Jamb (igra)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Jamb (yamb) je igra kockicama. Cilj igre je dobiti što više poena bacanjem kockica, pri čemu se dobijaju različite kombinacije, od kojih svaka nosi određen broj poena. Igra je nastala proširivanjem igre Yahtzee, koju je osmislio Milton Bredli, a koja je nastala 50-ih godina XX veka.

Pravila[uredi]

Ovu igru može da igra neograničen broj igrača a minimum je dva. Jamb se može igrati sa 5 ili 6 kockica, s tim da se šesta kockica računa kao pomoćna. Svaki igrač ima pravo na tri bacanja kockica. On u svakom od bacanja odabira kockice koje mu odgovaraju (odvaja ih), preostale kockice baca, i tako tri puta nakon čega upisuje rezultat.

primer igračkog listića
JAMB najava JAMB
1
2
3
4
5
6
Σ
maks
min
Σ
kenta
66 56 46
ful
30
kare
40
jamb
50
Σ
 

Jamb ima više varijanti, sa različitim brojem kolona i kombinacija koje se igraju. Najjednostavnija varijanta podrazumeva 4 kolone („Na dole“, „Slobodna“, „Na gore“ i „Najava“), čija je tabela data.

  • Prva kolona, „Na dole“ popunjava sa redom od 1 do jamba, dakle polja ne smeju da se preskaču.
  • Druga kolona, „Slobodna“, može da se popunjava po izboru, tj. bilo kojim redom.
  • Treća kolona, „Na gore“ popunjava se od jamba do 1, i kao i kod prve kolone polja ne smeju da se preskaču.
  • Četvrta kolona je Najava. Ova kolona može da se igra nakon prvog bacanja. Tada igrač izdvoji kockice (obično one kojih ima najviše) i obavezan je da izgovori „Najavljujem..." i baca još dva puta za polje koje je najavio. Naravno, u ovu kolonu je moguće upisati i ono što je dobijeno posle prvog bacanja i time završiti potez.
  • Peta kolona je Dirigovana. Ova kolona se igra nakon što je prethodni igrač nešto najavio. Na primer, ako je prvi igrač najavio šestice, drugi igrač je dužan da igra za šestice i da ih upiše u odgovarajućem polju u dirigovanoj koloni.
  • Šesta kolona je Ručna. Jedina kolona u kojoj je dozvoljeno samo jedno bacanje je Ručna (po nekima je dozvoljeno i tri puta ali sva tri puta moraju sve kockice da budu bačene, što znači da ako igrač nije ništa ostavljao može tri puta bacati kockice. Neki čak igraju da za drugo bacanje može da se nešto ostavi a za treće bacanje sve pokupi, i to se takođe računa kao ručno bacanje).
  • Sedma kolona je Medijalna (dve strelice suprotno okrenute) i ona se redom popunjava od maksimuma ka gore i od minimuma ka dole.
  • Osma kolona je Antimedijalna (dve strelice okrenute jedna ka drugoj) i popunjava se od 1 do maksimuma i od jamba do minimuma. Po nekima, ova kolona može da se igra i drugačije, da recimo kada se stigne do maksimuma može da se produži na dole ili od minimuma na gore.
  • Deveta kolona je Obavezna. Ova kolona se igra nakon što se sve druge kolone popune i kreće se redom od jedinica do jamba.
  • Deseta kolona je Maksimalna. U ovu kolonu se upisuju najbolji mogući rezultati (npr. 64 za poker, 58 za ful, itd.).

Takođe postoji verzija sa 15 kolona, gde su dodate kolone pod nazivom:

  • „Slobodna Najava“, slična je kao „Najava“, s tim što se u nju može upisati bilo šta;
  • „Klackalica 1", u prvoj klackalici je redosled upisivanja sledeći: prvo 1, pa jamb, pa 2 pa poker, pa 3 i tako sve do kraja ka unutra;
  • „Klackalica 2" dok se druga klackalica „klacka“ sledećim redom: maksimum, minimum, 6, kenta,5, pa do kraja a završava se jambom pa kečevima;
  • Takođe pored „Obavezne kolone“ postoje još dve obavezne, obavezna na dole (ili redom dole, koja se popunjava od 1 do jamba), Obavezna na Gore (kreće se od jamba pa do 1), a „Obavezna“ se igra na kraju bilo kojim (ovo je važno da bi se napravila razlika) redom;
  • Pored ovih, takođe je moguće igrati i tzv. „Pomoćnu“ kolonu. Ova kolona služi da se u nju upiše dobijeni rezultat ukoliko je igrač nešto najavio, a nije dobio. Podrazumeva se da se ova kolona mora ispuniti pre „Najave“.

Jamb sa velikim brojem kolona se obično igra sa 6 kockica.

Igrač bi trebalo da nastoji tokom igre da u polja od 1 do 6 u svim kolonama upisuje dovoljno velike rezultate da bi na kraju kada sabira polja od 1 do 6 imao zbir 60 ili veći, jer se u tim slučajevima dobija bonus od 30. Npr. ako u koloni imamo četiri keca, tri dvojke, tri trojke, četiri petice i tri šestice, zbir će biti 62. Kada na to dodamo 30 u polju zbir pišemo 92. Postoji i verzija kod koje bonus zavisi od zbira, pa se tako na zbir veći od 60 dodaje bonus 30, na zbir veći od 70 bonus iznosi 40 itd.

Maksimum i minimum su polja koja se oduzimaju i taj rezultat množi sa kečevima. Znači ako imamo maksimum 28 i minimum 7, a u toj koloni imamo 4 keca, u polju Zbir ispod minimuma upisujemo 84. Takođe postoji verzija (bolje balansirano, jer morate paziti na sve kolone, a nije samo dovoljno upisati dosta jambova) kada se i u ovom delu dodaje 30 na svaki konačni rezultat (posle množenja) veći od 60 (u prethodnom slučaju, rezultat bi bio 114). Ukoliko se desi da je minimum veći od maksimuma, onda se maksimum oduzima od minimuma, a kasnije množi sa kečevima te kolone. Druga varijanta je da se u tom slučaju razlika računa kao nula.

Donji deo kolone je nastao po ugledu na igru kartama poker: kenta predstavlja kockice po redu (od 1 do 5 ili od 2 do 6), ful predstavlja kombinaciju od tri iste i dve iste kockice (pet istih kockica se ne prihvata kao ful), poker ili kare predstavlja četiri iste, a jamb pet istih kockica. Pored ovih kombinacija, može se igrati i triling, koji predstavlja kombinaciju tri iste kockice, a polje za njegov upis se nalazi između kente i fula, kao i dva para (dva puta po dve iste kockice, s tim što se poker ne priznaje kao dva para), a polje za upis ove kombinacije bi bilo između kente i trilinga. Bodovanje ovih kombinacija je sledeće: Ako se kenta dobije iz prvog bacanja piše se 66, ako je iz drugog 56 i iz trećeg 46 poena. Druga varijanta bodovanja kente ne zavisi od toga iz kojeg je bacanja dobijena, već postoji velika kenta - kockice od 2 do 6, koja vredi 40 i mala kenta - kockice od 1 do 5, koja vredi 30 poena. Na dva para se dodaje 10, na triling se dodaje 20, na ful 30, na poker 40 i na jamb 50 poena. Npr. ako smo dobili jamb petica, pet petica je 25 i plus 50, upisuje se 75. Za fanove ove igre preporuka je i da se igra tzv. „velika kenta“, koja predstavlja sve kockice od 1 do 6 i koja vredi 76 poena, bez obzira iz kojeg je bacanja dobijena (ova kombinacija se igra samo ako se kenta boduje prema bacanju iz kojeg je dobijena), kao i tzv. „dupli jamb“ koji je u stvari 6 istih (obe ove su varijante, naravno, moguće samo ako se igra sa 6 kockica) a rezultat je duplo veći, tako da bi šest petica bilo 2*75=150 poena.

Ako igrač nakon bacanja nema šta da upiše mora da precrta neko polje (osim maksimuma i minimuma, gde se mora upisati vrednost), ali ima pravo da precrtava samo polja koja su mu na redu. Eventualno je stvar dogovora da može da se precrta bilo koji jamb iako nije na redu (obično to važi za ručni jamb, čak i ako nije bacano ručno). Postoji i verzija igre gde je dozvoljeno precrtavanje bilo kojih polja u donjem delu tabele, bez obzira na redosled po kom se igra (ova verzija je veoma rasprostranjena jer znatno olakšava tok igre).

Sistemi igre[uredi]

Osim klasičnog igranja, gde dva ili više igrača pokušavaju da sakupe što više poena, postoji i verzija igre u parovima. Ovde dva igrača čine tim, bacajući kockice jedan pa drugi. Posle završenog bacanja dogovorom biraju čiju će kombinaciju iskoristiti za upis u zajednički listić. Na ovaj način se povećava broj osvojenih poena, jer obično jedan igrač ide na sigurno dok drugi pokušava da ostvari neke manje verovatne kombinacije kao što su jamb u najavi, ručni jamb ili pet kečeva.

Neki igrači su igru u parovima iskoristili kao inspiraciju za novi sistem igre, duple šanse. Svaki igrač ima pravo na dve serije bacanja, kao da igra u paru sa nekim, i tek onda bira bolju kombinaciju.

Moguće je jamb igrati samostalno, gde se igrač trudi da osvoji više poena nego neki drugi igrač ili da postigne lični rekord. Ovakava vrsta igre je uobičajena kada se igra pomoću kompjutera i specijalizovanog softvera. Ako program omogućuje prikaz najboljih rezultata na Internetu, igrač može da se posredno da se takmiči sa mnogim drugim igračima širom sveta.

Pojavom igranja jamba na računaru, dolazi do eksplozije različitih verzija, počevši od bodovanja, broja kolona, uvođenja novih redova (dva para, triling, ...) itd. Jedna od kompjuterskih verzija je i Nekst jamb!. U ovoj igri, koja je izgleda inspirisana nekst opcijom igre Tetris, igrač osim prozora sa kockicama koje baca ima i prozor sa kockicama koje će „naići“, tako da na osnovu toga može bolje da izvrši odabir kockica. Ovde se pomalo gubi na neizvesnosti zarad komotnijeg igranja i većeg broja poena.

Spoljašnje veze[uredi]