Бугарска

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 42° 39' СГ Ш, 25° 24' ИГД

Република Бугарска
Република България

Застава Грб
крилатица: Съединението прави силата (Српски: Слога ствара снагу)
Химна Мила родино
Главни град	Софија
Службени језик	бугарски
Председник:	Георги Прванов
Премијер:	Бојко Борисов
Независност
- Оснивање Бугарске	681.
- Царство Бугарска	927.
- Независност (од Отоманског царства)	1908.
Приступ у ЕУ	1. јануар 2007.
Површина
- Укупно	110.843 km² (112.)
- Вода (%)	0,3
Становништво
- 2008.	7.606.551 (94.)
- Густина	68,9/km²
ИХР (2007)	0,824 (53..) – висок
Валута	Бугарски Лев (100 стотинки)
Временска зона	UTC +2 до +3
Интернет домен	.bg
Позивни број	+359

Бугарска (буг. България) је држава у југоисточној Европи. Граничи с Грчком и Турском на југу, Србијом и Македонијом на западу и Румунијом на северу. Главни град Бугарске је Софија. Укупно становништво је 7.537.929. Од тога 83,9% су Бугари, 9,4% су Турци, и 4,7% су Роми. Најраширенија вера је православна. Чланица је НАТО-а и Европске уније.

[уреди] Историја Бугарске

За више информација погледајте Историја Бугарске

Бугарска је на Балкану имала снажне средњовековне државе - Прво бугарско царство са престоницама у Плиски, Преславу и Охриду (VII-XI в.) и Друго бугарско царство са престоницом Велико Трново у XII-XIV веку. У време Другог царства, бугарски владари били су у рођачким везама и са српским двором. Свети Сава је умро и сахрањен у Трнову, престоници бугарске државе, у припрати цркве Четрдесет мученика. Како је бугарска средњевековна држава пала под власт Османлија пре српске, дошло је до пресељења учених духовника у Деспотовину (види Константин Филозоф).

[уреди] XVIII и XIX век

Национални препород проистекао је код Срба и Бугара из тежњи за ослобођењем од турског ропства, кроз формирање националне идеје на новим, просветитељским основама. Важну улогу су при томе имале идеје о словенској узајамности, које су из дела попут Историје разних словенских народа, најпаче Бугара, Хорвата и Срба Јована Рајића, Стематографије Христифора Жефаровића, утицале и на бугарске препородитеље. Након просветитеља, националне барјаке су понели романтичари. Када су српски устаници почели да освајају све већу аутономију од Турака, Обреновићи су подржавали на различите начине напоре Бугара за ослобођењем. Велики број бугарских књига и неки часописи су штампани у српским градовима. С друге стране, Бугари су учествовали у акцијама побуне у српским градовима, као нпр. после догађаја на Чукур чесми.

[уреди] После ослобођења Бугарске и ХХ век

Током ратова Турске против Русије и православних држава на Балкану, ослобођена је Бугарска 1878. године, да би потом била призната, најпре на Сан-Стефанском миру, а после ревизије, у суженим границама на Берлинском конгресу. Обостране територијалне претензије према неослобођеним деловима турске империје довеле су до Српско-бугарског рата 1885. године, који је Србија изгубила на Сливници, те Балканских ратова (1912-1913), које је изгубила Бугарска. Немачка и Аустро-Угарска користе гнев Бугарске који је вукла из Другог балканског рата, да би стала на њихову страну у Првом светском рату. Бугарска, заједно са својим савезницима бива поражена 1918. То је изазвало дубоке фрустрације у бугарском друштву и навело Бугарску да и у Другом светском рату стане на страну Немачке и хитлеровске коалиције. И тада бива поражена 1944., уласком Црвене армије у Бугарску, свргавањем краљевине и успостављањем комунистичког режима. Бугарска ће до краја Хладног рата бити у комунистичком блоку. Након анти-комунистичке револуције, у Бугарској наступа болни процес трансформације привреде и грађанске еманципације. Бугарска постаје чланицом Европске уније 2007. године.

[уреди] Географија

Главна црква Рилског манастира

За више информација погледајте Географија Бугарске

Бугарска се налази на важном прометном правцу који долином реке Марице повезује средњу Европу са Малом Азијом и Блиским истоком. Прометно значење има и гранична река Дунав којом се извозе пољопривредне сировине, а важна је и за добијање енергије. Рељефно је Бугарска разнолик простор. Окосницу чини Марица са својом долином (Тракија). То су обрадиве површине на којима, уз маритимне климатске утицаје са Егејског мора, успевају различите културе (дуван, памук, поврће, пиринач, винова лоза, житарице).

Јужније су стари Родопи, богати угљем и обојеним металима. Осим рударства, становништво се овде бави и шумарством и овчарством.

Северно од Марице налази се Стара планина или Балкан која је, супротно називу, младог, терцијарног постанка. У бројним заштићеним котлинама позната је производња ружа и ружиног уља које се користи у козметичкој индустрији. Између Балкана и Дунава заравњена је Бугарска плоча. На лесним наслагама настало је плодно тло где се уз умерену климу развила разноврсна пољопривредна производња.

У већим су градовима индустријска постројења у којима ради највећи део бугарског становништва. То су Пловдив на Марици, Русе на Дунаву, Варна и Бургас на црноморској обали. Главни град Софија (1.2 мил.ст.) смештен је на прометном правцу који из Средње Европе води на Блиски исток.

[уреди] Административна подела

За више информација погледајте Административна подела Бугарске

Од 1999. године Бугарска је подељена на 28 провинција или области. Пре тога је била подељена на 9 области, још од 1987. године. Области су добиле име по главном и највећем граду у тој области. Тих 28 области су:

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Бугарске

Према попису становништва из 2001. Бугарска је имала 7.932.984 становника. Број становника се смањује због ниског наталитета и исељавања, тако да је Бугарска пре 26 година, 1975. имала већи број житеља (8.729.666 према попису).

Према вероисповести већина су православне вере.

Етнички састав је био следећи: Бугари 83.9 %, Турци 9.4 %, Роми 4.7 % и други (попут Срба, Македонаца, Влаха и Румуна).

[уреди] Види још

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Бугарска

• Протобугари
• Бугари
• Списак Бугара
• Музика Бугарске
• Бугарска књижевност
• Бугарска уметност
• Списак градова у Бугарској

[уреди] Привреда

[уреди] Пољопривреда

У долинама Карлова, Калофера, Сопота и Казанлика налазе се простране ратарске површине засађене ружама. Из светова тих ружа добива се ружино уље.

[уреди] Саобраћај

[уреди] Туризам

Златни Пјасци у близини бугарске луке Варне спадају међу највећа туристичка средишта на Црном мору.

[уреди] Галерија слика

Зграда Бугарског парламента	Катедрала Александра Невског у Софији	Попово језеро	Село Врата у Бугарској
Обала Црног Мора	Планине Рила	Улаз у пећину Бачо-Киро	Пећина Леденика

[уреди] Спољашње везе

• Званични сајт бугарске владе
• Званични сајт бугарског председника
• Званични сајт парламента

Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство

Аустрија • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португал • Румунија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија

---

Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија¹

---

Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора

---

¹ званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија