Стомпбоx гитарски ефекати

Педалбоард са стомпбоx ефектима

Стомпбоx гитарски ефекти или педале су врста блок ефеката које користи и контролише музичар. Обично се налазе на поду испред музичара, а посебним прекидачем на кућишту се укључују или искључују ногом. Педале су сачињене од електронских кола малих димензија које се налази у кућишту од метала или пластике са једним или неколико потенциометара и прекидача, који су контроле педале. Број контрола зависи од сложености електронских кола и дизајнерског или естетског решења произвођача. Њихова улога је да мењају облик електричног сигнала који долази из инструмента и тако доприносе уметничком доживљају музичара, дајући сигналу одређену "боју". Педале се најчешће користе код електричних инструмената, најчешће код електричних гитара и електричних бас гитара, али се могу користити и код акустичних инструмената. У зависности од намене постоји више врста стомпбоx-ова, дисторзије (енг. прев. дисторсион), вах вах (енг. рев. wах wах), дилеј (енг. прев. делаy), компресор (енг. прев. цомпрессор) и друге.

Блок ефекти

Блок ефекти су електрични уређаји који мењају како звучи неки музички инструмент, у неким случајевима и вокал, или аудио запис суптилно га "бојећи" или драматично трансфомишући. Састављени су од једног или више електронских кола у којима се врши обрада електричног аудио сигнала. Као и сви електрични уређаји могу бити аналогни или дигитални, у зависности од технологије која се користи у изради електронских кола.

Подела према намени

Према намени, тачније коју карактеристику сигнала и на који начин је обрађују, деле се на ефекте за временску обраду сигнала, динамичку обраду сигнала и обраду фреквенцијске карактеристике сигнала. Како се у последњих пар деценија све више користи дигитална технологија у обради звука блок ефекти се могу поделлти и на дисторзије, уређаје за временску обраду, модулаторе, филтере, уређаје за динамичку обраду, уређаје за обраду питцх/фрекфенције и уређаје за обраду феедбацк/сустејна. Ова нова подела се уводи ради лакше класификације великог броја ефеката насталих коришћењем дигиталне технологије. Још један разлог је и тај што су неки од ефеката настали комбинацијом два или више ефекта, па се не могу тачно дефинисати класичном поделом (обрада динамике, фреквенцијске карактеристике и временска обрада). Пример је дисторзија која врши и динамичку и фреквенцијску обраду сигнала. Више блок ефеката који су повезани, заједно са осталим аудио уређајима, чине "аудио ланац". Комбинацијом блок ефеката музичар одређује "боју" звука свог инструмента.

Контроле

Најчешће контроле на блок ефектима су потенциометри, прекидачи и ЛЕД диоде. Прекидачи слиже за укључивање и искључивање самог ефекта, а у сложенијим ефектима за укључивање/искључивање делова или модула ефекта. Потенциометрима, који могу бити клизни или кружни, се регулишу вредности које се мењају, нпр. ниво сигнала, фрекфенцијски опсег и друге, и основне су контроле блок ефекта. ЛЕД диоде су показивачи који показују шта је укључено или искључено у електричном колу ефекта. Код сложенијих блок ефеката користе се напреднији показивачи, дисплеји, као и већи број истих. Такође имају и већи број потенциометара и прекидача којима се контролишу параметри сложенијих електронских кола. Другим речима што је већи број контрола, то је могућност прецизније и квалитетније обраде већа.

Подела према формату

Блок ефекти се могу уградити у различита кућишта, што им даје другачији формат. То зависи од начина на који се користе, као и од њихове сложености и потребног квалитета обраде. Тако, према различитом формату, имамо: Блок ефекте у појачалима, стомпбоx ефекте (педале), "рек" блок ефекте (енг. прев. "рацкмоунт" еффецт уните) и ефекти у самом инструменту.

Ефекти у појачалима су смештени у комбо гитарским/бас појачалима или главама гитарских/бас појачала. Смештају се на почетак "аудио ланца" одмах иза улазне јединице појачала. Имају поједностављене контроле и најстарији су формат ефеката који контролише музичар.

"Рек" блок ефекат

Ефекти у инструментима су још једноставније конструкције и намене, налазе се одмах пре излаза у инструменту. Изузев код дигиталних клавијатура без који инструмент не би имао функцију.

Стомпбоx (педале) ефекти су најчешће коришћени ефекти које контролише музичар. Одличног су кавалитета и могућности. Уграђују се у засебна кућишта малих димензија, поседују контроле за готово све параметре и имају засебна напајања. У ланцу се постављају између инструмента и појачала, при чему се њиховом различитом поставком у ланцу утиче на обраду звука. Такође се могу поставити у "педалбоард", уређај који има једно напајање и стабилизатор напона за све педале у њему, где су смештени компактно и где је њихова контрола практичнија.

"Рек" блок ефекти (енг. прев. "рацкмоунт" еффецт уните) су најсложенији и најквалитетнији од свих блок ефеката. Због сложености електронских кола која се налазе у њима, великих су димензија и компликованији за употребу. Обично се налазе у студијима за обраду звука, у тонским режијама где је потребна напреднија обрада аудио сигнала. Такође се користе и код већих живих наступа уместо стомпбоx-ова из истог разлога. Уграђују се у "рек" (енг. прев. рацк) носач стандардних димензија (19 инча) који смешта више блок ефеката на једно место ради лакшег коришћења и одржавања. Неки "рек" блок ефекти имају у себи уграђено више различитих ефеката, што олакшава употребу, али не увек и квалитет обраде.

Историјат стомпбоx гитарских ефеката

Развој ефеката је увек био одређен напретком технологије. На почетку су ефекти били резеврисани само за велике студије. Тада су аудио инжењери експериментисали са уређајима за снимање мењајући им параметре. Први ефекат је био дилеј, поново снимајући звук са траке и тиме стварајући понављања унутар коначног снимка. Такав начин обраде је прекомпликован и захтева доста времена, при чему је готово немогуће да се ефекат истоветно понови више од једног пута.

Када су се појавиле "вакуумске цеви" или "лампе" мањих димезија долази до јављања појачала мањих димензија. То доводи до револуције, јер је сада музичар био у могућности да поседује појачало и сам експериментише са звуком што на живим наступима што на снимању. Један од првих ефеката који је тада настао је дисторзија. До појаве дисторзије, што је иначе "искривљени" облик сигнала који је непожељан, се долазило препојачавањем, препобудом "лампи" појачала. Музичари су брзо прихватили овај начин подешавања покјачала.

Стомпбоx "педала" овердире

Следећи корак у развитку технологије је била појава транзистора, почетком 60-тих, који је много мањих димензија, значајно бољих перформаци и значајно стабилнији од "лампи". Ово је омогућило смањење димензија музичке опреме. Тако су се блок ефекти који су се користили у студију могли правити у малим димезијама погодним за непосредно коришћење од стране самог музичара. Прва транзисторска "педала" која се масовно производила је 1962 Маестро Фузз Тоне, која је постала сензација после објављивања песме "(I Цан'т Гет Но) Сатисфацтион", бенда Роллинг Стонес.

Педале постају све популарније међу мизичарима, захваљући малим димензијама и лакоћи употребе, па се јавлају нови ефекти. "Октавер" је један од њих. Постоји прича да када је Јиммy Хенрдиx први пут чуо октавер одмах отишао у студио и са њим снимио соло деонице за песме "Фире" и "Пурпле Хазе".

Доласком 80-тих и дигиталне технологије, педале полако губе на популарности током снимања и већих живих наступа. Пошто су "рек" блок ефекти пружали много веће могућности и квалитетнију обраду, тада још увек аналогне педале остају само у аматерској употреби. Међутим, развијањем електронике и појавом све мањих дигиталних кола долази до још једне револуције сличној оној током 60-тих. Дигитална кола, која су постала још моћнија, из "рек" блок ефеката су сада могла да се направе по димензијама педала. Тако се од 90-тих па до данас током живих наступа паралелно могу користити "рек" и педал ефекти подједнако, док је током процеса снимања ипак "рек" задржао примат. Педала сада имају велики број облика и функција, што ослобађа уметнички дух музичара.

Ради боље продаје, као маркетиншки подез, компаније које призводе педале су почеле да откупљују права од музичара за коришћење њихових имена на педалама. Те педале се праве по узору на подешавања одређеног музичара, тако дајући његову специфичну "боју", пример је Данлопова МXР Диме Дистортион.

Типови

Ефекте, у основи, можемо поделити на три врсте: обраду динамике, временска обрада и обрада фреквенцијске карактеристике.

Обрада динамике утиче на ниво сигнала. Повећавајући или смањујући укупни ниво сигнала, ако и његових делова. Пример је "фуззбоx" који појачава сигнал до појаве природне дисторзије, симулирајући препобуду звучника.

Временска обрада утиче на фазу сигнала и његово кашњење. Тиме се постиже ефекат просторности звука и његово понављање. Пример је "делаy" ефекат који омогућава понављање дела сигнала у укупном сигналу.

Фрекфенцијска обрада утиче на фрекфенцијску карактеристику сигнала. Тако се мења однос посјединачних или опсега фрекфеција у сигналу чиме се постиже мењање висине тона или се неки делови фрекфенцијског опсега уклањају. Пример је "еqуиализер" који "смањује" или "поајачава" одређене френкфенцијске опсеге сигнала.

Дисторзија

Дисторзија је ефекат који динамички и фреквенцијски обрађује сигнал, дајући му "топли", "шљунковити" и "мутан" призвук, лаичким речима даје "крчање" звуку. Он појачава сигнал, што изазива препобуду, и отклања врхове насталих клипова, тиме утичићи на таласни облик сигнала. Као једна од последица, а касније се то почело користити и као додатна могућност при коришћењу дисторзија, је појављивање нових хармоника у сигналу. Тако се поред динамике мења и фреквенцијска карактеристика сигнала, дајући му другачију "боју". Основне команде су: Тоне, Левел и Дист. Може се рећи да је дисторзија основни ефекат у рок и метал музици, без које се не може постићи "агресивнији" тон карактеристичан за њих. Постоје три врсте дисторзија, у зависности колико утичу на сигнал: дисторзоја, фузз и овердриве.

Фузз

Фузз или "фуззбоx" симулира препобуђено појачало дајући "крачање" звуку са минималном променом фрекфенцијске карактеристике, типично за музику раних 60-тих и гараж рок.

Овердриве

Овердриве даје "тврђи" звук од фуззбоx-а. Компресује сигнал и не равна у потпуности врхове пикова који настају при појачању сигнала. Тиме се добија "пријатнији", "топлији", "пунији" звук, док се на вишим нивоима сигнала јавља дисторзија. Највише се користи код хард рок музике.

Дисторзија

Дисторзија је најагресивнији ефекат од сва три. Значајно утиче на динамику звука, доводи га на границу са буком. Компресује сигнал, затим га појачава до појаве клиповања које равна или одсеца. Тако настају нови хармоци при чему се добија "агресиван" звук типичан за метал музику. Сличност између овердрвиа и дисторзије је велика, па неке педале имају фунцкију оба ефекта.

Најпознатије дисторзије, овердриве и фузз педале су: Босс ДС-1, Ибанез Тубе Сцреамер, МXР Дистортион, Биг Муфф, Тоне Бендер и друге.

Динамика

Разликују се од дисторзија у томе што не утичу на фреквенцијску карактеристику сигнала, већ само на његов ниво.

Боост/волуме педала

Боост/волуме педала појачава сигнал из инструмента, не мењајући му облик. Користи се код појачавања сигнала при коришћењу већег броја педала у ланцу. Други случај где се користи је код соло деоница, поготову ако гитариста са ритам гитаре прелази на соло гитару где је потребно појачање у нивоу без промене подешавања на појачалу или при неким наглашавањима током свирања.

Најпозантије су: Елецтро-Хармониx ЛПБ-1, Фендер Волуме Педал, МXР Мицро Амп.

Компресор

Компресор (енг. прев. цомпрессор) снижава високе нивое и појачана ниже нивое у динамичком опсегу сигнала. Компресор стабилизује сигнал умањујући драстичне разлике нивоа које настају током свирања. Готово је обавезан при свирању бас гитаре, где због велике разлике у дебљини жица долази до неслагања у нивоима. Основне команде су: Аттацк, Релеасе, Тресхолд и Ратио. Може да ради и као лимитер, досеца по нивоу виши део сигнала, где се парематар ратио подеси на максимум, а тресхолд на жељени ниво преко ког треба да се "одсече".

Најпознатије педале су: Кеелеy Цомпрессор, МXР Дyна Цомп, Босс ЦС-3.

Гејт

Гејт (енг. прев. ноисе гате) има основну улогу да уклони "шумове" који настају у сигналу. Он "одсеца" све звукове који су испод тресхолда. Разлика у односу на компресор је што гејт "шири" звук чинећи тихе делове још тишим, док компресор "сабија" звук. Гејт тако шири динамички опсег сигнала, па се назива и "еxпандер". Основне контроле су исте као код компресора.

Најпознатије педале су: Босс НС-2 Ноисе Суппрессор, МXР М135 Смарт Гате.

Временска обрада

Ови ефекти утичу на веременску карактеристику сигнала уз помоћ кашњења сигнала и променом фазе. Тиме се постиже кашњење сигнала, његово понављање, симулација величине просторије. У суштини су линије за кашњење. Модулатори су подгрупа ових ефеката који мењају фазу само једном делу сигнала и мешају га другим непромењеним, такође могу користити и додатне генераторе којим могу да модулишу фазу оригиналног, "дрy", сигнала. Основне команде сви педала са овим ефектима су Дептх и Рате.

Дилеј/ехо

Дилеј/ехо (енг. прев. Делаy/Ецхо) касни сигнал за жељено време и додаје га оригиналном, при чему има могућност понављања дела сигнала. Овим се постиже ефекат "еха". Ако се понављање деси само једном, такав ефекат се назива "слап".

Познате педале су: Босс ДД-3 Дигитал Делаy, Елецтро-Хармониx Делуxе Меморy Ман, Лине 6 ДЛ4, Роланд РЕ-201.

Ревреб

Ревреб се користи за додавања просторности звуку, утисак величине просторије у којој се звучни извор налази. Додаје велики број понављања оригиналном звуку помоћу линија за кашњење, која временом опадају по нивоу. Брзина опадања, број понављања и ниви поновљених сигнала одређују како ће звучати обрађени сигнал, каква ће се акустика просторије симулирати.

У почетку су се користили разни механички реверби, плате и спринг реверби, али се појавом дигиталне технологије јављају дигитални реверби које могу да користе музичари у формату педала. Раде помоћу великог броја алгоритама, код "рек" ефеката они се могу подешавати, који представљају линије за кашњење.

Познате педале су: Елецтро-Хармониx Холy Граил, Фендер Реверб Унит.

Корус

Корус (енг. прев. Цхорус) симулира ефекат који имају хорови и оркестри жичаних инструмената. Корус уноси временске и фреквенцијске варијације у оригинални сигнал, тиме стварајући утисак више инструмената. Ове промене су јако мале и брзе.

Најпознатије педале су: Босс ЦЕ-1 Цхорус Енсембле, Елецтро-Хармониx Смалл Цлоне, ТЦ Елецтрониц Стерео Цхорус.

Фленџер

Фленџер (енг. прев. Флангер) додаје променљива кашњења која се касније мешају са оригиналним сигналом, чиме се добија ефекат цомб филтра. Тако добијени звук подсећа на звук млазног авиона и свемирског брода.

Познате педале су: Елецтро-Хармониx Елецтриц Мистресс, МXР Флангер.

Фејзер

Фејзер (енг. прев. Пхасер) ради на принципу промене фазе. Дели сигнал на два дела, једном промени фази и сабаре их. Тако се у сигналу неке фрекфенције ослабе, а неке појачају.

Познате педале су: Елецтро-Хармониx Смалл Стоне, МXР Пхасе 90, Унивоx Уни-Вибе.

Филтери

Ефекти који обрађују фреквенцијске карактеристике сигнала појачавајући или смањујући вредности нивоа на појединачним фреквенцијама или опсега фреквенција. Обрађивање опсега фреквенција се много практичније и лакше. Утврђено је да је довољно утицати на октавне или трећинско октавне опсеге како би се добио жељени ефекат, па се сходно томе педале праве са тим опсезима. Обрада појединачне фреквенције се користи у студијској обради звука, где се захтева много већа прецизност.

Еквилајзер

Еквилајзер (енг. прев. Еqуализер) је састављен од више филтара пропусника опсега фреквенција. Еквилајзер смањује ли појачава жељене фреквенцијске опсеге. Професионални еквилајзери имају велики број филтара којима се може прецизније обрађивати сигнал. Код педала се најчешће користе филтри који имају октавне или трећинско октавне оспеге фреквенција. Њима се може уклонити нежељени опсези, побољшати или истаћи жељени опсези.
Најпознатије педале су: Босс ГЕ-7 Еqуализер, МXР 10-банд ЕQ Педал.

Вах-вах

Вах-вах (енг. прев. Wах-wах) даје звуку "вах вах" призвук, по коме је и добио име. То је један потенциометар који, путем притискања и отпуштања ножне педале, одређује колико ће се одређени опсези фреквенција чути. Врло је популаран код гитариста при свирању соло деоница.

Најпознатији "вах-вахови" су: Дунлоп Црy Бабy, Морлеy Поwер Wах, Муситроницс Му-Трон III.

Талк боx

Талк боx модулише сигнал из инструмента гласом музичара. Музичар устима производи звук, обично изговарајући речи, у црево која му се налази у устима. На другом крају црева, на кућишту педале, се налази микрофон који претвара звук у електрични сигнал. Тим сигналом се модулише фрекфенцијска карактеристика сигнала из инструмента, па се каже да инструмент "говори".

Познате педале су: Дунлоп ХТ1 Хеил Талк Боx, Роцктрон Бансхее.

Питцх/фреqуенцy

Питцх/фреqуенцy мења висину тона утичући на фрефенцију сигнала и додајући нове хармонике. Користи се за промену висине тона. Питцх/фреqуенцy педала има могућност промене висине тона за две октаве, код простијих педала, до могућности бирања појединачних интервала тонова, код "рек" блок ефеката. Када тако промењен сигнал додаје оригиналном сигналу, добијају се две или више хармонија, и тада педала функционише као хармонизер.

Види још

• Електрична гитара
• Електрична бас гитара
• Рок музика

Спољашње везе

• http://www.bossus.com/categories/multi-effects/
• http://www.gear4music.com/guitar-effects.html
• http://www.guitarcenter.com/Effects-Amplifiers---Effects.gc
• http://digitech.com/en-US Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2015)