Sredozemna zelenevica
| Sredozemna zelenevica | |
|---|---|
| |
| Mužjak | |
| |
| Ženka | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. barbarus
|
| Биномно име | |
| Lestes barbarus (Fabricius, 1798)
| |
Sredozemna zelenevica[1] ili Divlja zelena devica[2] (lat. Lestes barbarus) је врста водене девице из породице Лестидае.
Опис[уреди | уреди извор]
Дужина тела се креће од 40-45 мм, док је дужина задњег крила око 25 мм. Блеђих је боја и нешто већи од осталих припадника овог рода. Препознатљива карактеристика Lestes barbarus јетсе двобојна птеростигма (смеђа и жута до бела). Антехумералне пруге као и стране С9-10 сегмената су светло жуте.[3] Трбух оба пола је зелено-окер и нешто светлији од осталих врста из овог рода. Крила су провидна са карактеристичном, двобојном птеростигмом, што је јасно разликује од осталих врста овог рода код нас. Младе јединке су светле и карактеристична птеростигма им није одмах двобојна[4].
-
Копула
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Ово је врста јужне Европе, која се драматично проширила у сјеверној Европи од средине деведесетих година. Први пут је стигла до Велике Британије 2002. године, а проширила се на исток до Монголије и северне Кине. Можде бити одсутна са неког подручја дужи низ година, да би изненада успоставила велике колоније.[5]
Ова врста је присутна у следећим државама: Албанија; Алжир; Аустрија; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Кина; Хрватска; Кипар; Чешка; Француска; Немачка; Грчка; Мађарска; Иран; Израел; Италија; Јордан; Казахстан; Киргистан; Литванија; Македонија, Бивша Југословенска Република; Молдавија; Монголија; Црна Гора; Мароко; Низоземска; Пољска; Португал; Румунија; Руска Федерација; Србија; Словачка; Словенија; Шпанија; Швајцарска; Таџикистан; Тунис; Турска; Туркменистан; Украјина; Узбекистан.[6]
Станиште[уреди | уреди извор]
Насељава подручја која пресушују на лето. Чест је на влажним ливадама и плитким барама.
Животни циклус[уреди | уреди извор]
Женке ове врсте полажу јаја убушујући их у ткиво суберзних биљака. У садијуму јајета проводе неповољно доба године. Из јаја се излежу ларве које се развијају око два месеца и из којих се излежу одрасле јединке остављајући егзувију на приобалним биљкама.
Сезона летења[уреди | уреди извор]
Период лета је од краја марта до октобра.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Црвена листа заштићене флоре и фауне Републике Српске” (ПДФ). стр. 7.
- ^ Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.
- ^ Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ИСБН 0-9531399-4-8.
- ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
- ^ Фауна еуропаеа
- ^ ИУЦН
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2018. г. Приступљено 28. 09. 2018.
- ^ Лестес барбарус—фауна-еу.орг
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
