Зеница (град)
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Зеница |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 96.027 |
| Агломерација (1991) | 145.517 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Надморска висина | 316 m |
| Површина | 558.5 km² |
 Зеница
Зеница на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Хусеин Смајловић |
| Поштански код | 72000 |
| Позивни број | 032 |
| Веб-страна | www.zenica.ba |
Зеница је административно и економско средиште Зеничко-добојског кантона и истоимене општине у Федерацији БиХ, односно Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Босне, око 70 километара сјеверно од Сарајева. Град је познат по жељезари и другој тешкој индустрији. Град броји око 130.000 становника.
Садржај |
Становништво [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Зеница |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Зеница је имала 145.517 становника, распоређених у 81 насељеном месту.
| Становништво општине Зеница | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 80,359 (55,22%) | 66,930 (50,42%) | 61,204 (54,42%) | |||
| Хрвати | 22,510 (15,46%) | 23,595 (17,77%) | 24,658 (21,92%) | |||
| Срби | 22,433 (15,41%) | 21,204 (15,97%) | 21,875 (19,45%) | |||
| Југословени | 15,654 (10,75%) | 16,410 (12,36%) | 2,133 (1,89%) | |||
| остали и непознато | 4,561 (3,13%) | 4,594 (3,46%) | 2,577 (2,29%) | |||
| укупно | 145,517 | 132,733 | 112,447 | |||
- Процене 2004: 128.604
- Бошњаци (Муслимани): 106.508 (82,8%)
- Хрвати: 13.052 (10,1%)
- Срби: 6.767 (5,3%)
- Остали: 2.277 (1.8%)
Насељена мјеста [уреди]
Арнаути, Банлоз, Бијеле Воде, Бистрица, Бистрица Горња, Бризник, Буковица, Добриљево, Доња Враца, Дривуша, Доњи Чајдраш, Другавци, Дусина, Гладовићи, Горица, Горња Грачаница, Горња Вишњица, Горња Враца, Горња Зеница, Горњи Чајдраш, Градина, Градишће, Грм, Гуманци, Јањац, Јањићи, Јањићки Врх, Јасика, Јастребац, Јурјевићи, Касаповићи, Клопачки Врх, Колићи, Копривна, Ковачићи, Кованићи, Козарци, Кула, Лашва, Лијеске, Локвине, Лозник, Љубетово, Мошћаница, Мутница, Немила, Ново Село, Обреновци, Ораховица, Осојница, Осредак, Палиновићи, Пепелари, Пешевићи, Плаховићи, Плавчићи, Поца, Појске, Понихово, Понирак, Пуховац, Путовичко Поље, Путовићи, Радиновићи, Себуја, Смајићи, Старина, Страњани, Свиће, Шерићи, Шиблићи, Тишина, Топчић Поље, Трешњева Глава, Врандук, Врановићи, Вражале, Врхпоље, Вукотићи, Захићи, Зеница и Живковићи.
Град Зеница [уреди]
По попису из 1991. године, Град Зеница имао је 96.027 становника.
национални састав:
- Муслимани - 43.154 (44,93)
- Срби - 18.312 (19,06)
- Хрвати - 15.809 (16,46)
- Југословени - 14.703 (15,31)
- остали - 4.049 (4,24)
Једно од обиљежја Зенице је фудбалски клуб Челик, као и једна од највиших зграда на Балкану - Ламела.
Немачки град Гелзенкирхен је успоставио специјалне односе са Зеницом. Ова два града су градови близанци. До оваквог договра је дошло нарочито због тога што су оба града својевремено била центри тешке индустрије у својим земљама.
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Зеница (град) је везан за градове у Босни и Херцеговини. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
