Уговор о сефу

С Википедије, слободне енциклопедије

Уговор о сефу је врста уговора који се односи на банкарску услугу,односно издавање сефа кориснику на одређено време, а корисник је у обавези да плати одрђену накнаду банци за издавање сефа.

Појам[уреди | уреди извор]

Изглед сефа у банци

Рец сеф потиче од енглеске речи сафе сто значи сигуран,добро чуван заштићен. Под појмом сефа се сматра посебан боx,односно кутија,преграда или кесета,која је смрштена у обезбеђеним просторијама банака ,а његова намена је за чување новца, ствари од вредности,хартије од вредности и других драгоцености. Уговор о сефу је врста уговора који се односи на банкарску услугу,односно издавање сефа кориснику на одређено време,а корисник је у обавези да плати одрђену накнаду банци за издавање сефа.

Овакав уговор спада у именоване уговоре,теретне, неформалне,двострано обавезне.[1] Битани елементи овог уговора јесу:

  • одређења сефа по броју
  • одређење времена трајања уговора
  • одређење накнаде,

а одређивање предмета које ће банка да чува у сефу не спада у битне елементе овог уговора, јер банка није у обавези да зна садржај сефа.Али корисник не сме у сеф оставити:

  • предмете који су самозапаљиви, подложни експлозији, квару или распадању,
  • предмете који могу да угрозе сигурност Банке,
  • предмете који могу да угрозе сигурност других сефова,
  • оружје.

Предмети који се похрањују у сеф[уреди | уреди извор]

Одређивање предмета које ће банка да чува у сефу не спада у битне елементе овог уговора, јер банка није у обавези да зна садржај сефа. Међутим, ипак постоје неке ствари које корисник не сме оставити у сеф:

  • предмете који су самозапаљиви, подложни експлозији, квару или распадању,
  • предмете који могу да угрозе сигурност Банке,
  • предмете који могу да угрозе сигурност других сефова,
  • оружје.

Правна природа[уреди | уреди извор]

Постоји висе схватања природа уговора о сефу.Једни аутори сматрају да је реч о уговору о закупу.[2] Међутим ово схватање није тачно, јер треба да се направи разлика између оговора о сефу и уговора о закупу.Код уговора о сефу банка се ограночава на надзор и чување неповредивости сефа .Друго, неки аутори сматрају да је реч о уговору о депозиту.[3]

Иако имају неке сличности постоји и разлика овде је рец о посебном правном послу,јер банка код сефа нема самостални приступ сефу. За коришћење сефа постоје два различита кључа, један за клијента и један за Банку, сто значи да само заједно могу имати приступ сефу .Службеник Банке не може да приступи Вашем сефу са својим кључем, нити постоји могућност отварања сефа од стране трећег лица. У случају губитка или уништења кључа, клијент је дужан да о томе одмах обавести Банку. Тада се врши замена браве у присуству клијента.Такође код сефа нема пријема ствари у смислу неновчаног депозита.Уговор о сефу има неких додирних тачака са уговором о остави,али за разлику од уговора о остави узимање ствари из сефа не значи престанак уговора о сефу.Уговор о сефу има елементе других уговора пре свега уговор о остави,уговор о неновчаном депозиту,уговор о закупу,али је ипак реч о самосталном уговору из делатности обављанље банкарских услуга.

Како можете изнајмити сеф?[уреди | уреди извор]

Уговор о сефу може закључити свако пунолетно правно или физичко лице, као и свако страно физичко лице који има лични документ помоћу кога може доказати свој идентитет. Приликом закључења Уговора о сефу Банка издаје клијенту идентификациону картицу, којом доказује да је корисник сефа. Корисник сефа може да овласти друго лице за руковање сефом. На кориснику је да се определи за величину и рок на који ћете закупити сеф. Закупац може несметано да користи сеф сваког радног дана у редовном радном времену Банке.

Обавезе корисника и одговорност банке[уреди | уреди извор]

Обавезе корисника сефа[уреди | уреди извор]

  1. Корисник не сме да стави у свој сеф предмет који може да угрози сигурност банке,а не придржавање ове обавезе могућ је раскид уговора од стране банке.[4]
  2. Корисник сефа је дужан да уредно плаћа банци накнаду за коришћења сефа,јер не плаћање може да буде основ за раскид о говора са отказним роком од месец дана.

Судско отварање сефа[уреди | уреди извор]

Када уговор истакне или га банка раскине чак и у том случају банка нема овлашћења да отвори сеф,јер би тиме прекршила своје ограничење,а и то није физички могуће јер се други кључ налази код корисника.Ако корисник не испразни сеф и не преда кључ у том случају сеф се отвара судским путем,а ствари које се нађу у сефу се стављају у судски депозит или се поверавају банци на чување. Ако корисник који дугује новац банци за коришћење сефа,банка у том случају има право да наплати своје дугове из уговора о сефу,тј.новцем који је пронађен у сефу као и продајом неновчаних ствари које су пронађене у сефу.

Одговорност банке[уреди | уреди извор]

Банке су у обавези да поштују принцип неповредивости сефа.Приступ сефу је могуће само кориснику и његовом пуномоћнику,а не и трецим лицима.Ова обавеза је обавеза резултата.[5] Надзор над сефом и тајност сефа су основне карактеристике уговора.Само корисници сефа знају шта су ставили унутра.Чест је случај да банке уговарају клаузуле о неодговорности и код овог уговора. Теорија с правом сматра да ове клаузуле не могу да искључе обавезу надзора банке и могу једино да ослободе банку од одговорности[5] у случају лаке непажње, али не и у случају грубе непажње.[6]

Заплена од повериоца[уреди | уреди извор]

Сеф омогућава корисницима прикривања дела своје имовине,чиме могу да остете повериоца,па се поставља питање могућности заплене од повериоца.У француској правној теорији и судској пракси вођена је врло занимљива расправа. Чини се да постоји сагласност да би заплена била правно могућа, али би практично била неефикасна, јер судски извршилац не познаје број сефа, а банка не сме да му га открије, као што не сме да открије ни тајну браве..[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ЗОО,чл.1061-1064
  2. ^ С.Шогоров(2004),98.
  3. ^ С.Аранђеловић,Правне расправе - О остави или аманету,284.
  4. ^ V.Лоза,Уговор о сефу,Коментар Закона о облигационим односима,Београд 1980,634.
  5. ^ а б Р.Роблот 1981,396.
  6. ^ Р.Роблот 1981,396.Цх.Гавалда,Ј.Стоуффлет (1997),425-426, Ј.L.Ривес-Ланге,M.Цонтамине-Раyнауд,843.
  7. ^ Ј.L.Ривес-Ланге,M.Цонтамине-Раyнауд,844.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]