AEG G.IV

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
AEG G.IV[1]
AEG G.IV avion bombarder
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1917.
Uveden u upotrebu1917.
Povučen iz upotrebe1918.
Statusneaktivan
Prvi korisnikNemačko vazduhoplovstvo
Broj primeraka216
Dužina9,70
Razmah krila18,40
Visina3,90
Površina krila67,00
Prazan2.400
Normalna poletna3.630
Klipno-elisni motor1 h Mercedes D.IVa
Snaga2 h 191 kW
Brzina krstarenja140 km/h
Maks. brzina na H=0165 km/h
Dolet750 km
Plafon leta4.500 m
Brzina penjanja160 m/min

AEG G.IV (nem. AEG G.IV) je dvomotorni, dvokrilni, trosedi avion bombarder koga je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma AEG za potrebe nemačkog vazduhoplovstva.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion AEG G.IV u letu frontalni pogled
Avion AEG G.IV muzejski eksponat Vazduhoplovni muzej Ontario

Avion AEG G.IV (AEG - Allgemeine Elektrizitats-Gesellschaft) je izveden je iz ranijeg AEG G.III. Projektovan kao taktički bombarder, relativno moderna tehnologija obuhvatala je radio stanicu i električno grejana odela za posadu. Prvi probni let je obavljen 1916. godine. Iste godine je uveden u operativnu upotrebu i korišćen je do kraja rata. AEG G.IV je bio kvalitetan i pouzdan avion i posada je volela da leti sa njim. Iako je za to vreme bio veliki avion bio je lak za upravljanje i ulivao je posadi sigurnost - bio je to izuzetno robustan avion. Za razliku od ostalih nemačkih bombardera kao što su „Gotha“ i Fridrihshaven, AEG G.IV je imao potpuno metalnu rešetkastu konstrukciju od zavarenih čeličnih cevi. Dobro opremljen i naoružan, iako je kokpit zadnjeg strelca bio na gornjoj strani trupa, bio je opremljen zglobnim prozorom u podu za gledanje i odbranu od lovačkih aviona sa donje zadnje polusfere.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona AEG G.IV je bio čelične konstrukcije napravljene od zavarenih čeličnih cevi, pravougaonog poprečnog preseka obložen delom: limom, šperom ili platnom. U trupu aviona su bile smeštene tri kabine u tandem rasporedu (jedna za drugom). U prvoj kabini je bio smešten posmatrač (izviđač) koji je ujedno rukovao i prednjim mitreljezom. Pilot je sedeo u drugoj kabini dok je u trećoj kabini sedeo repni strelac. Na trupu aviona sa donje strane u visini krila nalazili su se spoljni nosači bombi.

Pogonska grupa: Avion AEG G.IV je imao dva linijska šestocilindrična motora 2 h Mercedes DIVa snage 260 KS svaki sa vodenim hlađenjem smeštenih u gondole. Gondole su bila metalna kućišta smeštena između gornjih i donjih krila. Pored motora u njima su bili smešteni hladnjak za rashladnu tečnost, hladnjak za ulje i rezervoari za gorivo i ulje. Motori su bili okrenuti u smera kretanja aviona pa su na vratilima motora bile postavljene drvene dvokrake vučne elise. Hladnjaci za rashladnu tečnost motora su se nalazili između elise i motora. Kapotaže motora su obezbeđivale minimalni aerodinamički otpor pri letu aviona.

Krila su bila klasične mešovite konstrukcije (metal + drvo) sa dve ramenjače, srednje debelog profila, presvučena impregniranim platnom. Oblik krila je bio trapezast, a dimenzije gornjih i donjih krila su bile iste. Gornja i donja krila su bila poravnata po napadnoj ivici krila. Do nivoa motora krila su bila upravna na osu trupa a odatle do krajeva su bila blago zakošena prema repu. Krila su između sebe bila povezana sa svake strane krila sa po dva para upornica i zatezačima od čelične žice. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Čelična konstrukcija koja je nosila motore bila je vezana za trup aviona, gornje i donje krilo kao i za stajni trap aviona. Ovako izvedena konstrukcija je dodatno ukručivala krila i njihovu vezu sa trupom aviona. Rep aviona je klasično izveden sa jednim vertikalnim stabilizatorom i kormilom pravca i horizontalnim stabilizatorima sa kormilima visine i napravljeni su kao i krila, metalne konstrukcije presvučene platnom. Horizontalni stabilizatori su sa donje strane bili upornicama oslonjeni na trup aviona

Stajni trap: ispod svake gondole motora nalazio se par točkova koji su nosećom čeličnom konstrukcijom bila povezana sa nosećom konstrukcijom motora. Točkovi su bili nasađeni na krutu fiksnu osovinu. Ispod repa aviona se nalazila elastična drljača kao treća oslona tačka.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza kalibra 7,9 mm. Jedan mitraljez je bio postavljen u kljun aviona za zaštitu aviona iz prednje sfere a drugi se nalazio kod drugog strelca koji je sedeo iza pilota, bio je okrenut ka repu aviona i zadatak mu je bio zaštita aviona sa zadnje sfere. Svaki od mitraljeza bio je snabdeven sa po 500 metaka. Pored ovoga avion je mogao da ponese do 400 kg bombi.

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • AEG G.IV - Serijski izrađivan taktički bombarder.
  • AEG G.IVb - Sa krilom povećanog razmaha.
  • AEG G.IVk - Jurišni avion opremljen sa dva topa Becker kalibra 20 mm.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Bombarder AEG G.IV stupio je u službu u nemačkim vazduhoplovnim snagama već krajem 1916. godine. Zbog svog relativno malog doleta (750 km), G.IV je služio uglavnom kao taktički bombarder, delujući blizu prvih linija fronta. G.IV je leteo i danju i noću u Francuskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj (Solunski front) i Italiji, ali kako je rat odmicao, AEG G.IV se sve više ograničavao na noćne misije. Mnoge noćne operacije smatrale su se uznemiravajućim aktivnostima bez određenih ciljeva, ali sa namerom da se noću poremeti aktivnost neprijatelja i možda nanese neka kolateralna šteta.

AEG G.IV je nosio do 400 kg slobodno padajućih bombi. G.IV je bio poznat kao laka mašina za letenje. Poznato je da su neke G.IV posade (kampfgešvader-a 4) letele dnevno i po sedam borbenih zadataka na italijanskom frontu. Značajna akcija ovog aviona je bila misija hauptmana Hermana Kola koji je svojim bombarderom AEG G.IV napao železnički depo u Padovi Italija[2].

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

Jedan primerak aviona AEG G.IV je sačuvan u Kanadskom muzeju vazduhoplovstva. Ovo je značajano ne samo kao jedini takve vrste koji postoji, već i kao jedini sačuvani nemački dvomotorni borbeni avion iz Prvog svetskog rata[3][4].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 149. ISBN 3-89350-693-4. 
  2. ^ https://www.skytamer.com/AEG_G.IV.html
  3. ^ https://ingeniumcanada.org/aviation/artifact/aeg-giv
  4. ^ https://acesflyinghigh.wordpress.com/2018/11/03/the-survivors-imperial-german-a-e-g-g-iv-bomber/

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 149. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. str. 258. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

AEG G.IV na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=АЕГ_G.IV&oldid=26804049”