Anaerobno vežbanje
Anaerobna vežba je fizička vežba dovoljno intenzivna da izazove stvaranje laktata odnosno mlečne kiseline. Sportisti ga koriste u sportovima kako bi razvili snagu i brzinu i od strane bildera za izgradnju mišićne mase. Mišićni energetski sistemi nastali tokom anaerobne vežbe razvijaju se drugačije u poređenju sa aerobnom vežbom, što dovodi do većih performansi u kratkom trajanju, aktivnosti visokog intenziteta koje traju od samo sekunde do oko 2 minute. [1]
Mogu se razlikovati dva međusobno različita načina dobijanja energije:
- anaerobno stvaranje energije bez proizvodnje laktata (mlečne kiseline), tako da se energija dobija od adenozintrifosfata (ATP-a) i kreatin-fosfata (CP-a). Ovaj oblik dobijanja energije naziva se još alaktatni ili fosfagen.
- anaerobno stvaranje energije uz proizvodnju laktata, pri čemu se energija dobija procesom anaerobne glikolize te se naziva laktatni ili glikoliticki.[2]
Metabolizam[uredi | uredi izvor]
Anaerobni metabolizam je prirodni deo potrošnje metaboličke energije celog tela.[3] Brzi mišićni trzaji deluju koristeći anaerobne metaboličke sisteme, tako da svako regrutovanje mišićnih vlakana koja se brzo trzaju dovodi do povećanog trošenja anaerobne energije. Intenzivno vežbanje koje traje duže od oko četiri minuta može još uvek imati značajnu komponentu trošenja anaerobne energije. Trening visokog intenziteta, iako zasnovan na aerobnim vežbama poput trčanja, vožnje biciklom i veslanja, efikasno postaje anaerobni ako se izvodi preko 90% maksimalnog broja otkucaja srca. Teško je kvantifikovati trošak anaerobne energije.[1][4][5]
Suprotno tome, aerobna vežba uključuje aktivnosti nižeg intenziteta koje se izvode tokom dužeg perioda i tokom koje se troši kiseonik kako bi telo imalo energiju za izvođenje vežbe. Aktivnosti kao što su hodanje, dugo sporo trčanje, veslanje i vožnja biciklom zahtevaju mnogo kiseonika za generisanje energije potrebne za dugotrajno vežbanje. U sportovima koji zahtevaju ponovljene kratke izvode vežbanja, anaerobni sistem omogućava mišićima da se oporave za sledeću aktivnost. Zbog toga, trening za mnoge sportove zahteva da se razviju oba sistema za proizvodnju energije.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Medbo, JI; Mohn, AC; Tabata, I; Bahr, R; Vaage, O; Sejersted, OM (januar 1988). „Anaerobic capacity determined by maximal accumulated O2 deficit”. Journal of Applied Physiology. 64 (1): 50—60. PMID 3356666. doi:10.1152/jappl.1988.64.1.50. Arhivirano iz originala 18. 11. 2016. g. Pristupljeno 12. 8. 2019.
- ^ „Trening izdrzljivosti”. kondicionitrening.com. Arhivirano iz originala 24. 08. 2018. g. Pristupljeno 12. 8. 2019.
- ^ Scott, Christopher B (jun 2005). „Contribution of anaerobic energy expenditure to whole body thermogenesis”. Nutrition & Metabolism. 14. 2: 14. PMC 1182393
. PMID 15958171. doi:10.1186/1743-7075-2-14. Pristupljeno 12. 8. 2019.
- ^ Di Prampero, PE; G. Ferretti (1. 12. 1999). „The energetics of anaerobic muscle metabolism” (PDF). Respiration Physiology. 118 (2–3): 103—115. CiteSeerX 10.1.1.610.7457 . doi:10.1016/s0034-5687(99)00083-3. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 7. 2011. g.
- ^ Scott, Christopher B (2008). A Primer for the Exercise and Nutrition Sciences: Thermodynamics, Bioenergetics, Metabolism. Humana Press. str. 166. ISBN 978-1-60327-382-4.
