Jordanov-1
 Avion Jordanov-1 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1915. |
| Uveden u upotrebu | 1915. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik | Bugarsko vazduhoplovstvo |
| Broj primeraka | 1 |
| Dužina | 8,5 |
| Razmah krila | 14,00 / 12,00 |
| Visina | 3,5 |
| Prazan | 580 |
| Normalna poletna | 780 |
| Klipno-elisni motor | 1 x Argus |
| Snaga | 1 x 73 kW |
| Maks. brzina na H=0 | 85 km/h |
| Brzina penjanja | 62,5 m/min |
Jordanov-1 (bug. Йordanov-1) je jednomotorni, dvokrilni izviđački avion koje je u toku Prvog svetskog rata projektovao Asen Йordanov po kome je avion i dobio ime. Ujedno to je bio prvi Bugrski avion vlastite konstrukcije koji je napravljen u Aeroplanskom odeljenju Bugarskog vazduhoplovstva.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
U Aeroplanskom odelenju, Asen Jordanov je stekao stručnost i konstruisao je prvi avion bugarske proizvodnje, koji je napravljen u leto 1915. Avion je potom nazvan Diplane Jordanov - 1. A. Jordanov je već u mladim godinama postao poznat kao konstruktor, matematičar i izumitelj. U novi avion je uveo vredan novi uređaj, naime funkciju koja sprečava gubitak visine aviona.
Avion Asena Jordanova na prvi pogled je bio sličan avionima tog vremena. To je bio dvokrilni avion sa krilima relativno malog razmaha, radi smanjenja težine i sa povećanim razmakom između njih, radi poboljšanja aerodinamičkog efekta donjeg krila. Krila su mu bila slična krilima Albatrosa. Kokpit i trup su projektovani sa puno pažnje u cilju smanjenja aerodinamičkog otpora. Stajni trap je ojačan dvostrukim udvojenim točkovima što je povećalo stabilnost i sigurnost pri sletanju.
Jordanov je za svoj projekt dobio stipendiju za studije u inostranstvu. Njegov sledeći, još ambiciozniji projekat bio je teži višemotorni avion. Nažalost, početek Prvog svetskog rata poremetio je njegove planove.
Prvi probni let izveo je 7. avgusta 1915. pilot Gavril Stojanov. Nekoliko „službenih“ letova kapetan Radula Milkova obavio je 10. avgusta 1915. pa se na osnovu toga 10. avgust 1915. godine smatra datumom osnivanja bugarske avionske industrije.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, drvene rešetkaste konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, deo oko kabina je bio obložen drvenom lepenkom a ostali deo trupa je bio oblepljen platnom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u prvom otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom. U drugom kokpitu je sedeo izviđač.
Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorima, Argus snage 100 KS (73 kW). Hladnjak za vodu se nalazio sa spoljne strane trupa aviona. Rezervoar za gorivo je bio okačen za gornje krilo a napajanje motora gorivom je bilo gravitaciono. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.
Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa šest pari paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Krila su bila jednaka po širini i pravougaonog oblika a donje krilo je imalo manji razmah od gornjeg krila.. Donje i gornje krilo su bila poravnata po svojim napadnim ivicama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca i dubine su bila napravljena od drveta presvučena platnom.
Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.
Naoružanje: Avion nije bio naoružan.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.