реакције детета у адолесценцији: реакције сличне као код одраслих, "ацтинг оут", измењена перцепција будуцности, ниско самопоштовање, нижа компетентност, немогућност уживања, песимизам.

Шта детету помаже да се избори са траумом

Основни извори подршке детету да се избори са траумом су само дете, стручњаци, одрасли и вршњаци које дете сматра себи значајним. Унутрашње снаге детета  које му помазу у превазилазењу трауме називају се резилијенце.

Према теорији резилијентности, резилијенца се описује на висе нацина: она је унутрашња снага, потенцијал; отпосност на изазове; позитивна адаптација на промењене услове; способност а се одржи ментално здравље упркос невољама, прилагодљивост променама, способност за напредак упркос животним изазовима.

За резилијенте људе се колоквијално казе да су "жилави" људи које ништа не може уништити.

Свако дете има унутрашње снаге, резилијенце, које му помажу да превазиђе животне тешкоће/недаће у којима се нашло.

Основ резилијентности лежи у способности да се конкретна ситуација разуме, у емоционалним ставовима и способности да се у вези са разумевањем ситуације предузму сврсисходне активности како би се та ситуација превазишла и извела позитивна промена која унапређује квалитет живота детета/одрасле особе. Развијеност резилијенције детета зависи од његовог узраста, али и животног искуства. Трговина људима може лако довести до угрожавања резилијентности детета. Она нарушава сигурну везаност за одрасле, умањује вештине комуникације, дете не успева да се прилагоди екстремним променама, суочава се са проблемима који надилазе његове капацитете и не може да их реши; опада његово самопоуздање, умањује се позитиван доживљај себе, дете отежано тражи или уопште не може да затражи подршку других. Дуготрајна изложеност трговини људима може довести до потпуног губитка резилијенци.

Међутим када се дете ослободи експлоатације уз одговарајући опоравак, његове резилијенце се поново развијају и могу бити снажније него раније. Свако животно искуство које дете доживи јача његову отпорност и резилијентност.

Да ли деца жртве трговине људима имају исте потребе као и друга деца?

Сва деца имају исте потребе. Подршка деци жртвама трговине људима базира се на препознавању њихових потреба.

Потребе деце жртава трговине људима су исте као и потребе друге деце њиховог узраста, само је начин њиховог задовољавања различит. Постоје различите теорије потреба. Једна од најпримењивијих у раду са децом жртвама трговине људима је класификација коју је дао Абрахам Маслов. Основне потребе по Маслову су: физиолошке потребе, сигурност, љубав и припадање, постигнуће и уважавање, самоостваривање.

Устав Републике Србије

Прописује поштовање људских права, чл. 20 до цл. 26, од којих се као најзначајнији за област трговине људима јавља чл. 23 о достојанству и слободном развоју личности којим се гарантује неприкосновеност људског достојанства и право на слободан развој личности. Према чл. 25 о неприкосновености физичког и психичког интегритета, нико не сме бити излозен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободног пристанка. Цл. 26 прописује забрану ропства, положаја сличног ропству и принудног рада и јемчи да је сваки облик трговине људима забрањен, као и принудни рад, сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају те се има сматрати принудним радом.

Кривични законик Републике Србије

Кривични законик РС прописује кривично дело трговине људима и то чланом 388 који уопште дефинише трговину људима као кривично дело те има и низ других сродних кривичних дела - кривична дела против слобода и права човека и грађанина:

• Противправно лишење слободе (чл. 132)
• Отмица (чл. 134)
• Принуда (чл. 135)
• Злостављање и мучење (чл. 137)
• Угрожавање сигурности (чл. 138)

Затим кривична дела против права на основу рада:

• Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања (чл. 163)

Кривична дела против полне слободе:

• Посредовање у вршењу проституције (чл. 184)
• Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију (цл. 185)

Кривична дела против брака и породице:

• Запуштање и злостављање малолетног лица (чл. 193)

Кривична дела против јавног реда и мира:

• Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи (чл. 350)

Кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом:

• Трговина малолетним лицима ради усвојења (чл. 389)
• Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу (чл. 390)

У члану 389 Кривичног Законика Србије посебно је санкционисана "трговина малолетним лицем ради усвојења", у складу са повећаном учесталошћу овог кривичног дела и озбиљном друштвеном опасношћу коју носи његово извршење. Ово кривично дело указује и на разумевање специфичне рањивости малолетних лица која су мање отпорна на подмукле и прикривене радње којима се дело чини. I код овог дела казне су предвиђене у распону, да би се обезбедило да се казне изричу водећи рачуна о свим околностима и степену кривице учесника у извршењу дела.

1. Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило шеснаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива, казниће се затвором од једне до пет година.
2. Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се затвором најмање 3 године.
3. Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац це се казнити затвором најмање пет година.

Бивше кривично законодавсто Републике Србије - од 1. јануара 2006. године пре измена и допуна од 2009. године

Садрзало је кривично дело Трговина децом ради усвојења (цл. 389)

1. Ко одузме лице које није навршило четрнаест година ради његовог усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило четрнаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива, казниће се затвором од једне до пет година.
2. Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извршено на организован начин од стране више лица, казниће се затвором најмање три године.

Смернице УНХЦР о примени члана 1А (2) Конвенције о статусу избглица из 1951. године и/или протокола из 1967. године на жртве трговине људима и на лица која су изложена ризику да постану жртве такве трговине

Мреже за кријумчарење миграната и мреже за трговину људима често су блиско повезане, јер је у оба случаја присутно настојање да се искористи рањивост људи који траже међународну заштиту или приступ тржишту рада у некој другој земљи. Мигранти који се противзаконито ослањају на услуге кријумчара могу постати жртве трговине људима уколико се услуге које су првобитно тражили преобразе у злостављачке и израбљивачке. У неким ситуацијама, деца без пратње или деца одвојена од родитеља су подложна ризику од трговине људима. Таква деца могу бити подвргнута трговини људима у циљу незаконитог усвајања. До тога може доћи са знањем или уз сагласност родитеља детета или без ње. На мети трговаца људи могу бити и сирочад. Када се врши процена потребе деце која су била жртве трговине децом за међународном заштитом, од суштинске је важности да се води рачуна о томе да се примењује принцип најбољих интереса детета. Сви случајеви који укључују децу изложену трговини људима захтевају пажљиво разматрање могуће укључености чланова породице или старатеља у дела којима је покренута та трговина.

Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима, нарочито женама и децом, који допуњава конвенцију УН против транснационалног организованог криминала

Протокол допуњава Конвенцију УН против транснационалног организованог криминала, тумачи се заједно са конвенцијом, а с обзиром на схватање да је зарад ефикасне акције на превенцији и борби против трговине људским бићима, нарочито женама и децом, захтева се постојање једног свеобухватног међународног приступа у земљама порекла, транзита и крајњег одредишта, те протокол посебну пажњу поклања женама и деци. Примењује се на спречавање, истрагу и гоњење кривичних дела утврђених у складу са чланом 5. протокола, који објашњава коришћење термина: трговина људским бићима, пристанак жртве, врбовање, превожење, пребацивање, скривање детета, у случајевима у којима су та кривична дела по својој природи међународна и укључују неку групу за организовани криминал, као и на заштиту жртава тих кривичних дела.

Конвенција Савета Европе о борби против трговине људима од 16. маја 2005. године

Циљеви конвенције су да спречи и сузбије трговину људима уз гарантовање равноправности полова; да заштити људска права жртава трговине људима да осмисли свеобухватни оквир за пружање заштите и помоћи жртвама и сведоцима, уз гарантовање равноправности полова, као и обезбеђивање ефикасне истраге и кривичног гоњења; да унапреди међународну сарадњу у сузбијању трговине људима.

Овом конвенције се у члану 24 прописује као отежавајућу околност ако кривично дело буде учињено, између осталог, против детета.

У дефиницији, трговина људским бићима се састоји од комбинације три основне компоненте: дело: "врбовања, превоза, премештања, скривања или прихвата особа"; путем средстава: "претње или употребе силе или других облика принуде, отмице, преваре, обмане, злоупотребе положаја моћи или угрожености жртве, или давања или примања новца, или друге користи да би се постигао пристанак особе над којом се има контрола"; са циљем експлоатације, што обухвата "у најмањој мери, експлоатацију путем подвођења особа за проституцију или друге начине сексуалног искоришћавања, принудни рад или службу, ропство или праксу налик на ропство, служење или вађење органа". Битно је назначити да трговина људским бићима подразумева комбинацију свих ових елемената, а не њихово појединачно посматрање.

Факултативни протокол о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији, уз Конвенцију о правима детета

Протокол је усвојен Резолуцијом Генералне скупштине А/РЕС/54/263 од 25. маја 2000. године. Ступио је на снагу 18. јануара 2002. године. Статус уговорне стране има 158 држава. Република Србија је ратификовала овај Протокол 10. октобра 2002. године. (онај бр горе: Закон о потврђивању Факултативног протокола о продаји деце, дечијој проституцији и дечијој порнографији уз Конвенцију о правима детета, Сл. лист СРЈ - Међународни уговори, бр. 7/2002)

Конвенција о правима детета признаје право детета да буде заштићено од економског искоришћавања и од обављања било ког рада који би могао да буде опасан или би ометао школовање детета или би био штетан по здравље детета или физички, ментални, духовни, морални или друштени развој детета. Тешко забринуте озбиљном и растућом међународном трговином деце у сврху продаје деце, дечје проституције и дечје порногафије

Државе чланице верују да це укидање продаје деце, дечје проституције и дечје порнографије бити лакше ако се усвоји холистички приступ, уз наглашавање фактора који томе доприносе, укључујући недовољну развијеност, сиромаштво, привредне дисаритете, неједнаку друштвеноекономску структуру, нефункционалне породице, недостатак образовања, миграције из села у град, дискриминацију међу половима, неодговорно сексуално понашање одраслих, штетне традиционалне обичаје, оружане сукобе и трговину деце, верујући да су потребни изузетни напори за јачање свести јавности како би се смањила потражња за продајом деце, и верујући у значај глобалног партнерства међу свим чланицама као и бољег спровођења закона на националном нивоу.

У смислу Протокола, продаја деце подразумева било коју радњу или тансакцију којом било које лице или група лица пребацује неко дете неком другом за новчану или било коју другу накнаду; у том контексту Протокол наводи следеце: (цлан 2, став а)

- нуђење, испорука или прихватање, било којим средствима, неког детета у сврху: сексуалног искоришћавања, пребацивања органа детета ради остваривања профита, коришћења детета за принудни рад;

- неодговарајуће навођење, од стране посредника, на пристанак да се усвоји неко дете кршењем важећих међународних инструмена о усвајању.

Уводи се обавеза држава потписница да у своје кривично законодавство у пуној мери уврсте радње и делатности прописане Протоколом, било да су дела извршена у земљи или транснационално, односно на индивидуалној или организованој основи. Наш Кривични Законик је имплементирао ту обавезу. Зависно од одредаба националног закона државе уговорнице, исто це важити и за покушај да се изврши било које од наведених дела, као и за саучествовње или учешће у било ком од прописаних дела. Државе уговорнице предузеће све одговарајуће правне и управне мере како би обезбедиле да сва лица укључена у усвајање детета поступе у складу са важећим међународним правним документима.

Извештај са објашњењима о конвенцији Савета Европе о борби против трговине људима

Дефиниција трговине људским бићима се, према конвенцији Савета Европе о борби против трговине људима, не односи на илегално усвајање као такво. Ипак, када илегално усвајање доведе до праксе налик на ропство као што је дефинисано чланом 1(д) Додатне конвенције о укидању ропства, трговине робљем, институцијама и праксама налик на ропство, то такође спада у предмет Конвенције.

Стратегија Европске Уније за сузбијање трговине људима 2012-2016

Прописана 3. мера овом стратегијом се односи на заштиту деце жртава трговине људима, истичући да су деца посебно подложна виктимизацији и поновној трговини, тј да су изложени ризику од поновне трговине у одраслом добу.

Инструменти Европске Уније за сузбијање трговине људима

• Повеља о основним правима у Европској Унији, Ница, 17. децембар 2000.
• Директива 2011/36/ЕУ Европског Парламента и Савета, 5 април 2011. године о превенцији и борби против трговине људима, и заштити жртава којом се укида важење Оквирне одлуке 2002/629/ЈХА
• Директива Савета 2003/ / ЕЗ о боравишним дозволама које се издају држављанима трећих земаља који су жртве трговине људима или су учествовали у илегалној миграцији, а сарађују са надлежним органима Брисел, 17. децембар 2003. године 14994/03
• Мишљење број 6/2010 групе експерата за трговину људским бићима Европске Комисије у вези са пресудом Европског Суда за људска права у случају Рантсев против Кипра и Русије
• Стратегија Европске Уније за сузбијање трговине људима 2012-2016, Брисел, 19. јун 2012. године, ЦОМ(2012) 286

ПРЕВЕНЦИЈА

• Повећати ниво свести о проблему трговине људима као облика модерног ропства путем
• Повећати ниво свести најшире јавности;
• Повећати ниво свести ризичних група, а на основу резултата истраживања и њихове редовне евалуације;
• Повећати ниво свести клијената и потенцијалних експлоатора жртава трговине људима;
• Повећати ниво свести државних и невладиних представника који раде са групама под ризиком;
• Смањити факторе ризика и подлозности проблему путем;
• Побољшати знања група под ризиком о мерама опреза које могу предузети у циљу смањења ризика од трговине људима;
• Побољшати социјалних и економских услова група под ризиком, посебно спровођењем Стратегије за смањење сиромаштва;
• Развити економских и социјалних програма за оснажење жена и деце под ризиком.