Међународна организација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Међународна организација (или међудржавна) је организација чији досег и област дејства обухвата више држава.

Разликују се две основне врсте ових организација, а то су:

  • међународне међудржавне организације, чије чланице су суверене државе, и
  • међународне невладине организације, које су формално приватне организације.

Појам међународна организација пре свега се односи на међудржавне организације.

Формално-правни статус[уреди]

Формално-правно говорећи, међународна организација мора бити основана споразумом који јој даје правоснажност. Овако основане међународне организације предмет су међународног права и могу да улазе у споразуме и спорове међусобно или са појединим државама. На овај начин, међународне организације разликујемо од других међудржавних група, као што су на пример Г8 и Г77, а које нису основане међународним споразумом. С друге стране, треба уочити разлику између међународних организација и споразума; иако се међународне организације утемељују споразумима, неки споразуми, нпр. Северноамерички споразум о слободној трговини НАФТА није међународна организација пошто нема сопствену администрацију већ се ослања искључиво на администрације земаља чланица споразума.

Категоризација међународних организација[уреди]

Имајући правни и административни статус у виду, међународне организације можемо сврстати у две категорије, и то:

  • по чланству,
  • по функцији

Међународне организације можемо да разликујемо на основу држава чланица и да ли је чланство слободно или ограничено. Чланство у неким међународним организацијама (глобалне организације) отворено је за све државе света. У ову категорију сврставамо УН (Уједињене нације), њене посебне агенције и СТО (Светску трговинску организацију).

Најчешћи пример међународних организација са ограниченим чланством су регионалне организације, на пример Европска унија или Афричка унија. Ограничење може бити и по другим критеријумима, као на пример Комонвелт или Франкофонија, које су утемељене на историјско-културолошким везама, ОПЕК (организација земаља извозника нафте), која се темељи на специфичној економској активности и интересу, или пак религиозне.

Неке функционалне, специјалистичке организације претходиле су свим осталим међународним организацијама. У 19. веку, Француска је била fons et origo (инспиратор и подстрекач) многих таквих организација. На пример, Међународни биро за тежине и мере стациониран је у Паризу, са циљем да одржи и регулише SI (метрички) систем. Други пример функционалних организација јесу патентне организације.

Примери међународних организација[уреди]

Глобалне организације[уреди]

Регионалне организације[уреди]

Мапа регионалних организација чије се чланство не преклапа

Организације основане по другим критеријумима[уреди]