Полусинтеза
Полусинтеза или парцијална хемијска синтеза је тип хемијске синтезе који користи једињења изолована из природних извора (нпр. биљне материјале, или бактеријске или ћелијске културе) као почетног материјала. Ти природни биомолекули су обично велики и комплексни молекули. Полусинтеза се разликује од тоталне синтезе у којој се велики молекули синтетишу из малих градивних блокова путем дугог низа хемијских реакција.[1]
Полусинтеза се обично користи кад је прекурсорски молекул структурно комплексан, скуп или је производња тоталном синтезом нерентабилна. Крајњи полусинтетички дериват обично превазилази оригинални биомолекул у погледу потентности, стабилности или безбедности.[2]
Лекови изведени из природних извора производе се бербом производа или коришћењем полусинтетичких метода: један пример је полусинтеза ЛСД-а из ерготамина, који је изолован из ергот гљивичних култура. Комерцијална продукција палитаксела је такође базирана на полусинтези.
Антималаријски лек артеметер (компонента коартема) је полусинтезом изведен из природног артемисинина. Услед присуства лактонске групе природни производ је нестабилан и стога је та група замењена ацеталом путем органске редукције са калијум борохидридом и метоксилацијом[3]:
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
- ^ Маттхиас Боехм; Петер C. Фуенфсцхиллинг; Маттхиас Криегер; Ернст Куестерс & Фритз Струбер (2007). „Ан Импровед Мануфацтуринг Процесс фор тхе Антималариа Друг Цоартем. Парт И”. Орг. Процесс Рес. Дев. 11 (3): 336—340. дои:10.1021/оп0602425.