Pređi na sadržaj

Aleksej Semenenko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksej Semenenko
Datum rođenja(1988{{month}}{{{day}}})1988. (35/36 god.)
Mesto rođenjaOdesa, Sovjetski Savez
Veb-sajtwww.aleksey-semenenko.com

Aleksej Semenenko (Odesa, 1988) ukrajinski i nemački je klasični violinista i univerzitetski profesoe. Osvojio je drugu nagradu na takmičenju kraljice Elizabete u Briselu 2015. godine, a nastupao je u Evropi i SAD kao solista i kamerni muzičar. Predaje na Univerzitetu umetnosti Folkvang u nemačkoj Rurskoj oblasti.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Semenenko je rođen u Odesi.[1] Studirao je violinu i kamernu muziku, prvo u Ukrajini,[2] zatim na Visokoj školi za muziku kod Zahara Brona i Haralda Šonevega,[2] diplomirao je sa diplomskim koncertom.[1] Osvojio je audicije za mlade koncertne umetnike u Njujorku 2012. i drugu nagradu na takmičenju kraljice Elizabete u Briselu 2015.[2] što mu je donelo međunarodno priznanje. Nastupao je u Vigmor holu u Londonu, Berlinskoj filharmoniji, Benaroja holu u Sijetlu,[1] Kenedi centru u Vašingtonu,[2] Kelnerskoj filharmoniji, Centru lepih umetnosti u Briselu, Alis Tuli Hol u Njujorku, Filharmoniji u Moskvi i Koncertgebau u Amsterdamu.[1]

Sememnenko svira u duu sa svojom suprugom, pijanistkinjom Innom Firsovom.[2][3] Osnovao je kvartet Stoljarski, i svirao u Francuskoj, Malti, Rusiji, Švajcarskoj i Ukrajini.[2] Postao je nemački državljanin[4] i od 2021. predaje violinu na Univerzitetu umetnosti Folkvang.[1]

Nakon što je odsvirao koncert u Kijevu 23. februara 2022, kao nosilac ukrajinskog pasoša, nije mogao da napusti Ukrajinu mesec dana nakon što je sledećeg dana izbila invazija na Ukrajinu.[3] U Lavovu je odsvirao dobrotvorni video koncert 23. marta 2022, zajedno sa pijanistom Antonijem Bariševskim i drugima, kako bi pomogao kolegama koji su bombardovani.[4] Svirao je i u muzičkoj školi za učenike i njihove roditelje.[5] Posle četiri nedelje, njemu i još sedam muzičara dozvoljeno je da napuste zemlju.[5] Bio je solista na nizu koncerata u Nemačkoj Kijevskog simfonijskog orkestra. Dirigovao je Luiđi Gagero a program je bio fokusiran na muziku ukrajinskih kompozitora i obuhvatao je simfoniju Berezovskog u Ce-duru sa Šosonovom Poemom, Skorikovom Melodijom u a-molu (1982) i Simfoniju br. 3, op. 50 (1951), sa programom „Mir će pobediti rat” u poslednjem stavu.[6]

Semenenko svira violinu Karla Ferdinanda Landolfija iz 1770. godine, koju je pozajmila Deutsche Stiftung Musikleben.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Folkwang Universität / Aleksey Semenenko” (na jeziku: nemački). professionals.klassik.com. 14. 10. 2022. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  2. ^ a b v g d đ e „Folkwang Universität / Aleksey Semenenko”. Queen Elisabeth Competition. 2015. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  3. ^ a b „Musikfreunde: Krieg stoppt Auftritt von Aleksey Semenenko” (na jeziku: nemački). werne-plus.de. 16. 3. 2022. Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  4. ^ a b Willer, Monika (23. 3. 2022). „Folkwang Professoren spielen für die ausgebombten Kollegen”. WAZ (na jeziku: nemački). Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  5. ^ a b Reckmann, Madeleine (8. 4. 2022). „Symphonieorchester aus Kiew kommt nach Wiesbaden”. FR (na jeziku: nemački). Pristupljeno 27. 4. 2022. 
  6. ^ „Kyiv Symphony Orchestra / Luigi Gaggero, Leitung / Aleksey Semenenko, Violine”. Rheingau Musik Festival. 2022. Arhivirano iz originala 26. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 4. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алексеј_Семененко&oldid=27760615”