Тензија (геологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
дивергентна граница

У геологији термин тензија се односи на стрес (притисак) који истеже стене у два супротна смера. Стене постају дуже у бочном правцу и тање у вертикалном правцу. Један важан резултат деловања ове врсте напона је стварање пукотина у стенама. Међутим, оваква врста напона се ретко јавља јер већина притисака под поврсином земље делује компресивно, због тежине јаловине.

Пукотине[уреди | уреди извор]

Тензиони стрес изазива пукотине у стенама.Пукотина је механичка деформација која настаје у стени,када је кретање стенске масе у вертикалном правцу веће од бочног померанја,услед чега се отвара пукотина. Пукотине се најмање формирају нормално на правац главног стреса, што значи да су формиране нормално на напрезанја. Један од нарочитих начина настанка пукотина, као и гребена набора у стенама, је услед притиска течности. Ово се дешава на врху набора или услед притиска течности, јер локализовани напон облика, на крају доводи до спајанја . Други начин настанка пукотина је због промена у тежини јаловине. Стене које се налазе под великом количином јаловине трпе високе температуре и високе притиске. Временом, стене еродирају и маса јаловине бива однесена, па се стене хладе и под мањим су притиском, што доводи до промене облика стенске масе, сто често изазива пуцање. Како се компресија смањује, стене постају способне да реагују на тензију формирањем ових прелома или пукотина.

Дивергентне границе[уреди | уреди извор]

Геолошка тензија се такође налази у тектонским регионима дивергентних граница. Овде се коморе магме формирају испод океанске коре и изазивају ширење океанског дна и стварање нове океанске коре. Једна од сила која гура и раздваја две плоче настаје због потисне силе врха коморе магме. Тензију,међутим, чини већина сила које делују повлачеци у "супротним смеровима" плоче. Док се раздвојена океанска кора хлади током времена, она постаје гушћа и тоне све дубље и дубље од осе гребена.Хлађење и потањање океанске коре изазива напон истезанја који такође помаже одвлачење једне плоче од других плоча и осе гребена.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Проф. др,Лука Љ.Пешић, Општа Геологија-Ендодинамика, Београд, 2009
  2. Chrowder, Thomas and Rollin D. Salisbury Chamberlin. "Geology: Geologic Processes and their results." 2nd ed. New York: Henry Holt and Company, 1909. Print.
  3. Secor, Donald. "Role of Fluid Pressure in Jointing". Columbia, South Carolina: University of South Carolina, Columbia, 1965. eBook.