Суд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Суд (вишезначна одредница).

Суд је институција којој је поверено вршење судске функције, тј. решавање спорних случајева у области грађанског, кривичног, међународног права или у некој другој области где се могу јавити спорови. Најчешће се под судом подразумева државни орган, који се налази у саставу судства као једне од три гране власти, али суд може постојати и као међународни, суд неке недржавне организације (судови части професионалних организација нпр.) или привремени, специјални суд.


Судница Високог суда Аустралије

Етимологија речи суд[уреди]

Реч суд(посуда) потиче од санскритског глагола сомдхех, саставити, скупити. Судом (посудом) се нешто скупља, саставља, чува. Иста логика је човека који скупља, саставља, чува чињенице неопходне за пресуду (појам судија), као и оног који на основу скупљених премиса доноси логички суд, назвала суд , судија. Значи и судија, и институт суд, било као државни или међународни орган, као и логички суд, воде заједничко порекло од санскритског глагола сомдхех,саставити, скупити, јер и они нешто скупљају, састављају, чувају. Реч суд, у више-мање сличном облику, постоји у свим словенским језицима, јер им је заједнички исход санскритски језик.[1]


Судови у унутрашњем правном поретку[уреди]

Судови у оквиру државног система имају различито уређење од државе до државе, али се генерално прави разлика између првостепених и другостепених (апелационих) судова, тј. судова који примарно решавају ствар и судова који решавају по правном леку, тј. жалби. Најчешће постоји и трећи степен у виду врховног суда државе, који је обично касационог карактера и не улази у чињенично стање.

Могу постојати и издвојени војни судови са сопственом хијерархијском организацијом. Постоји тенденција специјализације судских органа (то као традиција постоји у Уједињеном Краљевству) према врсти спора, што има за циљ ефикаснији рад судова.

Према општеприхваћеним стандардима, судови морају бити независни од спољашњих утицаја и судити искључиво по уставу и закону.

Међународни судови[уреди]

Међународни судови могу се основати на различите начине и имају различите задатке. То могу бити судови установљени сагласношћу држава и са широком надлежношћу (нпр. Међународни суд правде), судови установљени за контролу спровођења одређених међународних докумената (нпр. Европски суд за људска права), специјализовани судови за одређену област (нпр. Међународни кривични суд) или пак ад хок судови за одређену сврху (нпр. Хашки трибунал).

Надлежност, уређење и правила поступка пред овим судовима обично се одређују у оснивачким актима и разликују се од суда до суда. Често овде долази до конвергенције утицаја европско-континенталног и англосаксонског права.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  1. Ћирилов Ј, Избор коломни из НИН-а, НИН, Београд, 2014.г.