Султанија Сити Мукриме

С Википедије, слободне енциклопедије

Султанија Сити Мукриме или Мукриме Хатун (1435–1467) била је жена османског султана Мехмеда II. Породица Била је кћерка Сулејман бега,шестог владара Дулкадир државе.Њен брак је био савез између Османског царства и ове државе.Рођена је је у Дулкадиру,као принцеза.Удала се за султана Мехмета II у доби од четрнаест година,15.децембра 1449 у Једрену.Њена тетка Емине хатун била је кћерка Насредин Мухамед бега,петог владара Дулкадира,и жена султана Мурата,оца султана Мехмета II.Друга тетка је била удата за остарелог Мамлук султана у Каиру.Унука њеног оца,Ајше хатун била је удата за султана Бајазита II,касније маћеха или по неким изворима мајка Селима I.Сулејман бег је био описан као дебео човјек,али као и вјешт коњаник и власник величанствених штала,знатне војске храбрих,оданих турских мушкараца,и био је баснословно богат.Византијски хроничар је био увјерен,не без разлога,да је један од главних султанових мотива за овај брак био да се добије савезник против непријатеља. Брак Када је Мехмет напунио седамнаест,његов отац је одлучио да треба да се ожени у политичке сврхе.Султанов избор је пао на богате и лијепе кћери Сулејман бега.У зиму 1448.-1449.године,Мурат је позвао Халил пашу и обавијестио га о брачним плановима за његовог сина Мехмета.Халил паша је свесрдно одобрио султанов план.Жена Хизир паше,гувернера Амасије је послата у Елбистан да изабере младу у складу са древним обичајима.Њен избор је пао на Сити хатун,најљепшу од свих кћери.Пољубила јој је очи и ставила вјеренички прстен на руку.Касније исте године,у пратњи Сарук паше,султановог фаворизавоног савјетника у породичним стварима, вратила се у Елбистан да одведе младу у Бурсу.Најугледнији племићи су пратили младу дјевојку преко планина до бившег Отоманског капитала Бурса , гдје су судије и шеици из вјерских разлога дошли да је упознају у свечаној процесији , а затим наставили даље преко Дарданеле . Свадба је одржана убрзо те се славило с великом помпом за три мјесеца . Одржане су популарне свечаности свих врста и такмичења из поезије . Младожења , кога нису консултовали за избор младе , вратио се са њом у Маниса одмах након прославе . Наводно , цијели аранжман није био по Мехметовом укусу . Смрт и укоп Много времена послије, Ситти Хатун је отишла у Едирне , гдје је живјела усамљена и напуштена , до краја априла 1647 . Њена нећакиња Ајша , у преданос Дуго након Мехмед је скинуо суда у Истанбул , Ситти Хатун остала иза Едирне , гдје је живјела , усамљена и напустио , до краја априла 1647,када је умрла . Њена нећакиња Ајша , у преданости јој је завршила џамију која носи њено име и поред које почива под отвореним небом у гробу сада потпуно запуштеном . Два напукла надгробна споменика су уклоњена из грмља и премјештена у градски музеј . Према другим изворима гроб јој се налази у Мурадиyе Цомплеx , Бурса . .[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Султан II. Баyезид Хан”. Републиц оф Туркеy Министрy оф Цултуре анд Тоурисм. Приступљено 6. 2. 2009. 
  2. ^ Yavuz Bahadıroğlu, Resimli Osmanlı Tarihi, Nesil Yayınları (Ottoman History with Illustrations, Nesil Publications), 15th Ed., 2009, page 129. ISBN 978-975-269-299-2.. www.nesilyayinlari.com

Литература[уреди | уреди извор]

  • Yavuz Bahadıroğlu, Resimli Osmanlı Tarihi, Nesil Yayınları (Ottoman History with Illustrations, Nesil Publications), 15th Ed. 2009. ISBN 978-975-269-299-2..