Властимир Јовић
Властимир Јовић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1936. |
| Место рођења | Бусовача |
Властимир Јовић (Бусовача, 1936 — Зеница, ?)[1][2] био је босанскохерцеговачки новинар.[2]
Цијели свој радни вијек провео је у зеничкој редакцији Наша ријеч[1] (од 1964. године), одакле је, 1991. године отишао у пензију; у пензији је током 30 година објављивао репортаже под насловом „Скице из старе Зенице”.
Први новинарски текст Јовића нашао се у листу Младост, 1955. године.[1] Био је сарадник Гласа комуна из Добоја,[1] те осам година хонорарни сарадник сарајевског Ослобођења.[1] Често је објављивао репортаже у Свијету и Арени;[1] јављао се у многим фабричким листовима. Био је члан прве редакције Радија Зеница. Дуже вријеме био је уредник спортске редакције Наше ријечи и на Радију Зеница. Временом је стекао репутацију хроничара града и од стотина објављених „скица из старе Зенице” приређена је и књига Зеница које више нема.[1][3]
Добитник је многих друштвених признања: 12-априлске Награде Зенице,[1] Ордена рада са сребрним вијенцем,[1] 25-мајске награде БиХ за физичку културу,[1] сребрне медаље Савеза слијепих, сребрне медаље Савеза ловачких организација БиХ, високих признања Фудбалског и Шаховског клуба „Челик” и Малих олимпијских игара. Аутор је књиге Незаборавни тренуци[1] (о првом уласку ФК Челик у Прву савезну лигу, 1965/66).
.svg){kind=small}