Магма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хавајски ток лаве (лава је екструзивни еквивалент магме)

Магма је стопљени или парцијално стопљени стенски материјал силикатног састава, која се није излила на површ Земље већ се током кретања утискује у Земљину кору (највиши део мантла и литосферу). Очвршћавањем магме формирају се интрузивне магматске стене (магматити).

Магма може садржати суспендоване мехурове гасова и кристале.

Магма је комплексни високотемпературни флуидни материјал. Температуре већине магми крећу се у распону од 650° C до 1300° C, али врло ретки карбонатитни растопи могу бити темепратуре испод 600° C, док коматитни растопи могу имати температуре веће од 1600° C.

Средине у којима настаје магма и састав настале магме су повезани. Ове средини могу бити зоне субдукције, зоне континенталног рифтовања, средњеокеански гребени и вруће тачке. Састав магме може еволиурати фракционом кристализацијом, контаминацијом и мешањем магми.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди]