Rebrača

Ребрача
Статус угрожености
	; Сигуран (НатуреСерве)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Tracheophyta
Поддивизија:	Pteridophytina B. Boivin
Класа:	Polypodiopsida Cronquist & al.
Поткласа:	Polypodiidae Cronquist & al.
Ред:	Polypodiales Bercht. & J. Presl
Породица:	Blechnaceae Newman
Род:	Blechnum L.
Врста:	Б. спицант
Биномно име
	Блецхнум спицант; (L.) Ротх

Ребрача (лат. Blechnum spicant (L.) Roth) је врста папрати из рода Blechnum L. Име потиче од назива блецхнон који је Диоскорид користио за неку врсту папрати.

Опис[уреди | уреди извор]

Ризом је кратак, дебео, узлазни или кос, са горње стране покривен црним љуспама. Листови су издужено ланцетасти, при основи сужени, једноструко перасто дељени, са режњевима целог обода, скупљени у бусен, дуги до 75 цм, а широки до 7 цм. Разликују се трофофили и спорофили. Трофофили су зимзелени, кожасти, сјајни, дуги преко 50 цм, са до око 15 цм дугом тамном смеђом петељком, зракасто полегли по тлу. Спорофили су усправни, дуги до 75 цм, смештени у центру бусена, окружени трофофилима. Млади спорофили су зеленкасте боје, а касније су тамносмеђи, са бројним режњевима, широким 1—2 мм, потпуно прекривеним сорусима са доње стране. Споре су мрке, са валовитим наборима. Спорангије се могу видети од јула до септембра. Ребрача је диплоидна врста, са 68 хромозома.

Станиште и распрострањење[уреди | уреди извор]

Ребрача је карактеристична врста заједнице јеле и ребраче, на силикатним планинама Балканског полуострва. Претежно расте на влажном, неразложеном хумусу. Може се наћи и на карбонатној подлози, са већом количином сировог хумуса, када је прате друге ацидофилне врсте, као што су: Melampyrum vulgatum, Dryopteris dilatata, Hieracium murorum, Luzula nemorosa, Lycopodium annotinum, Huperzia selago и Veronica officinalis. Честа је и у смрчевим шумама, на вриштинама, а може се наћи и на тресавама, као и у листопадним шумама на екстремно киселим стаништима на силикатима или на дубоким, јако испраним земљиштима на карбонатној подлози, у заједницама са буквом или са храстом и грабом. Углавном се може наћи у планинском, ређе у брдском и субалпијском подручју.

Распрострањена је у Европи, Азији и у северозападном делу Северне Америке. ^[1] ^[2] ^[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Blechnum spicant
Blechnum spicant
Blechnum spicant
Blechnum spicant

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јосифовић, M. (1970). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
^ Т. Г. Тутин; Н. А. Бургес; Ј. Р. Едмондсон; et al. (1993). Флора Еуропаеа: Псилотацеае то Платанацеае. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-41007-X.
^ Шилић, Чедомил (1990). Шумске зељасте биљке. ИП СВЈЕТЛОСТ, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства Београд. ISBN 86-01-02555-2.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Јосифовић, M. (1970). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.

[2] Т. Г. Тутин; Н. А. Бургес; Ј. Р. Едмондсон; et al. (1993). Флора Еуропаеа: Псилотацеае то Платанацеае. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-41007-X.

[3] Шилић, Чедомил (1990). Шумске зељасте биљке. ИП СВЈЕТЛОСТ, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства Београд. ISBN 86-01-02555-2.

[1]

[2]

[3]