Рачунар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рачунар или компјутер је електронски уређај који се користи за унос, обраду, спремање и дијељење података према строго одређеној процедури. У енглеском језику реч computer се изворно користила за људе запослене да обављају аритметичке прорачуне, са или без механичких помагала, али је касније коришћена за саме рачунске машине. Исто важи и за српску реч рачунар.

Испрва, обрада информација на рачунарима је била ограничена искључиво на аритметичке проблеме, али савремени рачунари се користе за многе задатке невезане за математику. Ова дефиниција обухвата механичке уређаје као што је шибер, разне механичке рачунаљке од абакуса надаље, као и све савремене електронске рачунаре.

Први електронски рачунар је направљен између 1940. и 1945. у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама. Изворно су били величине велике собе, конзумирање што више снаге као неколико стотина модерних личних рачунара (ПЦ). Коришћени су били за војне намене.

Подела[уреди]

Постоји подела на аналогне и дигиталне рачунаре са обзиром на то да ли раде са континуалним или дискретним величинама при обради података. Временом је аналогни рачунар углавном потиснут из употребе, изумро па се данас појам рачунар углавном односи на дигитални рачунар.

Историја[уреди]

Претечом свих рачунара се сматра ручна рачунаљка, абакус. Савремени дигитални електронски рачунари су се појавили педесетих година двадесетог века, а радили су тако што су се подаци припремали на бушеним картицама и онда преко посебних оптичких читача уносили у рачунар где се даље вршила обрада података. Резултат се приказивао на монитору или помоћу штампача штампао на папиру.

Велики централни рачунари (мејнфрејмови)[уреди]

Мејнфрејм рачунар IBM 704 из педесетих година 20. века

Готово истовремено су уведени удаљени (тзв. „глупи“) терминали који су имали монитор и тастатуру за унос података у једном кућишту али се обрада података и даље обављала у главном (и једином) рачунару (енгл. Mainframe).

Касније су се појавили и „интелигентни“ терминали који су део операција могли да обављају сами. Википедија, данас, је у електронском смислу организована на сличан начин - главни рачунар је у САД а интелигенти терминали (ПЦ рачунари) код корисника. Интернет има улогу „мреже“.

Кућни рачунари и калкулатори[уреди]

Седамдесетих су се појавили џепни рачунари, код нас популарни под називом дигитрони.

Захваљујући проналаску интегралних кола а међу њима посебно микропроцесора и меморијских интегралних кола касних шездесетих година, појавили су се у седамдесетим кућни рачунари типа Apple, Sinclair (ZX Spectrum, ...), Галаксија, Commodore (VIC, 64 ...) itd.. Главна намена су им били скромни текст процесори, нешто мало унакрсних табела и, најважније, игре. Ипак не треба заборавити да се рачунар, ако говоримо о професионалној примени, у 80% ситуација користи као текст процесор. У данашња времена се користе и мањи рачунари, лаптопи, они имају танку тастатуру и екран који су међусобно повезани. Користе се за ношење.

Лични рачунари[уреди]

Почетком осамдесетих су се појавили и први лични рачунари. После веома кратког времена на тржишту су остале две јаке фирме IBM (ај-би-ем) и Apple (Епл - јабука). И док је IBM узео тржиште пословних људи са својим личним рачунаром IBM PC, Apple је свој рачунар Apple Lisa наменио научницима и уметницима графичарима. Захваљујући тзв „отвореној архитектури“ - јавно објављена електрична шема рачунара и слободни слотови на матичној плочи, омогућено је другим фирмама да развију око 4000 различитих штампаних плоча које су постављањем у IBM PC рачунарима омогућили да исти обавља веома много додатних различитих функција (управљање роботима, мерним инструментима, медицинским уређајима, технолошким процесима у фабрикама, млекарама, пиварама, кланицама и сл.)

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]